ROBERT CONNELL: „Ne vidim tranziciju iz sadašnjeg ekonomskog sistema kao delotvornu ili pravovremenu meru za zaustavljanje klimatske krize“

U susret predstojećoj SEMPL konferenciji, koja će biti održana 14 i 15. novembra u Portorožu, razgovarali smo sa Robertom Konelijem (Robert Connell), Commercial Sustainability Manager kompanije ClimatePartner, Austrija, koji će održati predavanje drugog dana SEMPL konferencije…Razgovor vodio Nenad Danilović, glavni i odgovorni urednik izdanja Advertiser Serbia

 

Dragi Roberte, molim vas da za početak predstavite sadržaj vašeg predavanja koje ćete održati na predstojećoj SEMPL Conference

– U vremenu kada je klimatska akcija potrebna više nego ikad, kompanije imaju logističku i ekonomsku polugu da usmere svet ka rešenjima za ovaj globalni izazov. Bez obzira da li unutrašnja motivacija, konkurentska prednost, zahtevi kupaca ili regulatorni zahtevi podstiču motivaciju kompanije da izmeri i smanji svoj uticaj na klimu, postoji jednak društveni apetit da se to uradi tačno i verodostojno, kako bi se izbegla etiketa „greenwashing“ od koje se mnogo strahuje.

Moja prezentacija „Communicating Climate Action: Trust, Transparency and Traceability“ nudi uvid u izazove i rešenja tačnog, verodostojnog i angažovanog komuniciranja korporativnih klimatskih akcija.

Od otkrivanja emisija ugljenika, preko postavljanja ciljeva dekarbonizacije, do ulaganja u preko potrebne klimatske projekte, svakom od njih je potrebna jednaka mera odlučnosti, poverenja i tačnosti, ako se želi postići angažovanje, delovanje i, na kraju, promena u suočavanju sa klimatskom krizom.

Koju publiku biste voleli da imate na svom predavanju na predstojećoj SEMPL konferenciji?

– Nadam se da će publika, bez obzira na ulogu koju svaki pojedinac ima u mom izlaganju, pristupiti temi klimatskih promena i klimatskih akcija sa ozbiljnošću, ali i nadom, osnaživanjem i interesovanjem.

Često se tema klimatskih akcija doživljava kao trošak za kompanije, nadam se da će publika pristupiti ovoj temi otvorenog uma kako bi takođe razumela vrednost koja stoji iza preduzimanja klimatskih akcija (van moralne obaveze da odigramo svoju ulogu u održavanju ovog sveta pogodnog za život naše mnogobrojne generacije dece koja će ga naslediti od nas).

Za koje svetske kompanije smatrate da imaju najrazvijenije klimatske akcije? Da li neka svetska kompanija važi za dobar primer kako treba odgovoriti na izazove klimatskih promena?

– Smatram da bih učinio nepravdu mnogim kompanijama tako što bih ovde naveo samo neke, a izostavio mnoge koje čine veoma značajne korake u klimatskim akcijama.

Jedan važan faktor na koji pazim kada razgovaram sa kompanijama da bih tvrdio da su lideri u svojoj branši za klimatske akcije jeste da proverim da li su se posvetile Inicijativi Ciljevi zasnovan na nauci (Science Based Targets Initiative). Ovo je javna, transparentna i strukturirana posvećenost ka postizanju naučno priznatog Net Zero cilja. Ovo je dugoročan i veoma ambiciozan proces koji preduzimaju kompanije koje predvode klimatske akcije.

Kompanija za koju radim, ClimatePartner, takođe ima sertifikovanu oznaku koja signalizira tačan proračun emisija kompanije ili proizvoda i značajnu posvećenost njihovom smanjenju na duži rok.

Nudimo ovu oznaku klijentima da stave na svoje proizvode kako bi je preneli svojim klijentima, bilo u B2B ili B2C sektoru.

Koja industrija i koje komapnije su najviše zainteresovane za korišćenje vaših konsultantski usluga?

– ClimatePartner je pomogao preduzećima da izračunaju i smanje emisije svojih kompanija i proizvoda od 2006. godine, sa 600 stručnjaka i oko 7000 kupaca. To su neki od najvećih i najprepoznatljivijih brendova kao i mala preduzeća sačinjena od jedne ili dve osobe. Veoma nam je drago da podržavamo kompanije u svim sektorima i svih veličina.

Veće kompanije sada zauzimaju većinu našeg vremena, pošto propisi EU, kao što je Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti (Corporate Sustainability Reporting Directive – CSRD), postavljaju zahtev pred velikim kompanijama o hiljadama tačaka o kojima moraju da izveštavaju o održivosti od kojih je veliki broj naša specijalnost: klimatska akcija

Da li je kapitaizam sposoban da spasi planetu od kimatskih promena? Znatete, kapitalizam je kao sistem zasnovan na idiji stalnog rasta profita iz godine u godinu, što zahteva stalni rast prodaje a to za sobom povlači veliku produkciju (hiper produkciju?) roba…a to je ono što u ogromnoj meri narušava kliomatsku stabilnost na planeti

– Često razmišljam o ovom pitanju. Neosporno je da je kapitalizam u početku omogućio napredovanje ka industrijalizaciji i kontinuirano širenje naše upotrebe prirodnih resursa, kao što su fosilna goriva, što zauzvrat svake godine sve više zagađuje našu atmosferu.

Međutim, ja lično ne vidim tranziciju iz sadašnjeg ekonomskog sistema kao delotvornu ili pravovremenu meru za zaustavljanje klimatske krize. Umesto toga, moramo da radimo sa ekonomskim sistemom kojim moramo da omogućimo klimatske akcije. Kapitalizam je rodio velike, moćne organizacije sa ogromnim kapitalom i logističkim kapacitetima.

Nadam se da će, kada posledice klimatskih promena postanu dovoljno vidljive, ova stvorena moć kapitalizma biti iskorišćena, zajedno sa promenama u ponašanju i zakonodavstvu, da se zaustavi i preokrene izazov sa kojim se suočavamo.

Da li ste kojim slučajem proučavali ideje Nikole Tesle o napuštanju korišćenja fosilnih goriva u apsolutnom smislu?

– Veoma cenim vizije Nikole Tesle. Vidimo da neke od njegovih vizija danas postaju stvarnost. Prelazak na obnovljivu energiju se dešava, i to brže nego što mislimo. Postoje zemlje u evropskoj elektroenergetskoj mreži, posebno u centralnoj i zapadnoj Evropi koje su nedeljama skoro isključivo obnovljive u letnjim periodima.

Lična mobilnost – što je najvažnije, automobili – takođe se sve više elektrificira, sa veoma visokim odnosom efikasnosti između uložene i izlazne energije. Ne sumnjam da će ova efikasnost i dalje rasti i tehnologija će pojeftiniti, ubeđujući mnogo više pojedinaca u budućnosti da izvrše promenu na električnoj mobilnosti na ekonomskim osnovama, bez obzira na njihovo mišljenje o klimi.

Došli ste u naš region u pravom trenutku, možda nam je vaša pomoć dobrodošla. Naime, zadnjih nekoliko godina društvenu ali i političku scenu drma groznica sukoba između ekoloških aktivista, sa jedne strane i političkih vlasti sa druge strane. Predmet sukoba je otvaranje rudnika litujuma od strane kompanije Rio Tinto. Ukratko, političke strukture insistiraju da rudnik bude otvoren uz veliki pritisak Nemačke dok stanovnici oblasti u kojoj treba da bude otvoren rudnik su spremni i na fizičke sukobe da spreče otvaranje rudnika litijuma. By the way, po svim istraživanjima javnog mnjenja većina građana Republike Srbije ne želi otvranje raudnika jer smatraju da će čitava Srbija biti zatrovana putem vodotokova, od zapada prema istoku, računajući i grad Beograd koji ima blizu 2 miliona stanovnika. Šta vi mislite o svemu ovome?

– Ekološka rešenja ponekad uvode sopstvene ekološke izazove. Primer otvaranja rudnika litijuma u Srbiji je prikladan primer. Litijum je vitalni element za proizvodnju litijum-jonskih baterija, kritičan za tranziciju čiste energije i put ka društvu sa niskim sadržajem ugljenika. Ipak, ekstrakcija litijuma treba da se vrši na način koji ne izaziva curenje zagađivača u sistem životne sredine.

Angažovanje sa lokalnim stanovništvom, saslušanje njihovih zabrinutosti i davanje garancija od organizatora projekta kako bi se osiguralo da se to uzme u obzir je ključ za pridobijanje stanovništva. Nadam se da odluka, bez obzira na ishod, stavlja ljude u centar.

Da li imate informacije o tome koje su vodeće zemlje u pogledu klimatske akcije?

– EU je postavila veoma ambiciozne planove i regulativu sa svojom „Fit for 55“, koja ima za cilj smanjenje gasova staklene bašte za 55% do 2030. u odnosu na početni nivo iz 1990. godine. Time je uveden veliki broj pravno obavezujućih sporazuma, poput Evropskog zelenog dogovora, koji preduzima odlučne mere za smanjenje emisija iz bloka.

Međutim, takođe se mora reći da nijedna država na Zemlji trenutno nije na putu ispunjenja Nacionalno utvrđenih doprinosa (Nationally Determined Commitments), što je obaveza svake zemlje da smanji svoje gasove staklene bašte kako bi ograničila zagrevanje za 2100 na 1,5 °C ili znatno ispod 2 °C kako je dogovoreno Pariskim sporazumom (Paris Agreement) iz 2015. Trenutno smo na putu zagrevanja od preko 3 °C i 2024. će biti najtoplija godina u istoriji.

Kakvo je vaše generalno mišljenje o SEMPL Conference? Šta očekujete od njenog ovogodišnjeg izdanja, u okviru kojeg ćete i vi učestvovati?

– Prvi put prisustvujem, ali gledajući na raznolikost govornika, siguran sam da će ovaj događaj biti veoma informativan i inspirativan. Osećam se privilegovanim što imam priliku da budem među mnogim sjajnim govornicima.

Predmet SEMPL-a je „Doba nestrpljenja“. Smatram da ovo veoma dobro korespondira i sa trenutnom klimatskom krizom. Potrebna nam je brza smislena akcija i mnogi ljudi traže od vlada, preduzeća i drugih moćnih aktera da podrže sopstvene promene ponašanja kako bi našu planetu učinili lepšim mestom za život.

Uputite poziv potencijalnim posetiocima da prisustvuju ovogodišnjoj SEMPL konferenciji

– Ljubazno pozivam sve zainteresovane za moć komunikacije i marketinga, za oblikovanje etičke i održive budućnosti da se pridruže konferenciji!

Dragi Roberte, hvala vam na izdvojenom vremenu i uloženom trudu…Želimo vama i vašem timu puno uspeha u daljem radu!

– Hvala!

 
Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia