Analize

Reuters institute: Šta je obeležilo 2021 kad je u pitanju digitalno medijsko tržište

Analize

Reuters-ov institut za studije novinarstva objavio je svoj deseti godišnji izveštaj otkrivajući najnovije trendove u digitalnim medijima širom sveta.

 

Ovaj izveštaj, koji po prvi put uključuje Indiju, Indoneziju, Tajland, Nigeriju, Kolumbiju i Peru, zasnovan je na podacima sa šest kontinenata i 46 tržišta a cilj mu je da rasvetli ključna pitanja s kojima se industrija suočava u, kako je navedeno, vremenu neizvesnosti i brzih promena.

Reuters-ov institute piše da je kriza zbog zatvaranja i drugih ograničenja koja je nastupila s pandemijom korona virusa ubrzala nestajanje štampanih novina jer su blokade uticale na fizičku distribuciju, a nastavljeno je i otpuštanje novinara. Navodi se i da su novi poslovni modeli, kao što su pretplata i članarina, ubrzani krizom.

Prema ovome izveštaju primetno je da je poverenje u vesti poraslo u proseku za šest posto za razliku od vremena na početku pandemije korona virusa te piše da je Finska i dalje zemlja sa najvišim nivoom ukupnog poverenja (65 posto), a u SAD-u je poverenje najniže sa 29 posto. Navodi se i da je interesovanje za vesti naglo opalo u SAD-u nakon izbora predsednika Joea Bidena, odnosno, kako stoji, posebno kod desničarskih grupa.

Prisutno je i manja zastupljenost mladih ljudi, posebno mladih žena, ali i pripadnika manjinskih etničkih grupa u redakcijama.

Većina ispitanika Reuters-ovog instituta (74 posto) kaže da i dalje preferiraju vesti koje odražavaju niz stavova i tako im dopuštaju da odluče šta da misle. Većina takođe smatra da bi novinske kuće trebale da nastoje da budu neutralne po svakom pitanju (66 posto), iako neke mlađe grupe smatraju da ‘nepristrasnost’ možda nije prikladna ili poželjna u nekim slučajevima – na primer, po pitanjima socijalne pravde.

Upotreba društvenih mreža za čitanje vesti i dalje je visoka, posebno kod mlađih ljudi i onih s nižim nivoom obrazovanja. Aplikacije za razmenu poruka poput WhatsApp-a i Telegram-a postale su posebno popularne stvarajući najveću zabrinutost kada je u pitanju širenje dezinformacija o korona virusu.

Globalna zabrinutost zbog lažnih i obmanjujućih informacija porasla je ove godine, i to 82 posto u Brazilu, dok je u Nemačkoj 37 posto. Izveštaj pokazuje i da je verovatnije da će oni koji koriste društvene mreže reći da su bili izloženi dezinformacijama o korona virusu pre nego oni koji ih ne koriste. Facebook se smatra glavnim kanalom za širenje lažnih informacija, ali aplikacije za razmenu poruka, poput WhatsAppa-a, smatraju se većim problemom u Brazilu i Indoneziji.

Podaci ovog instituta sugerišu da mainstream mediji i novinari privlače najviše pažnje sa vestima na Facebook-u i Twitter-u, ali ih u senku bacaju influenseri na mrežama kao što su TikTok, Snapchat i Instagram. TikTok sada dostiže četvrtinu (24 posto) mlađih od 35 godina, sa 7 posto koji koristi tu platformu za vesti.

Navodi se da je došlo do značajnog povećanja plaćanja za online vesti, ali da je ukupan postotak ljudi koji plaćaju online vesti i dalje nizak. Norveška nastavlja da vodi u ovom polju sa 45 posto, a slede je Švedska (30 posto), SAD (21 posto), Finska (20 posto), Holandija (17 posto) i Švajcarska (17 posto).

Podaci ovog izveštaja pokazuju i da četvrtina (25 posto) ljudi preferira da vesti čita direktno sa portala ili aplikacije, dok će oni starosti od 18 do 24 godine (takozvana generacija Z) gotovo dvostruko češće pristupiti vestima putem društvenih mreža ili će ih čitati nakon što dobiju notifikaciju na mobilnim aparatima.

Takođe, navodi se i da upotreba pametnog telefona za čitanje vesti već dugi niz godina raste najbržim tempom, a da je razlog tome i ograničavanje u vreme pandemije korona virusa.

Kompletan izveštaj možete pročitati na ovom linku.
 

Izvor: Reuters Institute, media.ba

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Više u Analize

Tri četvrtine svetske populacije poseduje mobilni telefon

Advertiser Serbia1. децембра 2022.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 21. do 27. novembra 2022

Advertiser Serbia30. новембра 2022.

Crni petak oborio online rekord u SAD-u

Advertiser Serbia28. новембра 2022.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 14. do 20. novembra 2022

Advertiser Serbia23. новембра 2022.

Najviša stopa inflacije u poslednjih 11 godina, a cene u lancima snabdevanja u padu

Advertiser Serbia17. новембра 2022.

Studija pokazuje tačnost i preciznost senzora za analizu bioelektričnog otpora na Galaxy Watch satu

Advertiser Serbia16. новембра 2022.

MrBeast je novi „kralj YouTube-a“ sa više od 111 miliona pretplatnika

Advertiser Serbia15. новембра 2022.

Dvocifreni rast vrednosti brenda Samsung Electronics kao jednog od pet najboljih globalnih brendova u 2022

Advertiser Serbia9. новембра 2022.

Digitalna javnost u Srbiji podržava izmenu Krivičnog zakonika

Advertiser Serbia4. новембра 2022.

Digital Element: Žene u politici

Advertiser Serbia24. октобра 2022.

Aktuelne krize i uticaj poskupljenja energenata na logistiku

Advertiser Serbia12. октобра 2022.

HURA-ina analiza: Prihodi agencija za tržišno komuniciranje u prošloj godini porasli za četvrtinu, uz gotovo pola milijarde kuna izvoza

Advertiser Serbia11. октобра 2022.

Analiza: Netflix bi mogao da prihoduje milijarde na oglasima?

Advertiser Serbia11. октобра 2022.

Prodaja „biljnog mesa“ u padu

Advertiser Serbia5. октобра 2022.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 19. do 25. septembra 2022

Advertiser Serbia27. септембра 2022.