Institut Rojters, u saradnji sa Univerzitetom Oksford, objavio je svoj globalni izveštaj o digitalnim vestima 2023, koji se fokusira na to kako mlađa publika konzumira vesti i trendove onlajn angažovanja. Izveštaj pruža uvid u sve veću rasprostranjenost vertikalnih video zapisa i podkasta vesti.
Potrošnja vesti
Sveukupno poverenje u vesti nastavlja da opada. U kombinaciji sa porastom troškova štampanja, novinske kuće moraju da pronađu nove načine da održe korak sa potražnjom. Medijski pejzaž se transformiše ka digitalnom, mobilnom i platformskom okruženju, prateći zahteve mlađih potrošača. Audio i video dobijaju na snazi. Porast TikTok-a i podcasta vesti (iako nije medij za masovno tržište) omogućavaju medijima da dosegnu novu i mlađu publiku, ali Facebook (iako sa opadajućim angažovanjem publike) i youtube ostaju glavni izvori za gledanje sadržaja.
Izdavači daju prioritet platformama kao što su TikTok, Snapchat i Instagram, popularne među mlađom demografijom, ali nisu sigurni kako da prilagode svoje pripovedanje ovim novim platformama. Izveštaj za 2023. je otkrio da korisnici TikToka, Instagrama i Fejsbuka preferiraju zabavne postove ili satiru o vestima, dok je veća verovatnoća da će korisnici Tvitera biti usmereni ka političkim i poslovnim vestima.
Selektivno izbegavanje vesti
Fenomen nazvan „zamor od vesti“, zbog često depresivnog dnevnog reda vesti sa temama uključujući rat u Ukrajini i njegove dugoročne posledice, i klimatsku vanrednu situaciju, već je objavljen u Izveštaju o digitalnim vestima za 2022. i traje i ove godine. 36% ispitanika navodi da izbegava vesti (često ili periodično).
U Evropi ovo preovlađuje u Grčkoj (57%) i Bugarskoj (57%). Prema istraživačima, četiri od deset ispitanih izbeglo je temu rata u Ukrajini. Zatim slede teme nacionalne politike, pitanja socijalne pravde i vesti o zločinima.
Potreba za pronalaženjem novih izvora prihoda za medije
Monetizacija je izazov koji navodi izveštaj, a poslovni modeli su pod pritiskom. Resursi se usmeravaju ka onlajn sadržaju, a mnogi tradicionalni izdavači pokušavaju da se okrenu modelima plaćenog članstva ili pretplate, međutim kriza troškova života učinila je neizvesnom održivost ovih modela: 39% ispitanika koji plaćaju kaže da su ponovo pregovarali ili otkazala pretplatu na vesti, ali je broj pretplata sličan prethodnoj godini.
Javni mediji pod pritiskom
Javni mediji (PSM) suočavaju se sa kritikama koje dolaze sa svih strana, od političara do građana, kao i komercijalnih medija zbog navodnog nelojalne konkurencije na mreži. Ispitanici u zemljama sa snažnim identitetom za zaštitu – nordijske zemlje na vrhu liste – imaju tendenciju da vide PSM kao važan.
AI i automatizacija
Novinske kompanije istražuju video proizvode sa porastom TikToka, Youtube-a i Instagrama. Generativna veštačka inteligencija će stvoriti još neviđene mogućnosti. Svet informativnih medija treba da se prilagodi ovom novom trendu, a izdavači će morati da optimizuju upotrebu ovih posrednika da bi podstakli nove korisnike, na primer mešanjem uredničke prosudbe sa algoritmima kako bi pripremili vesti za kupce. Izveštaj pokazuje da je većina javnosti skeptična prema algoritmu koji se koristi za odabir sadržaja koji vide na pretraživačima i drugim platformama.
Ovogodišnji izveštaj pokriva 46 zemalja i zasnovan je na IouGov anketi od preko 93.000 ispitanika.
Izvor: NUNS
Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS