Registar „Ne zovi“ primenjivaće se od sledeće godine

Iako se najavljuje da će građani od 20. decembra moći da se zaštite od nasrtljivih prodavaca koji zovu na fiksne i mobilne telefone, na tu vrstu zaštite ćemo ipak – sačekati.

 

Naime, da bi zaživeo registar „Ne zovi“, prvo mora da se donese podzakonski akt, kojim će se precizirati uslovi upisa u registar, piše N1. Rok koji resorno ministarstvo ima za to je, prema navodima regulatorne agencije RATEL – godinu dana od stupanja zakona na snagu.

Inače, građane upisane u ovaj registar, neće smeti da zovu firme koje prodaju ili reklamiraju bilo kakvu robu ili uslugu.

A, da li će se to odnositi i na operatore koji skupo naplaćuju slanje SMS poruka sa četvorocifrenih brojeva, ili na razne agencije koje u ime drugih pozivaju građane postavljajući lična pitanja i nudeći razne stvari – od „besplatnih“ večera do zdravstvenih pregleda, zavisiće upravo od – budućeg pravilnika.

Primena Zakona o zaštiti potrošača počinje za nekoliko dana, a već se uveliko najavljuje novi registar pod nazivom „Ne zovi“ koji bi trebalo da spreči nasrtljivu praksu firmi koje građanima putem telefonskih poziva, poruka, mejlova nude raznu robu i usluge.

Kako se ističe, potrošač koji ne želi da bude pozivan od strane trgovaca, odnosno agencija koja rade promociju, obratiće se svom operatoru elektronskih komunikacija sa kojim ima zaključen ugovor i od njega tražiti da se nađe u registru.

„Obaveza trgovaca, odnosno promotera je da pre pozivanja potrošača u Registru proveri da li se određeni telefonski broj nalazi na spisku telefona koje ne treba zvati„, ističu u Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Prvi korak ka uvođenju ovog registra je, kako ističu u RATEL-u, izrada podzakonskog akta od strane Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

„Izradom ovog podzakonskog akta, u roku od godinu dana od stupanja na snagu Zakona, bliže će se urediti način upisa i ispisa, uslovi, način korišćenja i vođenja predmetnog registra, obrazac zahteva za upis i ispis, kao i rok za uspostavljanje registra„, preciziraju u RATEL-u.

Kako navode u agenciji, RATEL će u propisanom roku uspostaviti i voditi registar.

„Upis i ispis podataka potrošača vršiće operator koji sa potrošačem ima zaključeni ugovor o korišćenju javno dostupnih telekomunikacionih usluga„, precizira RATEL.

Podsetimo, Zakon o zaštiti potrošača, stupio je na snagu 19. septembra ove godine, a primenjuje se po isteku tri meseca od dana stupanja na snagu, odnosno od 20. decembra 2021. (osim odredaba iz članova 149 do 169, koje se odnose na potrošačke sporove i primenjuju se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu).

Zakonom je predviđeno osnivanje posebnog registra – vodiće ga RATEL, u koji će se upisivati građani koji ne žele da budu uznemiravani od strane raznih trgovaca, promotera – svih koji se bave promocijom i prodajom „preko“ telefona.

„Registar se vodi pri regulatornom telu nadležnom za elektronske komunikacije i sadrži ime i prezime potrošača, jedinstveni matični broj potrošača, broj telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i poruka u okviru promocije i prodaje telefonom“, navodi se u obrazloženju Zakona.

Registar je javan u delu koji se odnosi na brojeve telefona, datum upisa u registar i informaciju da su i dalje na snazi ili opozvane prethodno date saglasnosti za prijem poziva i poruka u okviru promocije i prodaje telefonom.

Član 37 koji reguliše uvođenje ovog registra izričito navodi da je „zabranjeno direktno oglašavanje telefonom, faksom ili elektronskom poštom, bez prethodnog pristanka potrošača“. Isto važi i za druga sredstva komunikacije „na daljinu“. Zakonska zabrana važi i za sve telefonske brojeve upisane u ovaj registar potrošača.

Upis i ispis iz registra obavlja – bez naknade – operator mobilne ili fiksne telefonije sa kojim potrošač ima zaključen ugovor. Rok u kojem operator mora da upiše podatke potrošača u registar je sedam dana od dana prijema njegovor zahteva.

Troškovi uvođenja registra su, prema obrazloženju Zakona – dva miliona dinara.

„Godišnji troškovi za održavanje informacionog sistema koji podrazumeva tehničku podršku obezbeđivanjem kontinuiranog praćenja sistema iznose okvirno 500.000 dinara„, ističe se u obrazloženju.

Ovakav tip registra već imaju susedne zemlje. U Crnoj Gori se nudi mogućnost pretrage telefona, ali i mejl adresa upisanih u ovaj registar, kao i mogućnost da potrošač izabere marketinške agencije od kojih ipak želi da prima pozive i obaveštanja.

U Hrvatskoj se u ovom registru nudi mogućnost pretraživanja samo telefonskih brojeva na koje je zabranjeno slati poruke i pozivati ih radi oglašavanja i prodaje.

 

Izvor: N1