Prodaja medija, prednosti i izazovi

Agencija za privatizaciju objaviće od ponedeljka prodaju prvih od 72 medija koji su u državnom vlasništvu. Uglavnom je reč o lokalnim medijima, a jedan od prvih biće beogradski „Studio B“.

U 46. godinu postojanja Studio B ulazi po svemu sudeći sa novim vlasnikom. Dvesta zaposlenih, vrednost kapitala 31 milion dinara, a dugovi tri puta veći – to je paket koji će kupovinom dobiti novi vlasnik.

„Očekujemo da Studio B koncepcijski ostane kakav jeste, to gradska televizija koja jedina prati probleme građana. To bi trebalo da zadrži, a neophodna nam je i finansijska injekcija, potrebna su nam ulaganja jer oprema nam nije obnovljena desetinu godina“, kaže Ivana Vučićević direktorka Studija B.

Dok beogradska televizija iščekuje novog vlasnika, nekoliko medija koji program emituju na jezicima nacionalnih manjina protive se privatizaciji. Pitaju se ko garantuje da će novi vlasnik želeti da nastavi delatnost.

„Do sada nije bilo zainteresovanih kupaca, jedini izlaz za naše medije je ili promena nekih od stavki zakona koji definišu nastavak funkcionisanja manjinskih medija ili gašenje medija“, ističe Emil Tomov iz RT Caribrod u Dimitrovgradu.

U medijskim kućama predviđenim za privatizaciju radi oko 2.500 ljudi. Novinarska udruženja pozivaju sindikate da probaju da sačuvaju njihova radna mesta posle privatizacije, a državu da vodi računa kome prodaje medije.

„Mislimo da je privatizacija dobra ali da država vodi računa ko su kupci, da ne dozvoli da svako kupi medije. Opasnosti su razne, od političkog uticaja, pritajenih ekonomskih uticaja, do nepostojanja garancija da će se baviti osnovnom delatnošću“, kaže Petar Jeremić iz UNS-a.

Posao započet još 2007. godine država je sada odlučna da sprovede do kraja. Rok je 1. jul i neće biti pomeranja.

„S obzirom na zakonske rokove, Agencija za privatizaciju intenzivno radi na kompletiranju dokumentacije potrebne za raspisivanje javnih poziva. Broj javnih poziva i za koje medije će biti raspisani prvi javni pozivi, zavisiće od brzine kompletiranja potrebne dokumentacije“, navodi se u saopštenju Agencije za privatizaciju.

Najveći problem je to što mediji nisu pripremili neophodnu dokumentaciju, a lokalne samouprave kao vlasnici najvećeg broja neprivatizovanih medija, nisu donele potrebne odluke. Zakon je predvideo četiri mogućnosti- prodaju privatnom licu, kupovinu od strane zaposlenih, podelu besplatnih akcija zaposlenima ili likvidaciju medijske kuće.

„Zakon kaže da 1. jula svi koji ne budu privatizovani prelaze u vlasništvo akcionara odnosno vlasnika svih onih koji nisu uzeli u akcije u prethodnom periodu. Oni koji se budu izjasnili da to ne žele ili ko ne bude imao vlasnike, biće brisani iz registra medija“, kaže ministar privrede Željko Sertić.

U Srbiji postoji 110 televizija, 325 radio stanica, više od 500 štampanih medija, a zatvaranje procesa privatizacije značiće otvaranje mogućnosti da se zna ko je vlasnik medija, što do sada nije bio slučaj.