[PLAĆENI PIČ?] IVAN ŽIVKOVIĆ, Pioniri: „Pič naknada je civilizacijski minimum za agencije“

Razgovarali smo sa predstavnicima najznačajnijih agencija u Srbiji i regionu na temu plaćenog piča agencijama koje se takmiče za dobijanje posla od strane organizatora piča. Serijalom intervjua obuhvatili smo sve vrste agencija za tržišno komuniciranje, tako da će biti predstavljena mišljenja i stavovi advertajzing, PR i medijskih agencija. Ova tema je tokom vremena stekla status „škakljive“ jer se kroz nju prelamaju različiti interesi učesnika na tržištu promotivnih usluga. Ovog puta čast je pripala Ivanu Živkoviću, Managing Directoru agencije Pioniri…Razgovor vodio Nenad Danilović, glavni i odgovorni urednik izdanja Advertiser Serbia

 

Da li po vašem mišljenju agencijama koje učestvuju na pičevima treba da bude isplaćena naknada od strane pozivaoca na pič?

– Apsolutno. Besplatan rad danas ne bi smeo da se podrazumeva, tako da je pič naknada civilizacijski minimum ako hoćete da vidite “sempl” ideje. A često i cele kampanje i strategiju.

Koje su glavne prepreke uvođenju sistema plaćenog piča?

– Nepostojeća sloga svih relevantnih agencija na tržištu Srbije i čvrst dogovor oko toga. Kada prevedemo na širu sliku – nejedinstvo svih agencija i propuštanje prilike da se udružimo oko ovog i drugih zajedničkih ciljeva.

Ukoliko smatrate da učešće agencija na pičevima treba da bude plaćeno koji su koraci da bi to bilo ostvareno?

– Odavno zagovaram ideju da je Srbiji potrebno prvo jedno jako agencijsko udruženje koje bi se okupilo oko jasnih ciljeva i sve je posle lakše. To bi bio samo prvi korak. Onda bi usledio dogovor tih agencija pod kojim uslovima bi izlazile na plaćene pičeve i mnoge druge stvari koje treba da se urede. Od broja agencija koje je moguće pozvati, preko transparentnosti procesa i jasno definisanih pravila, do ugovora, uslova učešća i obaveznog feedbacka.

Koja je vaša procena troškova na godišnjem nivou koji nastaju učestvovanjem vaše agencije na pičevima?

– S obzirom da naša agencija bira da izađe na manji broj pičeva tokom godine, verujem i da bolje podnosimo troškove istih, ali oni nisu manji od par destina hiljada eura godišnje. Ali na nivou cele industrije, to je finansijska šteta ogromnih razmera koju ne samo neplaćeni, nego često i potpuno neodgovorni i neobavezni pičevi nanose agencijama. To je trošak koji se nigde ne vidi u bilansu industrije, ali ga svaka agencija i te kako plaća.

Koje su glavne stavke u strukturi troškova za učestvovanje na pičevima?

– Uvek je glavna stavka radna snaga, odnosno resursi agencije koje besplatno interno angažujete da biste osmislili kampanju, koncept, strategiju, dizajn i prezentaciju koja možda nikada neće biti kupljena, niti ugledati svetlost dana. U tom procesu ne učestvuje samo kreativni tim, već i account sektor, strategija, dizajn, produkcija i menadžment, odnosno veliki broj ljudi koji ulažu svoje vreme i ekspertizu.

Kada se sve sabere, pič nije samo nekoliko ideja na papiru, već ozbiljan angažman cele agencije koji često traje nedeljama. A gde su u toj računici burnout i frustracija zaposlenih, koji su realno najskuplji trošak agencije.

Kakav je uticaj AI na pič proces u pogledu troškova i u pogledu materijala s kojim se nastupa?

– Ako uzmemo u obzir da i AI alati moraju da se plate i da sa AI-jem dolazi i više posla, uticaj na same troškove piča je gotovo nikakav. Ako se koristi pametno i smisleno, AI može da pomogne i ubrza određene delove procesa – od istraživanja do razvoja prvih pravaca i varijacija. Ali istovremeno je doneo i veća očekivanja, više verzija, više iteracija i više mogućnosti za testiranje, pa se u praksi često ne smanjuje obim rada, već samo menja način na koji do tog rešenja dolazimo.

Kako po vama treba da teče dobar i fer pič?

– Dobar pič ne počinje briefom. Počinje poverenjem i dobrim namerama. A to podrazumeva da kompanija koja raspisuje pič bude iskrena, transparentna i spremna da zainteresovanim agencijama pruži odgovore i informacije. Ali i priliku za sastanak upoznavanja pre učešća u samom procesu.

Dalje podrazumeva jasnoću briefa i preciznost u tome šta želi brend da postigne.

I na kraju fer evaluaciju i feedback agenciji bez obzira na ishod. Jer obe strane su investirale vreme i resurse, što obavezuje i drugu stranu.

Koliko često se dešava da pobedničko rešenje iz piča nikada ne zaživi u praksi?

– U našem slučaju dosta često smo i realizovali rešenja i strategije sa kojima smo pobedili. Ipak, verujem da po tom pitanju odstupamo od prosečnog agencijskog iskustva u Srbiji.

Kakva je praksa na Zapadu kada je reč o plaćanju učestvovanja agencija na pičevima?

– Ne mogu da tvrdim da je praksa svuda ista, ali ono što je primetno jeste da su procedure uređenije, broj agencija ograničen, a pič naknada mnogo češća pojava nego kod nas.

Kakvu ulogu bi strukovna udruženja u oblasti tržišnih komunikacija trebalo da imaju u nastojanju agencija da institucionalizuju učešće na pičevima? Predstavnici kojih institucija i organizacija treba da sednu za sto da bi se razgovaralo i pregovaralo o institutu plaćenog piča?

– Jedna industrija postaje ozbiljna onda kada sama odluči šta više neće da prihvata. Samo jake agencije i advertising industrija koja nije na kolenima mogu da standardizuju fer i poštenu pič praksu. Ako to nemamo kao preduslov, nema tih udruženja koja mogu da pomognu. Mislim da nema razgovora i pregovora oko neplaćenog rada 2026. godine, to jednostavno agencije moraju da prelome i da se drže toga.

Zamislite da od krojača tražite da vam prvo besplatno sašije odelo po meri, uloži svoje vreme i znanje, a onda odlučite da li vam se dovoljno dopada da ga kupite. Ili od bilo kog drugog stručnjaka tražite da uradi kompletan posao kao probu, bez ikakve naknade. Možete li da zamislite besplatan, probni rad u bilo kojoj drugoj industriji?

U advertising industriji se često zaboravlja da ideja, strategija i kreativni rad nisu samo prezentacija već proizvod koji agencija stvara i od kojeg živi.

Da li bi plaćanje učešća na pičevima agencijama donelo određene benefite oglašivačima, odnosno pozivaocima na pič?

– Donelo bi jednu novu dimenziju uređenosti naše profesije pre svega. Bolja predselekcija, manje agencija koje učestvuju i koje zaista žele klijenti da vide na piču, manje nameštenih izbora, a sa druge strane agencije će priliku shvatiti ozbiljnije jer imaju veće šanse da osvoje posao.

Plaćeni pič bi značajno uredio ceo pič proces, doneo veći kvalitet brendovima, a kompanijama koje traže agenciju jedan novi fokus i kvalitetniji izbor sa manje grešaka. Iako klijentskoj strani to možda deluje kao nepotreban trošak – zapravo je investicija u bolji izbor, manje grešaka i fer odnos sa agencijama.

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia