[PLAĆENI PIČ?] IVAN WESTERVEEN, Creative Disorder Studio: „Moralni imperativ da pitchevi budu plaćeni postoji“

Razgovarali smo sa predstavnicima najznačajnijih agencija u Srbiji i regionu na temu plaćenog piča agencijama koje se takmiče za dobijanje posla od strane organizatora piča. Serijalom intervjua obuhvatili smo sve vrste agencija za tržišno komuniciranje, tako da će biti predstavljena mišljenja i stavovi advertajzing, PR i medijskih agencija. Ova tema je tokom vremena stekla status „škakljive“ jer se kroz nju prelamaju različiti interesi učesnika na tržištu promotivnih usluga. Ovog puta čast je pripala Ivanu Westerveenu, Co-founder & Creative Director Creative Disorder Studio…Razgovor vodio Nenad Danilović, glavni i odgovorni urednik izdanja Advertiser Serbia

 
Da li po vašem mišljenju agencijama koje učestvuju na pičevima treba da bude isplaćena naknada od strane pozivaoca na pič?

– Naravno da treba.

Probajte da nađete vrhunskog stručnjaka u bilo kojoj branši da vam napravi nešto jedinstveno, po meri vašeg specifičnog problema. Da iskoristi mnoštvo radnih dana, resurse više ljudi. I onda mu predložite da mu to nadoknadite “možda” ako vam se dopadne. Mislim da vam se ne bi dopao odgovor.

Ukoliko bi ga uopšte i bilo.

Priličan apsurd. Da ne pričam o tome da industrija sa strane klijenta često zloupotrebljava taj proces da bi bacila pogled na to šta sve tržište ima da ponudi, bez prave namere da išta promeni.

Window shopping, samo neko “custom” pravi rešenje da bi ti razgledao.

Koje su glavne prepreke uvođenju sistema plaćenog piča?

– Ujednačen stav i pristup agencija. Kao i u svemu ostalom normu diktiraju i potražnja, i ponuda. Samo kreativna strana industrije je notorna po tome da je spremna da ponudi svašta, za gotovo ništa.

Ukoliko smatrate da učešće agencija na pičevima treba da bude plaćeno koji su koraci da bi to bilo ostvareno?

– Ujednačen stav agencija, preporučeni minimum naknade, ograničen i transparentan broj učesnika, jasno definisan obim rada, standardizovani rokovi, kriterijumi odlučivanja i zaštita intelektualne svojine.

Da se razumemo, ima kompanija koje izlazak na pitch plate. Retke su, i poštovanja dostojne. Čak i ako je svota na simboličnom nivou, i dalje znači kada neko pokaže da je svestan da ulažete resurse u nešto, i da je normalno da za to postoji nadoknada.

Koja je vaša procena troškova na godišnjem nivou koji nastaju učestvovanjem vaše agencije na pičevima?

– Za nas je to prilično specifično jer smo mali studio, sa veoma iskusnim ljudima.

Rad sa klijentima zasnivamo na detaljnim razgovorima i sastancima, nekada i pre formiranja samog brifa. Tako da nam A4 format generičkog brifa uglavnom ne radi posao.

Resursi i vreme koje unosimo u svaki pojedinačni projekat su apsolutni.

Tako da jako pažljivo biramo na koje pitcheve izlazimo, uglavnom po tome kakva je tema, koliko mislimo da je moguće da doprinesemo, i koliko klijent uopšte deluje da je spreman da sve to vidi kao više od administrativnog procesa.

Ne vodimo pitch proces kao posebnu godišnju stavku jer izlazimo veoma selektivno, ali jedan ozbiljan pič može da angažuje dve ili tri senior osobe tokom više nedelja.

Koje su glavne stavke u strukturi troškova za učestvovanje na pičevima?

– Za nas vreme, vreme… i vreme.

I zato se ne isplati to vreme ulagati u nešto što će “možda” biti plaćeno.

Tako da, kao što rekoh, veoma pažljivo biramo. Verovatno smo zato u 5 godina postojanja, izgubili samo jedan pič na koji smo izašli samostalno. A taj jedan smo prihvatili da radimo mimo pravila koje sam gore naveo.

Kakav je uticaj AI na pič proces u pogledu troškova i u pogledu materijala s kojim se nastupa?

– AI pomaže u egzekuciji, i to je lepo. Može da pomogne u “operativnom” delu posla. Teško da će vam AI smisliti zaista dobru ideju (znam, pokušao sam) ili formirati istinski jedinstven insajt ili validnu strategiju. A jednom kada imate sve to, realno ostatak možete da nacrtate i na salveti zar ne?

Kako po vama treba da teče dobar i fer pič?

– Transparentno, uz puno prostora i otvornosti za razgovor. I dovoljno vremena.

Dakle nije ideja da vidite šta svi učesnici mogu da urade sa jednakom količinom ograničenih informacija. Tema je da svako dobije informacije koje su mu potrebne da obavi najbolji posao.

Što se tiče vremena – Mesec dana.

Ne nedelja.

Ne dve nedelje.

Mesec dana.

Koliko često se dešava da pobedničko rešenje iz piča nikada ne zaživi u praksi?

– Jako često.

Kakva je praksa na Zapadu kada je reč o plaćanju učestvovanja agencija na pičevima?

– Nije standard.

Kakvu ulogu bi strukovna udruženja u oblasti tržišnih komunikacija trebalo da imaju u nastojanju agencija da institucionalizuju učešće na pičevima? Predstavnici kojih institucija i organizacija treba da sednu za sto da bi se razgovaralo i pregovaralo o institutu plaćenog piča?

– Ujedinjujuću ulogu. Ali da se razumemo strukovna udruženja mogu samo da pokrenu temu. Ostalo je stvar odluke pojedinačnih učesnika.

Da li bi plaćanje učešća na pičevima agencijama donelo određene benefite oglašivačima, odnosno pozivaocima na pič?

– Plaćanje samo po sebi neće magično proizvesti bolju ideju. Ali će gotovo sigurno proizvesti ozbiljniji proces. Benefiti za klijenta bi se sami nametnuli da postoji ujednačen stav agencija.

Ovako kako je sada agencije se po mom iskustvu svakako izlome da bi dobile posao, i to je jako tužno. Posebno jer su faktori odluke često van okvira samog predloženog rešenja.

Tako da moralni imperativ da pitchevi budu plaćeni postoji.

Tržišni pritisak još ne.

Zato i ne plaćaju.

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia