Pitanje transparentnosti pravosuđa je pitanje integriteta pravosudnih organa

U stručnoj javnosti koja prati reformu pravosuđa ovih dana jedna od važnijih tema je da li će Visoki savet sudstva otvoriti svoj rad za javnost, uvođenjem video prenosa svojih sednica.

 

Prethodne nedelje, kada je obeležen Međunarodni dan prava javnosti da zna (28. septembar), organizacija Partneri Srbija objavila je i istraživanje koje pokazuje da su sudovi i tužilaštva u Srbiji nedovoljno transparentni.

Nažalost, pravosudna reforma i usvajanje novih pravosudnih zakona nisu imali značajan efekat na unapređenje transparentnosti pravosudnih institucija, jer se novim zakonima samo načelno predviđa javnost u radu pravosudnih organa. Propuštena je prilika da se u zakonima koji uređuju rad sudova i tužilaštava propišu konkretne obaveze u pogledu proaktivnog objavljivanja informacijama o radu ovih institucija. Takođe, zakoni nisu uredili obaveze u pogledu javnosti u radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), institucija koje će u daljoj reformi pravosuđa oblikovati rad svih drugih pravosudnih institucija. Zbog toga, u praksi je već došlo do toga da ove dve institucije, iako istog ranga, propišu različite mere za ostvarivanje javnosti u svom radu. U novom Poslovniku o radu Visokog saveta tužilaštva propisana je odredba o video prenosu sednica, dok izmenjeni Poslovnik o radu Visokog saveta sudstva ne predviđa uvođenje istih ili sličnih mera pomoću kojih bi javnost lakše mogla da se informiše o radu Visokog saveta sudstva. Da li pod pritiskom stručne javnosti ili međunarodnih institucija, Visoki savet sudstva je odlučio da ipak krene u izradu potpuno novog Poslovnika. Sada je na članovima Saveta da odluče kako će da urede i pitanje transparentnosti u svom radu. Zvaničnih informacija o ovom procesu nema. Nezvanično, ne misle svi članovi VSS da su video sednice dobra ideja, jer otvaraju prostor za zloupotrebe i tabloidizaciju rada Saveta. Civilni sektor i strukovna javnost apeluju na VSS da kao obavezu predvidi video prenos sednica, te da oba Saveta treba da imaju iste standarde u pogledu javnosti sednica i proaktivne transparentnosti. Brojni su razlozi zašto rad oba saveta treba da bude transparentan. Saveti biraju sudije i tužioce, odlučuju o prestanku njihovog rada, VSS bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova, sprovode disciplinske postupke, predlažu budžete za rad pravosuđa, itd.

Pravosudna reforma imala je za cilj unapređenje nezavisnosti pravosuđa, zakoni su doneti, nisu ni najbolji ni najgori, a nosioci dalje reforme upravo su ovi saveti. U svetlu toga nisu samo mediji i civilno društvo zainteresovani za rad ovih saveta, već pre svega njihove kolege sudije i tužioci o čijim sudbinama se radi. Do sada su sednice VSS bile javne u smislu da je član 11. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva predviđao mogućnost fizičkom prisustvovanju sednicama zainteresovanim licima i predstavnicima sredstava javnog informisanja do broja raspoloživih mesta u prostoriji Visokog saveta sudstva, a prema redosledu prijavljivanja. Video prenos sednica VSS omogućio bi svima da na jednostavan način, pod jednakim uslovima prate rad ovih saveta, bez da moraju da dolaze u Beograd i prolaze kroz proceduru odobrenja prisustva.

Nova ovlašćenja koja su saveti dobili treba da idu pod ruku sa većim stepenom transparentnosti u njihovom radu. Takođe, VST i VSS do juna 2024. godine treba da donesu niz podzakonskih akata koji će uređivati detaljnije rad pravosudnih organa. Važno je naglasiti, da će se preispitivanje rada VSS i postupaka svakog člana saveta dešavati bez obzira da li VSS odluči da uvede video snimanje svojih sednica. Zato i treba da bude u interesu svakog člana ova dva saveta da video snimci sednica budu javno dostupni. Teret reforme pravosuđa je sada na ovim institucijama, stoga one moraju biti otvorene i više nego ikad podležu preispitivanju od strane javnosti i svojih kolega. Na kraju, ovo je i pitanje ličnog integriteta i odgovornosti svakog člana saveta.

Više o stanju transparentnosti pravosudnih organa možete pročitati u publikaciji Partnera Srbija „Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa“, koja je dostupna na sajtu organizacije.
 

Autor teksta: Kristina Kalajdžić, istraživačica u organizaciji Partneri Srbija