[O TRADICIONALNIM MEDIJIMA] NIKOLA PARUN, Ovation: „U trusnom medijskom ambijentu, agencije moraju da čuvaju brendove na kojima rade“

Razgovarali smo sa vodećim ljudima iz agencija za tržišne komunikacije u SEE regionu o tradicionalnim medijima, procesima koji se u njima odvijaju i potrebama za njihovim poboljšanjem. Ovoga puta čast je pripala Nikoli Parunu, Head of PR & Digital Media agencije Ovation…Razgovor vodio Nenad Danilović, glavni i odgovorni urednik izdanja Advertiser Serbia

 

Kako vidite stanje u domaćim tradicionalnim medijima? Koje procese prepoznajete u njihovom radu i postojanju? Koje značajne pojave primećujete u medijima bilo da su pozitivne, bilo da su negativne?

– Kada je reč o tržišnom oglašavanju, tradicionalni mediji na čelu sa TV-om još uvek drže primat nad narastajućom snagom digitala. Trend rasta digitale je nezaustavljiv, u ovoj godini možemo da očekujemo i da dosegne 30% učešća u ukupnim oglašavačkim budžetima. Istovremeno, print probija svoje negativne rekorde iz godine u godinu, i polako ali sigurno dnevna izdanja postaju retro ukrasi svojih portala. I dalje interesantni za dopunsko oglašavanje brendova, ali daleko od onoga što su bili pre 5 ili 10 godina.

Možete li da izdvojite najznačajnije činioce koji definišu domaću medijsku sliku?

– Neosporiv uticaj na mnjenje, veliki broj medijskih outleta i snažan uticaj kroz vlasništvo i/ili finansiranje. Upečatljiva je u izvesnoj meri i oglašivačka inercija.

Uporedite medijske scene u državama regiona.

– Medijska scena je razuđena, a motivacija oglašivača vrlo često netržišna. Sve veći broj regionalnih igrača prožeti su kroz više tržišta, što dodatno usložnjava situaciju. Svedočimo procesu nestajanja, nastajanja i pregrupisavanja medijskih konglomerata koji su više od decenije bili noseći.

Pomalo je teško porediti pojedinačne države regiona, jer poslujemo u različitim regulatornim, kulturnim i društvenim okolnostima. Ako govorimo o tome kako advertajzing pristupa medijskom prostoru, on se pre svega tiče rejtinga i tu se jasno izdvajaju dominantni igrači. Srbija kao najveća zemlja na prostoru Zapadnog Balkana ima i najveće potencijale, ali naše tržište u realnosti na raspolaganju ima značajno manje budžete nego zemlje članice EU, kakve su Slovenija ili Hrvatska.

Koje su karakteristike ovdašnjeg auditorijuma i da li te karakteristike utiču na kreiranje medijskog sadržaja i u kojoj meri je izražen taj uticaj?

– Auditorijum uvek skicira sadržaj koji postaje popularan, u 2025. to ne može da bude drugačije. Izloženi smo hiljadama poruka dnevno, izrazito visokom intenzitetu emocija. Pored toliko okidača sa društvenih mreža i chat servisa, mediji moraju da ulože sve napore da se izbore za pažnju ljudi. To neretko odlazi u Skaradno, ali treba imati u vidu da je na drugoj strani te ulice – Neopaženo.

Naša uloga, kao nekoga ko stvara komunikacije za brendove, jeste da hodamo posred te ulice, odgurujući brend iz Neopaženog ali nipošto ne dozvoljavajući da završi u Skaradnom.

Ukoliko smatrate da domaćim medijima treba poboljšanje u kojim smerovima bi to poboljšanje išlo?

– Resetovanje institucionalnog i zakonodavnog okvira i postavljanje profitabilnog modela koji će zavisiti od tržišnih impulsa umesto stečenih privilegija i nasleđenih pozicija. Dodatno, edukacija novinara (pre svega ekonomska) i njihovo tehničko i konceptualno opremanje za drugi kvartal 21. veka.

 
Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia
Autor fotografije: Nova S