Nick je pisao i producirao dugometražni dokumentarni film „Shadow Company“, jedinstven uvid u tajni svet današnjih plaćenih vojnika, koji je osvojio 4 LEO nagrade. Producirao je i „The War Against Boko Haram“ za VICE News i objavio svoju prvu knjigu „Executive Outcomes“, grafički roman zasnovan na istoimenom autorskom scenariju
On je »serijski« preduzetnik i smatraju ga jednim od najboljih vizionara mobilnih proizvoda u Silikonskoj dolini. Takođe, osnivač je RVLVR,jedinstvene VR/AR kompanije za storytelling. Često predaje i savetuje na temu VR/AR tehnologija, a to će biti i tema o kojoj će govoriti na najvećoj konferenciji o medijskim trendovima, SEMPL, koja će se održati 23. i 24. novembra u Portorožu, u Sloveniji.
Šta može da ponudi SAD, a Hrvatska (ili neka druga evropska država) ne može?
– Jedina, ali najveća mogućnost koju imate kao stručnjak za razvoj novih tehnologija u SAD u odnosu na bilo gde u Evropi, jeste kontakt sa investicionom zajednicom. Ne mislim samo na pristup preduzetničkom kapitalu. Ljudi često kažu da je najveća koncentracija talentovanih tehnologa u Dolini. Ne slažem se sa tim – postoji mnogo vrlo talentovanih ljudi u Hrvatskoj/Sloveniji/Srbiji i drugim istočnoevropskim zemljama. Ali u okruženju gde tehnologija brzo napreduje i gde se inovacije doslovno stvaraju u hodu – ovom profesijom je vrlo, vrlo teško baviti se van Kalifornije. Naravno, postoji mnogo preduzetničkog kapitala u Silikonskoj Dolini – ali nije finansiranje jedini problem – do novca se može doći i drugde. Poblem je u stavu ljudi koji imaju. Mnogo je primera, daću vam samo jedan.
Ako ste u SAD bavite novim tehnologijama, ali je vaš prvi pokušaj pokretanja biznisa propao (tako da ste u minusu $$$$$$ i treba da otpustite SVAKOG), i dalje možete da ugovorite sastanke sa udruženjima za preduzetnički kapital, koji će odmah investirati u vaš novi biznis, jer razumeju da je to deo preuzimanja rizika i shvataju da ste naučili vrednu lekciju. Pokušajte taj isti trik u Evropi – ne samo da nećete dobiti novac za prvobitni biznis jer “Previše je rano”, “Dokaži nam da to funkcioniše pre nego što ti damo novac”, “Šta ako ne uspe” itd, itd. Što se tiče pokretanja drugog biznisa u nekim slučajevima ti u stvari nije dozvojeno ni da pokušaš da ponovo dođeš do kapitala.
Trenutno vas smatraju jednim od najboljih vizionara mobilnih proizvoda u Silikonskoj Dolini. Štaće, po vašem mišljenju biti “sledeća velika stvar” u mobilnoj industriji?
– Nije tajna da je sledeća velika stvar (tj. stvari) neka kombinacija Blockchain, AR, Robotike i AI (Artificial Inteligence). Ali od svega toga, mislim da je AR (uz VR – jer VR i 360 video materijali su preteča AR-a) daleko najprodornija i desiće se najbrže. Što je još važnije (za mobilnu industriju), ubeđen sam da je mobilni 360 video idealno rešenje za ono što zovem “neograničena” zabava. Moguće je da se upotreba AR toliko brzo poveća da se celokupna mobilna industrija (kakva je danas) fundamentalno promeni. Zapravo, svaka industrija koja se oslanja na ekran (laptop, desktop, tablet, smartfon) može da se promeni iz korena jer SVI ekrani će u nekom trenutku nestati. Ne u najbližoj budućnosti (npr. 1-3 godine), ali za 5 godina ovaj trend će početi da se razvija i za 7 do 10 godina postaće široko rasprostranjen i veoma isplativ.
Kada ste se prvi put srelisa VR i ARi zašto vas je ta tehnologija toliko privukla da ste osnovali sopstvenu kompaniju koja se bavi produkcijom VR/AR filmova?
– Razvijao sam softvere još dok sam bio vrlo mlad, počeo sam sa veoma jednostavnim programima u BASIC-u dok sam živeo u Zagrebu. Kroz godine su ti programi postali “malo” više sofisticirani– ali poenta je da sam više razmišljao o aspektima interaktivnosti dugi niz godina. Kada sam prvi put isprobao VR nije bilo mogućnosti za masovno tržište – pa mi nije bilo interesantno. Međutim, slučajnošću ili srećom – moja karijera nije uključivala samo razvoj softvera i dizajn korisničkog interfejsa, već i tradicionalnu filmsku priču. Mnogo sam radio na dokumentarnim filmovima. Imao sam sreću da osvojim višestruke nagrade za moj prvi dugometražni dokumentarac “Shadow Company”. Poslednjih nekoliko godina se stvarno osećam pomalo šizofreno na profesionalnom planu jer sam vodio nekoliko preduzetničkih fondova za start up mobilne aplikacije i istovremeno radio kao reditelj/scenarista za TV i film. Konačno pre nekih 18 meseci sam završio radeći Oculus Rift i nakon što sam neko vreme radio na tome, shvatio sam da je to budućnost koju sam dugo tražio – jer mi je dozvoljavala da kombinujem priču sa tehnologijom na jedan potpuno novi način.
VR/AR mogu biti upotrebljeni u različitim industrijama, od zdravstva do obrazovanja. Šta je sa advertajzingom i brendovima? Da li reklamni i brendirani sadržaji funkcionišu u VR/AR? Znamo da ljudi izbegavaju sve što čak i podseća na reklamu…
– Naravno da brendovi mogu da koriste ove tehnologije, čak šta više brendovi su jedan od retkih izvora finansiranja na ovom polju. Nažalost, mnogi brendovi su uskočili u ovu tehnologiju prerano
i sa mnogo ulaganja, koje je rezultiralo sa gotovo nula ROI (Return of Investment) za projekte koji su rađeni. Naposletku, još uvek nema dovoljno ljudi koji imaju VR/AR naočare da bi brendovi opravdali ulaganja u projekte koji podržavaju ovakav koncept. Iz eksperimentalne perspektive da, ali iz perspektive svesti o brendu, u narednih 18-24 meseci, 360 video će dopreti do MNOGO VIŠE ljudi nego bilo koja VR kampanja.
Brendovi i agencije su se uvek isticaliu stvaranju ubedljivih kratkih sadržaja. Ima mnogo reklama od 30 i 60 sekundi koje koriste veoma sofisticirane tehnike pripovedanja. Naravno da sredstvo koje može da stvori ubedljivo emocionalno iskustvo poput AR/VR ima fenomenalan potencijal za advertajzing. Ali u pravu ste – publika je sada veoma svesna advertajzinga i brendirani sadržaji moraju da budu još više sofisticirani – posebno u VR/AR gde je doživljaj emocije intimniji i često verodostojniji. Sve što je lažno će se odmah osetiti.
Kladio bih se na brendirane sadržaje u VR na kratke staze. Situacija je slična kao onda kada su sapunice doprinele popularizaciji televizije (ali na suptilniji način zbog društvnih mreža i sofisticiranije publike). Taj spoj društvenih mreža i VR/AR predstavlja veliki izazov za brendove. Ako sve urade kako treba i njihova poruka odjekne u javnosti, efekte kampanje se mogu uvećati 1000x sa vrlo malim ulaganjima. Ali ako ne postigne očekivano, negativni efekti se mogu povećati za 1000x. Agencije koje su u današnje vreme angažovane na ovakvim projektima, imaju vrlo malo ili nikakvog iskustva sa ovim tehnologijama, slično kao što je nekada bilo sa pojavom interneta. Zato bih zasada preporučio rad na kreativnim kampanjama koje iziskuju manji budžet, na kojima možete da vidite šta funkcioniše, a šta ne. Čuvajte budžete za kasnije kampanje (treću ili četvrtu) koju ćete sprovesti za 6-9 meseci, kada tržište bude veće, kao i vaše znanje i iskustvo.
Da li možete da navedete neki dobar primer da je poznati brend a koristio VR ili AR u svojoj kampanji?
– Prilično je teško navesti ubedljiv i zapažen primer priče brenda koja je ispričana kroz VR/AR jer je publika u ovoj oblasti za sada veoma mala – i mnogi brendovi (po mom mišljenju) besmisleno troše novac na kampanje koje previše podsećaju na reklame. Umesto toga, dao bih nekoliko primera za koje mislim da funkcionišu veoma dobro: 360 video(https://www.youtube.com/watch?v=WqCH4DNQBUA), animirani 6 stepeni freedom video (link nije dostupan direktno, možete ga pogledati na stranici Oculus Story studio). Takođe, ima mnogo odličnih primera brendiranih kampanja koje na neki način koriste VR, jedan od najboljih je za Old Irish pivo
– Mislim da su VR/AR neizbežna budućnost za sve medije – ali zaista ne mislim da je to nešto čega se treba plašiti, što ću i istaći na konferenciji. Daleko od gubitka kontrole koje se neki old-school kreativci plaše – VR/AR donose neverovatan potencijal za mnoge industrije, a tu ne mislim samo na entertainment industriju, marketing i komunikacije. Ovo je prelomna tačka za medije, sa kojom se do sada nismo sreli. Ali mi, koji kreiramo ovakvu budućnost za našu generaciju i one koje dolaze – treba da se edukujemo što je više moguće ako ne želimo da ostanemo ispod crte. Tačno je da je naš posao da prodamo karte, nameštaj li đus, da objasnimo komplikovane koncepte na zabavan način, ali i mnogo više od toga. Kreiramo korisnička iskustva koja ranije nisu postojala, ali ne smemo da zaboravimo dve stvari: da ne zbunjujemo ljude i ne budemo dosadni. Ostalo ćemo shvatiti vremenom.
3 kratka pitanja za Nicka Bicanica
• Kafa ili čaj?
– Ni jedno ni drugo. Topla čokolada kada smo kod toplih pića.
• Leto ili zima?
– Leto na Jadranu. Zima na Alpima
• Instagram ili Snapchat?
– Instagram. Snapchat je počeo kao dosadan trik koji prosto neće nestati i umnožiće generaciju redovnih korisnika sa slabom pažnjom. Srećom, gasi se…
Autor: SEMPL tim
Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS