NFL, fudbal i Formula 1 najisplativiji sportovi

Ukupan godišnji prihod industrije s imenom Sport, prema istraživanju američke kompanije Plunkett Research, je 1,5 triliona dolara, a očekivana zarada je, vrtoglavih, 150 milijardi. Obe brojke će i dalje da rastu

Prema PricewaterhouseCoopersu, za očekivati je godišnju stopu od 4,8 posto, do 2017. Istovremeno, PwC projektuje rast prihoda od medijskih prava po stopi od 7,7 posto. Brojke se ponajviše zasnivaju na snažnom porastu broja korisnika sportskih sadržaja na mobilnim platformama, te oglašivača i sponzora.

Medijska prava u 2014. godini plaćena su 24 milijarde dolara, od čega gotovo dve trećine otpada na SAD. Globalno, najviše je prihodovala NFL, američka National Football League, prvo veliko takmičenje koje nisu stvorili sportisti, već, 1927. godine, marketinški stručnjaci.

Tržište oglašavanja toliko je bilo gladno novih zvezda, da jedno provincijsko takmičenje, osnovano u gluvo doba noći, nakon mnogo popijenog piva, 1920. godine, samo sedam godina kasnije postaje jedna od glavnih sportskih atrakcija najvećih američkih gradova. Klubove koji su igrali pred stotinjak gledalaca po većim selima i manjim gradićima Ohija, gotovo preko noći kupuju poslovni ljudi iz velikih gradova s, pretežito, istočne obale SAD-a. Nastaju New York Giants, Chicago Bears, Brooklyn Dodgers, Staten Island Stapletons, Chicago Cardinals, Portsmouth Spartans, Minneapolis Red Jackets, Newark Tornadoes…

Danas je to najbogatije sportsko takmičenje na svetu, s vrednošću lige procenjenom na 50 milijardi dolara i više od 2 milijarde godišnjih prihoda samo od prodaje televizijskih prava.

Na drugom mestu po prihodima od medijskih prava, 2014. godine, je Svetsko prvenstvo u fudbalu, a na trećem Prvenstvo sveta u Formuli 1, koje je od 1978. godine, kada je Bernie Ecclestone preuzeo kontrolu nad „Formula One Constructors Association“ (FOCA), do danas postalo finansijski fenomen sportskog sveta. Vrednost formule 1, koja je podeljena između sportske, istraživačke, i automobilske industrije, procenjena je između 500 i 600 milijardi dolara, a u većini zemalja u kojima je prisutna, raste brže od BDP-a.

Mediji i sport prvi su „rendezvous“ zabeležili u Americi, oko 1870. godine, a 20 godina kasnije, u decembru 1898. godine, publikacija „Press and printer of Boston“, objavila je analizu oglašavanja u medijima i „na druge načine“ u kojoj se pominje i „slučaj“ kompanije Monarch bicycles. Ta je kompanija 1897. uložila u oglašavanje, tada ogromnih, 75 hiljada dolara i više nego udvostručila prodaju.

Sve do 1920. godine sport i sportisti ostali su medij za oglašavanje proizvoda i opreme povezane sa rekreacijom i slobodnim vremenom. Tada na marketinšku scenu stupaju Harry Hollingworth, a s njim i primenjena psihologija, ili biheviorizam u oglašavanju (ubrzo će mu se pridružiti i otac biheviorizma, John Broadus Watson).

U sedećih devet godina, u Americi, nastaje marketinški bum. Rađaju se prve velike kampanje koje grade image branda, a ne više proizvoda. Oglasa je toliko da subotnje izdanje „Evening posta“ već krajem 1920. godine broji više od 200 stranica, a sa svake pete smeši se lik sportiste s reklame za neki proizvod.
Navala na sporiste bila je nezamisliva. Najveća sportska zvezda tog vremena, George Herman „Babe“ Ruth, igrač bejzbola, u samo jednoj godini pojavio se na reklamama za žitne pahuljice dva konkurentska proizvođača, rukavice i loptice za bejzbol, benzin čak tri različite kompanije, hleb, donje rublje, slatkiše s njegovim imenom, ali i keks iz konkurentske kompanije, Red Rock Colu, Babe Ruth kao gume, duvan za žvakanje, cigare i još niz proizvoda.

Već 1929. na oglašavanje je, u SAD, potrošeno 4,5 milijardi dolara. Koliko je to bilo novca, najbolje ilustruje činjenica da je prosečan automobil tada koštao 780, a kuća 8 hiljada dolara, dok je vrednost litre benzina bila 2 centa.

Moderno sportsko medijsko oglašavanje rođeno je tek 1960. godine. Roditelji su bili Mark McCormack, čikaški advokat, i Arnold „King“ Palmer, jedan od najvećih igrača u istoriji golf igre. Njihovim dogovorom, rođena je International management group, IMG, i danas globalno vodeća sportska marketinška kompanija, nastala je na ideji prodaje televizijskih prava.

Početkom 70-tih godina 20. veka posao se toliko proširio da su zagospodarili oglašavanjem u devet najvećih svetskih sportova, a svakog dana se održava prosečno 11 velikih sportskih i kulturnih događaja koji su u potpunosti pod njihovom kontrolom.

Prodaja televizijskih prava i seoba marketinške poruke na male ekrane direktno su inspirisale ključne događaje koji su krajem 60-tih i u sedamdesetima oblikovale moderni vrhunski sport, kakav danas poznajemo: Pokretanje najvećeg svetskog pojedinačnog sportskog događaja, Super Balla, finalnog susreta američke fudbalske lige, kampanje „Kettering Tyres“, kada se taj natpis pojavio na dresovima britanskog fudbalskog kluba „Kettering Town“, čime je rođeno oglašavanje na sportskoj opremi.

Podstaknuti tom inovacijom, Horst Dassler, kasnije vlasnik, a tada sin osnivača „Adidasa“ i „Arene“, kompanije za proizvodnju plivačke opreme, i Patrick Nally, britanski preduzetnik osniva pokroviteljski model za sportske priredbe, kojim je pokroviteljski novac preuzeo kontrolu nad svetskim sportom.

U EU najviše zarađuje Real Madrid

U Evropskoj uniji, sport generiše 2 posto BDP-a, a zapošljava 7,3 miliona, ili 3,5 posto svih zaposlenih. Pri tome, ukupan godišnji prihod iznosi 294 milijardi evra. Na prvom mestu po prihodima je, naravno, fudbal. Čak 20 evropskih klubova godišnje zaradi više od 100 miliona Evra, a još deset se nalazi na samoj granici te čarobne brojke. Najbolje posluje madridski Real, s ukupnim prihodom od 520 miliona, a slede Barselona (483), Bayern (431), Manchester United (424), Paris SG (399), Manchester City (316), itd.

Najuspešniji sportski marketinški poduhvat

Što je najuspješniji sportski marketinški poduhvat? Roštilj!!!

Priča ide ovako: Nemojte me zaje… – rekao je George Foreman, tadašnji apsolutni svetski prvak u profesionalnom boksu, kada su pred njega stavili – roštilj. I ponudili da nadene svoje ime tom proizvodu…

Ipak, „deal“ je ugovoren. Velikom Georgeu pripalo je 45 posto zarade od prodaje. Kada mu je 1997. godine uručen prvi ček na milion dolara, mislio je kako je napravio sjajan posao. Nije ni slutio da se prodaja „George Foreman grilla“ još nije pravo ni zahuktala, jer je konačan skor više od 100 miliona prodatih uređaja, a podatak od 200 miliona i nešto dolarskog sitniša povrh toga na njegovom računu zabeležen je još 2001. godine. Prodaji ni izbliza nije kraj, ali je Foreman pre nekoliko godina prodao svoj udeo za, solidnih, 170 zelenih miliona.

 

Izvo: Miroslav Hoffman
Izvor: SEEbiz