Nezakonita distribucija preko malih stanica najveća konkurencija kablovskim TV operatorima

Na konferenciji “Tržište kablovske televizije i zaštita konkurentnosti u Srbiji” koje je u Radison Blu hotelu organizovao Danas konferens centar, najveće iznenađenje izazvalo je izlaganje šefa pravne službe kompanije Kopernikus Technology, Slobodana Milinkovića koji je nasuprot očekivanjima ukazao na veliki problem nelojalne konkurencije ali ne od strane gigantskih kompanija već ogromnog broja malih kablovskih operatora

Oni neovlašćeno emituju program po ruralnim mestima južne i severne Srbije kupujući pakete kao fizička lica koje zatim distribuiraju preko manjih stanica za nekoliko stotina domaćinstava u tim krajevima. “O tome sam lično obavestio i Odeljenje za visokotehnološki kriminal ali za sada ništa nije urađeno po tom pitanju, očigledno je mnogo lakše kontrolisati velike sisteme”, rekao je Milinković. On je ukazao da ozbiljan problem i trošak za operatore predstavljaju tipski ugovori koji se tiču obaveznog zakupa distributivnih stubova od EPS-a koji su po principu “uzmi ili ostavi” jer operator nema nikakvog uticaja na cenu i uslove zakupa tako da je u pravno nesigurnoj i podređenoj situaciji.

Marina Joksimović, viši savetnik u Sektoru za utvrđivanje povreda konkurencije Komisije za zaštitu konkurencije Republike Srbije objasnila je da je uloga ovog tela da kontroliše da li svi učesnici na tržištu imaju jednake mogućnosti i utvrdi da li je došlo do zloupotrebe dominantnog položaja ali da su učesnici prepušteni međusobnom takmičenju u tržišnoj utakmici i da je dominantna politika konkurencije. Ona je naglasila da je u ovoj oblasti regulator taj koji unapred reguliše tržište a Komisija samo naknadno utvrđuje da li su načinjene povrede prilikom distribucije medijskog sadžaja.

Prema rečima Marije Ćosić, višeg pravnog savetnika Regulatornog tela za elektronske medije-REM, Zakon o elektronskim medijima je dao regulatorima veći nadzor nad kablovskim operatorima ali u smislu omogućavanja što boljeg prava na informisanje, zaštitu autorskih prava i sl. Ovo telo je do sada izdalo 142 dozvole za pružanje medijske usluge na zahtev domaćim kablovskim televizijama. Kako je istakla Ćosić, pitanje monopola u direktnom smislu ne pokriva nadležnost REM-a. “Operatori imaju pravo da određuju koji će program emitovati, jedino što je obavezno je da distribuiraju javni servis. I u ovom zakonu postoji pravni institut koji se zove “Mast keri” i koji je prihvaćen u celoj Evropi i svetu a koji omogućava da država ustanovi koja vrsta programa predstavlja javni interes. U tom slučaju emiter može da zahteva da se takva vrsta programa koji je deo njegove ponude obavezno emituje na određenom području a RATEL je taj koji utvrđuje da li neki operator ima dominantan položaj a odbija da takav obavezan program emituje”, objasnila je Ćosić.

Na kraju, apsurdna je činjenica da republičko telo koje ima ulogu regulatora i obavezu da se pridržava zakona ustvari ne učestvuje u kreiranju medijske politike i uopšte nije bilo uključeno u pisanje predmetnog Zakona.

 

Izvor: www.danas.tv