Nemačka zabranjuje reklamiranje duvana, ali ne odmah

Za duvansku industriju u Nemačkoj na pomolu su teški dani. Uskoro bi trebalo da bude usvojena radikalna zabrana reklamiranja cigareta i drugih duvanskih proizvoda

 

Legendarni Stetson na čelu, cigareta ležerno u uglu usana, na horizontu se nazire nepregledna prerija. Kauboj iz reklame za Marlboro ranije je bio sveprisutan. U međuvremenu se gotovo izgubio iz javnog prostora.

Marlboro je kauboja poslao u „penziju“, jer više nije bio u skladu s duhom vremena, a i jedan od glumaca koji su ga predstavljali u reklamama – oboleo je od raka. Odlazak Marlborovog mačo-muškarca nekako simbolizuje i slom cele branše. Veza između pušenja i zdravstvenih rizika više nije mogla da se gura pod tepih.

I sad duvanski lobi mora da proguta još jedan poraz u dvoboju s državnim organima i zdravstvenim organizacijama. Nakon višegodišnje debate, poslanički klub Demohrišćana u Bundestagu ipak je pristao na obuhvatnu zabranu reklamiranja duvanskih proizvoda.

„I to ćemo uspeti“, rekla je nakon dogovora Angela Merkel – parafrazirajući svoju čuvenu i spornu izjavu iz vremena izbegličke krize.

Kancelarka je iznenadila posmatrače jasnom podrškom zabrani reklamiranja cigareta. Do sada u konzervativnim redovima nije bilo dovoljno političke volje za taj koncept. U prošlom sazivu Bundestaga, poslanički klub Demohrišćana je sprečio usvajanje pooštrenog zakona – koji je pre toga savezna vlada Angele Merkel usvojila.

Zato duvanska industrija u Nemačkoj još uvek sme da reklamira proizvode u bioskopskim salama, na plakatima i u pešačkim zonama – Nemačka je poslednja zemlja EU u kojoj je to dozvoljeno.

Promena kursa se može se objasniti i novčanim argumentima: na jednoj strani su prihodi od poreza na duvanske proizvode od 14 milijardi evra, a na drugoj troškovi (npr. zdravstveni) koje prouzrokuje pušenje – od 78 milijardi evra godišnje.

Tu je država u minusu, a osim toga treba uvažiti i činjenicu da osobe obolele od raka i umiru. Papir Demohrišćana vezan za budući zakon naglašava da je konzumiranje duvana jedan od najvećih zdravstvenih rizika. U tom papiru se citira i Nemački centar za istraživanja raka, prema čijim podacima godišnje od posledica pušenja umre 121.000 ljudi.

Skepsa oko planova

„Planovi idu u pravom smeru. Krajnje je vreme, mi smo poslednja zemlja EU koja dozvoljava reklame u javnom prostoru i bioskopima“, kaže za DW Rajner Hanevinkel, upravnik Instituta za istraživanje terapija i zdravlja u Kilu.

S obzirom na dokazanu štetnost pušenja, ovaj stručnjak se pita zašto reklame nisu u potpunosti zabranjene. Nezadovoljan je i rokovima – kraj „reklamiranja za duvanske proizvode predviđen je 2024. – tek za četiri godine“. To je po njemu neshvatljivo i „nije u skladu sa zahtevima zdravstvenih stručnjaka koji zabranu traže u ovom trenutku“.

Plakati sa reklamama za klasične duvanske proizvode bi trebalo da budu zabranjeni od početka 2022. godine, za grejače duvana od početka 2023, a elektronske cigarete od početka 2024. godine. Od 1. januara 2021. više ne bi smele da budu prikazivane reklame pre filmova namenjenih maloletnim osobama. Radijske i TV-reklame su u Nemačkoj već odavno zabranjene.

Moć duvanskog lobija

Razlog za činjenicu da otpor duvanskom dimu u Nemačkoj dosad nije bio intenzivniji leži u sistemskom i uspešnom radu duvanskog lobija. To su dokazali i veliki procesi pred američkim sudovima devedesetih godina. Pravni sporovi u pojedinim američkim saveznim državama su okončani plaćanjem visokih novčanih svota.

U tim postupcima se raspravljalo „da industrija objavi interne dokumente. I to su hiljade stranica koje su u međuvremenu skenirane i mogu se videti na internetu“, objašnjava Hanevinkel.

Kad se u tim dokumentima u pretragu ubaci „Nemačka“ ili „nemačka politika“, „onda se može zaključiti da je ruka industrije vrlo duga i da je lobi očito uspešno uticao i na nauku i na politiku u Nemačkoj“.

Predstavnici industrije su sprečili sve što bi moglo da se negativno odrazi na prodaju duvanskih proizvoda. Postavlja se pitanje zašto je to duvanskom lobiju duže polazilo za rukom nego u drugim evropskim zemljama.

Jedan razlog za to se po mišljenju Rajnera Hanevinkela može potražiti u najmračnijem razdoblju nemačke istorije: u nacionalsocijalizmu sa Adolfom Hitlerom. U istraživanju zdravstva i istraživanju prevencije, Nemačka je nekad bila vodeća zemlja. Istraživanje prevencije raka – to je nemački uspeh.

„I onda je došao Treći rajh sa svojom izopačenom definicijom šta je zdravo – dakle, rasno zdravo“, objašnjava rukovodilac Instituta za istraživanje terapija i zdravlja u Kilu.

Posle toga, Nemci su zauzeli stav da „država ne treba da im se meša kada se radi o zdravlju“. I baš zato je u poslednje vreme bilo diskusija o obaveznoj vakcinaciji protiv malih boginja. „Mi smo zemlja u kojoj državna regulacija nije omiljena“, smatra Hanevinkel.

 

Izvor: www.dw.com