Morozov: Siromašni će plaćati internet ličnim podacima

Silicijumska dolina obećava da će svi biti povezani na mrežu, ali to ima svoju cenu, upozorava američki tehnološki novinar Evgenij Morozov.

Glavni ekonomista Google-a Hal Varijan ima zanimljiv način predviđanja budućnosti, koji je po njemu nazvan „Varijanovo pravilo”. Potrebno je, kaže on, da pogledamo šta je za bogataše danas luksuz i da zaključimo da će srednjoj klasi to biti dostupno za pet, a siromašnima za deset godina. Radio, televizija, mašina za pranje sudova, mobilni telefoni i tanki televizori – svaka je tehnologija prešla taj put, tvrdi ovaj stručnjak.

Šta je to što današnji bogataši imaju, a siromašni će dobiti za deset godina? Varijan tvrdi da su to lični asistenti, i to virtuelni. „Google Now” je jedna takva aplikacija: proverava elektronsku poštu, pretrage i lokaciju i stalno nas podseća na predstojeće sastanke, dok u pozadini prati vremensku prognozu i saobraćaj da nam kaže kad treba da krenemo i kako da se obučemo. Varijan veruje da će svako poželeti nešto tako korisno i da će današnja briga za privatnost delovati prevaziđeno.

S njim se, međutim, ne slaže Evgenij Morozov, američki novinar beloruskog porekla, stručnjak za internet.

„Kada nekog angažujete kao ličnog sekretara, transakcija je jasna. Plaćate za uslugu, obično u kešu i to je to. U iskušenju smo da istu logiku primenimo na virtuelne asistente: predamo podatke, a Google obezbedi uslugu koja se ne plaća novcem”, piše Morozov u „Gardijanu”, ali naglašava bitnu razliku.

„Kada plaćamo ’živu’ pomoć, ne očekujemo da će ta osoba da ode s kopijom svih naših dokumenata i da na njima zaradi koji dolar, dok virtuelni pomoćnici jedino zbog toga postoje. Zakinuti smo dvaput: prvo kada predamo podatke za relativno trivijalne usluge i, drugo, kada se ti podaci kasnije iskoriste da nam prilagode i strukturišu svet na način koji nije ni transparentan ni poželjan. Upravo ta sposobnost da nam oblikuje budućnost pretvara podatke u sredstvo dominacije, dok gotov novac nema veze sa društvenim životom”, piše Morozov.

Ništa od toga se, nastavlja on, ne dešava bogatom čoveku kada plati pomoćnika, dok siromašni na neki način postaju virtuelni asistenti Google – pomažu mu da prikupi podatke koje kompanija posle može da unovči.

Facebook, njegov najveći konkurent, izvodi isti trik sa povezanošću na internet. Inicijativa Internet.org pokrenuta je naizgled da poveže na mrežu siromašne iz zemalja u razvoju. To je, međutim, vrlo posebna vrsta povezanosti, jer su Facebook i nekoliko drugih sajtova besplatni, ali sve ostalo se plaća, pa siromašni verovatno neće moći da priušte ništa izvan Facebook-ove imperije, predviđa američki novinar.

„I eto ’Varijanovog pravila’ na delu: siromašni će naizgled dobiti ono što bogati već imaju, ali ključna razlika je da će to da plaćaju svojim podacima koje će Facebook jednog dana unovčiti kako bi opravdao celu operaciju. Oni, na kraju krajeva, nisu humanitarna organizacija. Zainteresovani su za digitalnu inkluziju isto koliko i zelenaši za finansijsku inkluziju: tu su zbog novca”, piše autor.

Morozov dalje napominje da će svaki pružalac usluge i kreator sadržaja, bez obzira na to da li je iz oblasti obrazovanja, zdravstva ili novinarstva, brzo shvatiti da mu je bolje da naprvi aplikaciju koja radi unutar Facebook-a da bi dopro do miliona korisnika Internet.org. Ova mreža zapravo nudi zemljama u razvoju povezanost u zamenu za pravo da unovče živote njihovih građana jednom kada budu zaradili dovoljno novca.

Morozov je inače poznat kao kritičar popularnog stanovišta da internet pomaže demokratizaciju autoritarnih režima, a uveren je, s druge strane, da može da bude moćno sredstvo masovnog nadzora, političke represije i širenja nacionalističke propagande.

 

Autor: J. J. K.
Izvor: Politika