MITJA TUŠKEJ, Formitas Group: „Ako kao brend ne znaš ko si, kome si namenjen i sa kim se boriš – ne možeš biti, na kraju dana, ni uspešan“

U susret predstojećoj SEMPL konferenciji, koja će biti održana 19 i 20. oktobra u Portorožu, razgovarali smo sa jednim od govornika Mitjom Tuškejom, Strategist and Partner, Formitas Group…Razgovor vodio Nenad Danilović, glavni iodgovorni urednik izdanja Advertiser Serbia

 

Dragi Mitja, molim vas da za početak predstavite sadržaj vašeg predavanja koje ćete održati na predstojećoj SEMPL Conference

– SEMPL se vraća na našu scenu posle nekoliko godina koje nisu bile baš obične, zar ne? Zajedno sa kolegom Zoranom Savinim, direktorom IAB Slovenija, pričaćemo o promenama na medijskom tržištu u poslednjih pet godina. Nećemo ući u podatke, za koje verujemo, da ih svi medijaši znaju, već ćemo se osvrnuti na podatke i trendove, koji proizlaze više iz promena u reakcijama potrošača na oglašavanje na različitim kanalima.

Kakvo je vaše generalno mišljenje o SEMPL konferenciji? Šta očekujete od njenog predstojećeg izdanja, u okviru kojeg ćete i vi učestvovati?

– Mislim, da je bila generalna reakcija svih nas negde u smislu „Konačno je SEMPL opet među nama!“ SEMPL se ponosi temama, koje nisu zastupljene na drugim festivalima u našoj okolini i ta njegova specijalizacija je ono što nama je falilo.

Teme, koje obrađuje SEMPL uvek su bile izuzetne, prave i stručne i siguran sam da će baš tako biti i ove godine.

Pored društvene odgovornosti, sve češće je u agende brendova uključen i faktor DE&I (Diversity, equity and inclusion). Nije li to rizično za poslovanje samih brendova? Ovde imamo u vidu situaciju koja se desila brendu Bud Light pre približno pola godine, kada je Bud Light promovisan od strane transrodnog influensera, dakle kampanja je bila friendly orijentisana prema LGBTQIA+ populaciji …Ali ta kampanja je dovela do drastičnog pada prodaje. Takođe, Festival Eurobest od ove godine podstiče učesnike da daju informacije o DE&I agendi brenda ili agencije. Šta vi mislite o svemu tome?

– U suštini i u osnovi odgovor je jako jednostavan. Sve što uradi brend u svojim komunikacijama mora se zasnivati na tome šta brend na tržištu znači, kakva je njegova pozicija unutar konkurencije i ko su njegovi potrošači. Pri tome nikako nemam u vidu potrošača u smislu neke socio-demografske definicije nego potrošača po njegovom state-of-mind. Samo pretpostavljam, da je tipični Bud Light potrošač u svojim stavovima konzervativan, pa je s tog stanovišta onda logično, da su se konzervativci na izuzetno liberalan koncept komunikacije odazvali na taj način.

Dobar insight o brendu, konkurenciji i potrošačima je danas apsolutna nužda u radu na komunikacijama svakog brenda. Bez toga jednostavno ne ide u situaciji sve jače i jače konkurencije

…Inače da, inicijativa Eurobesta je apsolutno prava. Zadatak naše ’zdrave pameti’ i uloga svih nas koji radimo u brendingu je da, u vremenu koje je u svojoj biti sve više konzervativno na svim poljima, radimo šta god je moguće, da se fokusiramo na društveno dobro. I unutar toga je i faktor DE&I jako, jako bitan, i više od toga, čak i presudan.

Šta je zapravo dobar brend današnjice?

– Dobar brend današnjice je onaj koji radi dobro. Na svim poljima značenja reči ’dobro’. Prvo značenje ’raditi dobro’ je vezano za stručnost. Meni to znači da brend radi na dugoročnoj bazi, da ne ’luta’ svakih par meseci sa novim rešenjima, koja pričaju različite priče. Činjenica je da živimo i radimo u uslovima overloada informacija, overlaoda kanala komunikacija pa i na kraju dana overloada brend komunikacija. U takvim tržišnim uslovima za brendove je nužno, da u svojim komunikacijama drže jasan fokus na to ko su, za koga su i sa kim se bore.

Ako kao brend ne znaš ko si, kome si namenjen i sa kim se boriš – to znači da nemaš stvarno pravi i produbljen insght o sva tri polja – ne možeš biti, na kraju dana, ni uspešan.

Ja volim uvek da istaknem jednu rečenicu gospođe Suzan Fournier, koja kaže da „brand nema svoje objektivno postojanja jer svaki brend je samo zbir percepcija, koje u svojim glavama nose potrošači“. To je po meni jedna od bitnijih stvari koje svaki brand mora da zna o sebi 😊 i koja mu daje mogućnost da radi fokusirano.

Drugo značenje ’raditi dobro’ je vezano na činjenicu da brend mora nositi u svojim porukama i deo društvene odgovornosti i u tom smislu da radi dobro. Na kraju dana, brendovi sa svojim komunikacijama imaju jak uticaj na ’state-of-mind’ svoje ciljne grupe i pošto svi brendovi više manje uspevaju da pokriju čitavo društvo, zadatak svih nas je zbog toga i s te tačke gldišta bitan.

Šta je dobra medijska strategija današnjice?

– Ako je osnova dobre brend strategije, po mom dubokom uverenju, kombinacija matematike, statistike i logike – to jest doslovno vanserijska sposobnost baratanja podacima – koja se nadograđuje sa izuzetno fokusiranim radom na definiciji prave i realne priče brenda i izuzetnom kreativnošću, onda je dobra medijska strategija samo stvar izuzetne matematike, statistike i logike, gde je u apsolutnom fokusu precizno definisana ciljna grupa brenda. I tu moram reći, da ciljna grupa mora biti definisana po svom životnom stilu, načinu razmišljanja koji odgovara tome, šta po svojoj ličnosti jest i brend. Prava matematika će pokazati brendu gde može ’naći’ svoje core potrošače, koji su kanali i mediji na kojima ciljna grupa više primećuje oglašavanje, na kojima reaguje na oglašavanje i, na kraju dana, koji su kanali koji imaju kod ciljne grupe veći uticaj na njihove odluke o kupovini.

Uputite poziv potencijalnim posetiocima da prisustvuju ovogodišnjoj SEMPL Conference

– Medijaši svih zemalja udružite se!

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia