MIRKO MANDIĆ, direktor SVA: „Većina građana Srbije Evropu gleda očima svojih političara i medija“

Razgovarali smo sa Mirkom Mandićem direktorom marketinške agencije SVA o seriji “Pansion Evropa”u čijoj je realizaciji učestvovao i tim njegove agencije…Razgovor vodila Snežana Milić

Mirko, najpre nam recite nešto više o samoj seriji “Pansion Evropa” – o kojoj vrsti serije se radi, ko su tvorci serije, koja je osnovna ideja serije, koja je njena funkcija, za koju publiku je ona pravljena…?

– Pansion Evropa je igrana serija o jednoj beogradskoj porodici u čiji dom dolaze gosti iz različititih zemalja Evrope. Dolaze i donose naše predrasude o njima, ali i njihove o nama. Deo je šireg projekta koji menja vidljivost i percepciju Evropske unije i ljudskih vrednosti koje nas povezuju. Svaka epizoda traje svega pet minuta i zbog toga je bila emitovana u okviru emisije Tako stoje stvari na RTS1.

Na seriji su radili kreativni timovi SVA i Lune. Producirao je Vision team, režirao Ognjen Janković, dok su potpisnici scenarija: Vuk Ršumović, Aleksa Ršumović, Luka Kurjački i Dijana Karanović.

Na koji način je agencija SVA učestvovala u realizaciji ove serije?

– SVA je deo konzorcijuma. Zajedno sa kolegama iz Lune, pisali smo i brisali komunikacioni i kreativni koncept nebrojeno puta. Uspostavili smo i upravljali aktivnostima i živom i strasnom diskusijom na društvenim mrežama. Tema deli javnost, a kada reach daleko prevaziđe očekivanja onda su uzbuđenje i nepredvidivost dve nove dimenzije celog procesa. Bavili smo se i odnosima sa javnošću TV serije.

U seriji se može primetiti aluzija na to da su i porodica i EU zajednice. Zašto je u seriji uveden taj paralelizam zasnovan na pojmu zajednice?

– Porodica je, uvek dobar okvir za priču o zajednicama. Svi mi znamo da su porodične tenzije sastavni deo svakodnevnice, a još ako imamo sreće da živimo u funkcionalnim porodicama znamo koliko je velika i važna sposobnost zdrave porodice da se prilagodi promenama koje su stalne, nužne i često neočekivane.

U taj okvir smo dovodili putnike iz najrazličitijih delova Evrope i pričali priču o zajedništvu, o istoriji sukobljavanja, o nerazumevanju običaja, o mitovima i zabludama, o ljubavima i toleranciji.

Koliko u otuđenosti modernog društva i dominaciji individualnih interesa možemo računati na posvećenost zajedničkim ciljevima?

– Društvo je društvo dok ima zajedničke vrednosti i ciljeve. U ljudskim genima je povezanost sa drugima, tako da se ja ne bih brinuo za zajedničke ciljeve.

Više sam zabrinut za nesposobnost srpskog društva da se prilagodi promenama savremenog sveta, ali i nesposobnošću srpskih elita za stvaranjem društvenog koneksta za razvoj zajedništva i prosperiteta.

Koliko građani Srbije poznaju suštinu osnivanja Evropske unije? Po jednom istraživanju s početka 90-ih godina prošlog veka naše građanstvo je EU poistovećivalo sa visokim životnim standarom a ne demokratijom, pravnom državom, vladavinom prava, poštovanjem procedura i pravila igre…Šta Vi mislite, kakva je danas svest naših građana o EU?

Jednostavno je. Već 30 godina građani Srbije ne putuju masovno Evropom i nemaju lično iskustvo. Vide EU onakvom kakvom je vlast prikazuje. A vlast prikazuje onako kako njoj odgovara. Tako je bilo devedesetih, tako je danas. Na žalost ni jedna vlast, uključujući i današnju nije omogućila većini ljudi da mogu da proputuju, da se uvere koliko se loše ili dobro živi u zemljama EU.

Da ne dužim, većina građana Evropu gleda očima svojih političara i svojih medija. A očima političara ne treba verovati. Posebno što je Srbija, manje-više najsiromašnija zemlja Evrope i što „sit gladnom ne veruje, a ni obrnuto“.

Serija Pansion Evropa se na veoma zanimljiv način poigrava mitovima o EU koji vladaju u svesti naših građana. U skupini svih tih stereotipa, koji su Vama najupečatljiviji?

– Meni je potpuno neverovatno da ljudi veruju u mit da u EU povrće i voće mora biti tačno određenog oblika, da krastavac ne može da bude kriv i slične stvari. Ali istraživači kažu da ne treba sumnajti da veliki broj ljudi veruje. No o tome kako do toga dolazi sam već odgovarao na prethodno pitanje.
Pročitao sam negde da preko 70% studenata nije nikada kročilo nogom ka Zapadnoj Evropi. Šta drugo da zaključi čovek iz ta dva podatka no da nam ni studenti nisu medijski pismeni.

Serija je do pre neki dan emitovana na Prvom programu RTS-a u okviru emisije „Tako stoje stvari“…Takođe, sve epizode se mogu gledati i na zvaničnom YouTube kanalu. Recite nam, kakvi su komentari i reakcije na seriju na društvenim mrežama?

– Postoje dva ugla gledanja. Po prvom, komentari su puni mržnje i netolerancije. Po drugom apsolutna većina ljudi (Reach preko 600.000) je iskazao na različite načine simpatije, zadovoljstvo, razumevanje i temama i situacijama. Hejteri i mrzitelji, toliko hejtuju i mrze da je njihovu energiju mržnje teško objasniti bez ulaska u patološku terminologiju. Posebno ako je tačna teza mrzitelja da Srbija niti ima nešto od EU, niti joj išta treba.

Sve u svemu statistika kaže da je ukupan sentiment veoma pozitivan. Čak, izenađujuće pozitivan.

 

Autor: Snežana Milić
Izvor: Advertiser Serbia