Medijski trendovi u 2023

Medijski stručnjaci predviđaju na koji način će tehnološke promene i ekonomske prilike uticati na način delovanja medija u narednoj godini.

 

Posledice pandemije COVID-a 19, rat u Ukrajini i globalna recesija stvorili su uslove u kojima je uloga kvalitetnog novinarstva posebno važna ali prouzorkovali su i veliki porast pojave izbegavanja vesti kod publike koja je prezasićena negativnim vestima. Nakon godina kontinuiranog rasta, prvi put vidimo opadanje vremena provedenog online, kao i fenomen izbegavanja vesti uzrokovan anksioznošću i stresom koji proizvode negativne vesti i društvene mreže.

Prema Reutersovom izveštaju iz jula 2022., čak 38% ispitanika izvegava čitanje vesti „često ili ponekad“ (u poređenju sa 29% 2017. godine) zbog toga što im „utiče na raspoloženje“. U anketi sprovedenoj u sklopu Reutersovog godišnjeg izveštaja o medijskim trendovima, 72% anketiranih izdavača smatra da je ovo ozbiljan problem, te će u narednoj godini posvetiti posebnu pažnju formatima eksplanatornog novinarstva, Q&A formatima i inspirativnim pričama kao načinima da privuku publiku umornu od „doomscrollinga“ i negativnih vesti o ratu, recesiji i pandemiji.

Poslovni modeli

Kada je reč o poslovnim modelima, medijske kuće nastavljaju da investiraju u razvoj različitih modela pretplate i plaćenog sadržaja. Među izdavačima anketiranim u Reuters-ovom istraživanju vlada zabrinutost zbog porasta troškova, pada zainteresovanosti oglašivača i usporavanja rasta prihoda od pretplata. Kao rezultat rasta cene papira na svetskom tržištu i problema sa distribucijom, očekuje se gašenje određenog broja štampanih izdanja i otpuštanje radnika, a na probleme nisu imuni ni televizijski i radio servisi, od kojih neki sada eksperimentišu sa uvezivanjem sa velikim streaming servisima da bi došli do šire publike.

Na model poslovanja online medija i oglašivače osetan uticaj će imati i ukidanje kolačića treće strane za najkorišćeniji internet pregledač na svetu, Chrome, predviđeno za kraj 2024. godine, te nova rešenja plasiranja online oglasa i digitalnog biznisa poput Google-ovog Privacy Sandboxa.

Veštačka inteligencija

– Kako će izgledati mediji u 2023. godini? Upitan je ChatGPT.

„Žao mi je, nisam u stanju da predvidim budućnost ali verovatno je da će mediji nastaviti da se razvijaju i menjaju tokom vremena. Neki od mogućih trendova uključuju nastavak razvoja digitalnih medija, povećanu upotrebu interaktivnih tehnologija i rast važnosti društvenih mreža i sadržaja koji kreiraju korisnici. Pored toga, moguće su promene u načinu na koji ljudi konzumiraju medijski sadržaj, kao i promene u načinu produkcije i distribucije sadržaja.“

Tehnologija čiji se uticaj na novinarstvo očekuje i najavljuje već godinama, u 2022 je doživela značajan napredak i pokretanjem niza alata na veoma stvaran način ušla u novinske redakcije. Skoro 40% ispitanika u Reuters-ovom istraživanju medijskih kuća eksperimentiše sa upotrebom veštačke inteligencije u svakodnevnoj produkciji medijskih sadržaja.

Nove aplikacije poput ChatGPT-a i DALL-E 2 pružaju nove prilike za poboljšanje efikasnosti i poluautomatizaciju proizvodnje te stručnjaci naglašavaju da bi ozbiljnije uvođenje alata baziranih na veštačkoj inteligenciji u medijske redakcije moglo osloboditi novinare i novinarke zadataka pisanja svakodnevnih vesti, dajući im više vremena da se posvete istraživanju i kompleksnijim pričama. S druge strane, produkcija dobro napisanih i vizuelno privlačnih dezinformacija postala je na ovaj način jednostavnija i pristupačnija, te su sintetički mediji i deepfakes sve uvjrljiviji i sada predstavljaju još jedno polje borbe sa dezinformacionim sadržajima u online prostoru. U 2023. očekuje se dalje grananje potencijalnih primena ove tehnologije, praćeno etičkim i regulatornim debatama o ulozi veštačke inteligencije u modernom društvu.

Formati i distribucija sadržaja

Kada je reč o formatima plasiranja sadržaja, stručnjaci predviđaju nastavak popularnosti one-to-many kanala distribucije, čiji su najistaknutiji predstavnici podcast i newsletter, koji su pokazali da povećavaju lojalnost publike i u koje nastavlja da ulaže oko 70% izdavača u Reutersovom izveštaju. Stručnjaci sa zanimanjem prate i razvoj poslovnog modela platforme za newslettere Substack, koja je doživjela veliki porast popularnosti 2020. godine i za čije newslettere, koje kreiraju i brendiraju poznati novinari i novinarke i druge prominentne ličnosti, danas plaća 1,5 milion pretplatnika. Ipak, neki smatraju da je ovakav model produkcije sadržaja teško održiv za jednu osobu te da ćemo u narednoj godini videti kreiranje mikro kompanija i timova okupljenih oko produkcije e-mail biltena.

Samo pet posto medijskih lidera anketiranih u Reuters-ovom istraživanju planira da investira u metaverse, ambiciozni projekat virtuelne stvarnosti koji je najavila kompanija Meta, a čiji spori napredak sve manje inspiriše poverenje izdavača i investitora. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je veća upotreba interaktivnih formata i iskustava oblikovanih u virtuelnoj i augmentiranoj stvarnosti neizbežan naredni korak te da velike tehnološke kompanije Google, Microsoft i Apple takođe dugoročno ulažu u ove tehnologije i razvijaju aplikacije i alate za virtuelnu i augmentiranu stvarnost.

Društvene mreže

U porastu su i planirane investicije u vertikalne video formate, kao posledica popularnosti ovakve vrste sadržaja na društvenoj mreži TikTok, a prateći medijske navike i interesovanja generacije Z izdavači planiraju investicije i u sadržaje prilagođene Instagramu i YouTube-u. Nove generacije se odmiču od korišćenja Facebooka, iako je on i dalje relevantan izvor poseta za određene demografske grupe, a nepredvidivo upravljanje Twitter-om novog vlasnika Elona Muska pokrenulo je debatu o tome koja će mreža biti dostojan naslednik u slučaju kolapsa najpopularnije društvene mreže među medijskim radnicima. Kao jedan od potencijalnih naslednika profilirala se decentralizovana mreža Mastodon, koja po dizajnu podseća Twitter i čiji je broj aktivnih korisnika od Muskovog preuzimanja Twitter-a do danas porastao sa 300 hiljada na 2.5 miliona, a novinari i novinarke okreću se i LinkedIn-u i Instagramu kao alternativama Twitter-u.

Regulatorni napori usmereni na društvene mreže takođe će imati uticaja na medijske kuće koje se snažno oslanjaju na ove kanale distribucije sadržaja. Stupanje na snagu Akta o digitalnim uslugama (DSA) krajem 2022. donelo je niz promena u načinu na koji su društvene mreže dužne da pristupe štetnim sadržajima, te će 2023. godina biti pravi test za implentaciju ove velike evropske regulative.

Izveštavanje o klimatskim promenama

Kako efekti klimatskih promena postaju sve očitiji i dramatičniji, medijske redakcije moraju da donesu odluku kako na informativan i stručan način da pristupe izveštavanju o ovom kompleksnom problemu. Oko 50% ispitanika u Reuters-ovom istraživanju medijskih kuća navodi da su kreirali posebne timove za izveštavanje o klimatskim promenama, a trećina ih zapošljava novo osoblje specijalizovano za ovu temu.

Ljudska prava i digitalne tehnologije

Odnos ljudskih prava i tehnologije poslednjih godina je sve više u fokusu etičkih i regulatornih razmatranja. Pitanja privatnosti, slobode izražavanja, ekonomska i socijalna prava na internetu još su aktuelna, a sada im se pridružuju i razmatranja zaštite ljudskog integriteta i slobodne volje u kontekstu razvoja veštačke inteligencije i razvoja u oblasti nanotehnologija. Evropska unija u 2023. radi na nizu regulacija na polju zaštite podataka, veštačke inteligencije i sajber sigurnosti.

Pitanja pristupa internetu i dostupnosti online sadržaja od posebnog su značaja u kontekstu društvene isključenosti određenih kategorija, a međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih i digitalnih prava poslednjih godina posebnu pažnju usmeravaju i na principe dizajna internet tehnologija, tražeći da se poštovanje ljudskih prava uključi u sam proces razvoja tehnologija.
 

Izvor: media.ba