MARIJA ILIĆ: „Želim svet u kom smo svi budniji i prisutniji sa ove strane realnosti“

U kakvom svetu živimo? Kakav svet želimo? Kakav svet možemo očekivati? Odgovore na ova bitna pitanja dali su istaknuti profesionalci komunikacijske industrije iz čitavog regiona Jugoistočne Evrope…Ovoga puta, čast je pripala Mariji Ilić, Account Director/Brend Leader agencije DIRECT MEDIA United Solutions…Razgovor vodio Nenad Danilović

 

Kakav svet živimo?

– „Sve što nam se dešava, nije stvarnost, već naš san o stvarnosti. Kakva je onda ta stvarnost, i da li postoji? Ili je sam san stvarnost? Ko nas to drži u snu, i ko nas budi?“
Meša Selimović

Tehnološka revolucija je neminovnost. Video igre, virtuelna realnost, AR, društvene mreže… i na sve to još 2 metra udaljenosti, preseljeni na ekrane…čini se da će ova kriza ubrzati naše kretanje ka svetu simulirane stvarnosti, imaginarnog prostora koji polako naseljavamo. Novi svet – svet pomešane realnosti, sve dalje od fizičkog, opipljivog… Da li je to nova realnost? I šta to znači za nas kao zajednicu, društvo u celini, a šta za nas kao pojedince? Ko su pobednici nakon pandemije, a ko je nešto izgubio? Da li je simulacija lepša od stvarnosti, da li smo srećniji i ispunjeniji? Da li smo dobro prosli kada smo trampili privatnost za malo zabave i stotine nepoznatih koje smo nazvali prijateljima? Mada me plaši da nismo trampili samo privatnost.

Živimo sopstvenu projekciju željenog života, i nikad nije bilo lakše da kažeš svoje mišljenje, da voliš, da sklapaš prijateljstva, da se zabavljaš, da živiš…a saznanje o sopstvenoj vrednosti ćes naći na svom feed-u. Zadovoljni smo.

Mnogo puta smo tokom pandemije čuli ili izgovorili da nikad nismo bili bliži, da smo povezani, dok se svet i Evropa cepao po sastavnim delovima, dok smo ponovo pravili granice, dok je statistika nasilja u porodici rasla, izolovani iza četiri zida… Paradoksalno, ali smo poverovali.
Provodili smo sate na video sastancima, nakon toga sate na društvenim mrežama gde smo brinuli jedni za druge, zasmejavali, bodrili i posle dva i po meseca osećamo se nikad praznije, istrošeno, umorno. Zar ne bi trebalo da budemo puni energije, ako je taj vizuelni svet toliko moćan ili nam fali ono fizičko iskustvo kog se svaki dan nesvesno odričemo?
Zajednička iskustva su nam sve više vezana za taj imaginarni prostor i ne mogu, a da ne pomislim da se pod tim izborom, i ličnim i kolektivnim, u stvari, kriju odgovori na sve ostale dimenzije stvarnosti: vladajući vrednosni sistem, moral, distribuciju moći i sloboda, kulturu, obrazovanje, ekonomiju…

Sve je počelo kao sredstvo za održavanje društvenih kontakta i zabave, već danas to su platforme koje ispunjavaju značajan deo naših potreba – pripadanje, povezanost, poštovanje, status i samoaktuelizacija (postignuće). Ovi sistemi biće sve moćniji i biće sve teže naći granicu između realnog i virtuelnog i na kolektivnom nivou, ali i na ličnom.

Svet kakav želim

– „Budi promena koju zeliš da vidiš u svetu.“
Mahatma Gandi

Tehnološka revolucija je neminovnost. Svet se menja. Promena je jedina konstanta. Ali sama ideja o promeni, nema mnogo smisla ako nemamo cilj. A cilj treba da budemo mi sami, i kako da ponovo postanemo motivisani i angazovani građani, kako da postanemo bolji ljudi.

Ne može se posmatrati svet oko nas, ako ne pođemo od sveta unutar nas. Promena počinje u nama. Tu počinje da bude vidljiv svet kakav želimo i koji stvaramo. A ne na feed-u naseg profila ili u igrici.

Svet kakav želim je onaj gde smo svi budniji i prisutniji sa ove strane realnosti.

Svet kakav očekujem

– „Bio sam spreman na sve i istovremeno nezainteresiran za bilo što. Ideal suvremenog čovjeka“
Marko Tomaš

U jednom trenutku tokom pandemije smanjila se i konzumacija info sadržaja, nismo mogli da se nosimo sa realnošću.
Masovni eskapizam – beg od odgovornosti u potrazi za uživanjem. Odgovornost smo prebacili na institucije. Institucije su zakazale globalno. Odgovornost je opet bila na nama pojedincima. Ostavli smo brojne komentare na tviteru, ostalim društvenim mrežama, portalima… Da li je tu kraj odgovornosti? Da li smo potrošili jos jednu krizu? Da li smo sposobni za akciju ili smo se kolektivno zaglavili? Da li ubrzavamo ili usporavamo?

Ne znam kakav svet očekujem. Zavisi kako ćemo odgovoriti kao pojedinci. Nismo se oslobodili odgovornosti.

 
Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia