Kupujmo domaće, prodajmo regionalno

Mnogi od nas radije kupuju proizvode koji su nam obeležili detinjstvo od onih koji su nam stigli sa kapitalizmom i tranzicijom. Zašto od raspada SFRJ na prste jedne ruke možemo prebrojati lokalne brendove koji su prevazišli granice novih država?

Ono što smo voleli u SFRJ, volimo i danas. Iako je region i dalje svima najbolje tržište, malo kome je pošlo za rukom da posle raspada zemlje napravi novi opšteprihvaćeni proizvod.

Mirko Babić iz Udruženja hrvatskih kompanija u Srbiji navodi da je odnos snaga takav da su multinacionalne kompanije u mnogo većoj prednosti od domaćih, odnosno regionalnih kompanija.

„Vi na današnjem regionalnom tržištu, tržištu eks-Jugoslavije imate nekoliko, na prste jedne ruke, korporacija koje su se uspele isprofilisati i koje imaju mogućnost i sredstvo ulagati, ne samo u marketing, nego u razvoj novih proizvoda, u tržište, u investicije“, objašnjava Mirko Babić.

Retkima je uspelo. Recimo, proizvođačima novog čipsa u Srbiji.

„U tom momentu mi nismo imali u toj kategoriji proizvoda skoro nikakav izbor. Neki stari proizvođači su nestali sa tržišta i ‘čipsi’ je to prosto iskoristio i napravio odličan brend“, kaže Tatjana Ostojić iz Bizlajf magazina.

Ko ne nađe prazan prostor, šansu traži u kvalitetnoj proizvodnji, ali pod tuđim imenom.

„Domaći potrošači nađu mogućnost da svoje proizvode ne izvoze pod svojim imenom nego pod imenom određenog trgovačkog lanca, ali na taj način ostvaruju i izvoz i prihode za svoje tržište“, objašnjava Tatjana Ostojić.

Oba sagovornika nas upućuju na teren gde regionalni igrači uglavnom gube bitku sa globalnim – na polju marketinga.

„Pretpostavljam da bi proizvod trebalo da ima ime koje je opšteprihvaćeno na svim tim tržištima, da ima izgled koji je opšteprihvaćen. To danas znači, imajući u vidu specifičnost tržišta, da verovatno ne bi mogli sada neki ultranacionalni proizvod iz Hrvatske da plasirate u Srbiji, i obrnuto“, naglašava Andreja Milkić iz marketinške agencije „Leo Burnett“.

Osim što bi po savetu ime trebalo da bude strano, takvi bi trebalo da budu i budžeti za marketing. Ili možda ne?

„Može da bude gerila, sve može da se uradi preko interneta. Možda su vam malo manje šanse, a veće bi vam bile da vrednost, pogotovo na ovom proizvodu, napravite sa investicijom, od desetina hiljada evra do mnogo mnogo većih suma“, navodi Andreja Milkić.

Sličan jezik, sličan ukus, to bi mogle biti prednosti u odnosu na globalne brendove. Jer smo se razumeli i pre nego što smo proizvode zvali brendovima.

 

Izvor: RTS