Kreativna industrija u Hrvatskoj vredi 15 milijardi kuna

Kulturne i kreativne industrije u Hrvatskoj ostvaruju godišnji prihod veći od 15 milijardi kuna, generišući 2,3 posto BDP-a; bruto dodata vrednost iznosi 6,3 milijarde kuna, a ovaj sektor zapošljava 42 hiljade ljudi, što je tri posto ukupno zaposlenih u Hrvatskoj, pokazali su rezultati Studije mapiranja kulturnih i kreativnih industrija u Hrvatskoj, potvrdivši tako svetske i evropske trendove

Otporni na privrednu krizu

Na svetskom nivou ovaj sektor (a čine ga vizualna umetnost, televizija, dnevne novine i časopisi, oglašavanje, arhitektura, knjige, scenska umetnost, kompjuterske igre, filmovi, muzika, radio) prihoduje 2,25 biliona dolara (više i od prihoda telekomunikacione industrije koja iznosi 1,57 biliona dolara), ostvarujući tri posto svetskog BDP-a i zapošljavajući 29,5 miliona ljudi, od toga 7,1 milion u Evropi.

Ovaj industrijski sektor izuzetno je otporan na privrednu krizu, generiše značajan BDP i broj radnih mesta, kaže se u saopštenju Hrvatskog klastera konkurentnosti kreativnih i kulturnih industrija (HKKKKI).

– Kulturne i kreativne industrije sastavnica su svakog proizvoda ili usluge koja se prezentuje potencijalnom kupcu, što znači da je rad kreativaca prisutan u 99 posto svih proizvoda ili usluga na tržištu. Rad kreativaca se treba podsticati i vrednovati jednako kao i sve ostale učesnike proizvodnog procesa i upravo ćemo na tome raditi u idućoj godini, kaže predsednica navedenog hrvatskog klastera Ivana Nikolić Popović.

Prema njenim rečima, kreativne industrije su i nosioci inovacija i pokretači inovacija u drugim sektorima.

– Na žalost, potvrdu svojih uspeha ostvaruju na nekim drugim tržištima koja im daju preduslove za proizvodnju i plasman. Procenjujemo da će ovaj sektor u 2016. ostvariti rast od najmanje deset posto, posebno u segmentu kompjuterskih igara i novih medija. Intenzivno ćemo raditi na tome da se u Hrvatskoj stvara podsticajno poslovno okruženje koje će domaćim kreativcima omogućiti da svoje inovacije realizuju u vlastitoj zemlji i da prihodi od prodaje takvih proizvoda ostaju u Hrvatskoj, zaključuje Nikolić Popović.

Otvoren širok javni dijalog

Kroz platformu „Kreativna Hrvatska“ organizovan je samit kreativnih i kulturnih industrija i otvoren široki javni dijalog o ovoj važnoj temi, a o nacionalnoj važnosti ovog sektora razgovaralo se i s predstavnicima vodećih političkih stranaka. Svi su se, dodaje se, složili u jednom – bez kulturnih i kreativnih industrija nema tržišne ekonomije.

Prošlog je meseca sedam Vladinih ministarstava potpisalo Izjavu o nameri podsticanja razvoja kulturnih i kreativnih industrija u Hrvatskoj, a u idućoj godini očekuje se donošenje Nacionalne strategije razvoja ovog sektora.

 

Autor: Z. Angelski
Izvor: www.glasistre.hr