Kad održivost deluje kao prevelik problem, biramo povlačenje umesto akcije

Konferenciju Future Tense powered by Lürssen otvorili su dr. sc. Howard Yu, s predavanjem o važnosti strateškog razmišljanja o budućnosti i Tamira Snell koja je otkrila razloge zbog kojih ne napredujemo u oblasti održivosti

 

Održivi razvoj već je godinama u središtu političkih, ekonomskih i društvenih rasprava, ali i svakodnevice građana. Zašto, uprkos svemu, ne menjamo vlastite navike i razmišljanja objasnila je na konferenciji Future Tense powered by Lürssen futurološkinja i kulturna sociološkinja Tamira Snell iz Copenhagen Institute for Futures Studies.

„Većina ljudi zaista brine o klimatskim promenama, ali one nam i dalje nisu dovoljno bliske, čak i kada se događaju oko nas. Požari, poplave i toplotni talasi možda pune naslovnice, ali ih doživljavamo kao izolovane incidente, a ne kao deo većeg obrasca. To je delimično posledica načina na koji naš mozak funkcioniše – brže i snažnije reagujemo na neposredne pretnje, dok su klimatske promene spore, kompleksne i s često nejasnim uzrocima i posledicama“, rekla je Snell.

Snell u svojim istraživanjima analizira ljudsko ponašanje i kulturne obrasce u kontekstu društvenih promena. Neke od svojih zaključaka predstavila je na konferenciji, u predavanju pod nazivom Future Behaviours for a Sustainable Future, gde je naglasak stavila na razumevanje emocionalnih i psiholoških faktora koji stoje iza našeg otpora prema promenama.

Osim što klimatske promene doživljavamo kao izolovane incidente, Snell navodi i osećaj udobnosti te strah od promena kao ključne razloge zbog kojih izbegavamo da menjamo svoje ponašanje.

„Naša svakodnevica oblikovana je udobnostima poput automobila, letova, brze mode ili plastike, a promena tih navika zahteva trud, vreme i novac. Kada se pritom sistem ne menja – kada politike, infrastruktura i korporacije ostaju iste – mnogi se pitaju ima li smisla menjati nešto sami. Tu se javlja i strah, jer kada problem izgleda prevelik, ljudi se često povlače umesto da deluju.“

Kad je reč o regulatornim merama, Snell ističe da bez promene načina razmišljanja i samog sistema u kojem živimo, promena ponašanja biće teško ostvariva. Održiva budućnost, prema njenim rečima, ne zavisi samo od pravila i propisa, već i od načina na koji doživljavamo svet oko sebe te vlastitu ulogu u njemu.

Uz Tamiru Snell, na konferenciji Future Tense powered by Lürssen govorio je i dr. sc. Howard Yu, profesor menadžmenta i inovacija s International Institute for Management Development (IMD) u Švajcarskoj. U svom predavanju The Future-Ready Mindset: Strategic Resilience in a World of Rapid Change istakao je kako organizacije moraju da budu sposobne da upravljaju kratkoročnim i dugoročnim izazovima istovremeno.

„Kompanije koje samo gase požare, preživljavaju današnje izazove, međutim ostaju iznimno ranjive sutrašnjima. Stvorite organizaciju koja se može prilagođavati, ali i širite poslovanje na smislen način, umesto da jurite brz profit. Zapamtite, ni jedna prednost nije večna. Zato je ulaganje u buduće mogućnosti uvek prioritet“, upozorio je dr. sc. Yu.

Konferencija Future Tense powered by Lürssen, i ove je godine, u svom petom izdanju, okupila stručnjake, futurologe, lidere iz različitih industrija, poslovnu i akademsku zajednicu te predstavnike javne uprave koji žele da promišljaju o budućnosti, ulažu u nju i da je aktivno strateški oblikuju.

Uz strateške partnere Lürssen Design Centar Kvarner, Copenhagen Institute for Futures Studies i IEDC – Poslovnu školu Bled, partneri konferencije Future Tense powered by Lürssen su i BOSQAR INVEST, Bright Horizons, De’Longhi, Coca-Cola HBC Hrvatska, Hrvatska pošta, Esplanade, Heidelberg Materials, E.ON, Infinum, Iverpan, JANAF, JGL, Končar, Marsh McLennan, Metamorfoza – Muzej iluzija, Nestlé Hrvatska, Philip Morris International, Podravka, Planetopija, Plan2B, Range Rover, Raiffeisen Bank te Telemach.

Konferencija je održana pod pokroviteljstvom Ambasade Kraljevine Danske u Republici Hrvatskoj, Ministarstva nauke i obrazovanja i Grada Zagreba.