JELENA STEVANOVIĆ, MPG: „Moć je i dalje u rukama muškaraca…“

Narednih desetak dana, predstavićemo mišljenja nekih od najznačajnijih kreativki advertajzing scene u Srbiji a po pitanju uloge i položaja žena u funkcionisanju pojedinačnih agencijskih sistema i čitave industrije…Razgovor vodio Nenad Danilović

_____________________________________________________________________________________
UVOD. Kao temu meseca ovog puta odabrali smo pitanje uloge i položaja žena u srpskoj advertajzing industriji. Ono što smatramo početnom premisom svakog promišljanja ove teme jeste da žene daju izuzetan doprinos funkcionisanju advertajzing industrije. Međutim, postavlja se pitanje vrednovanja tog doprinosa, kako na nivou industrije tako i na nivou svake pojedinačne agencije. Žene imaju razvijeniju emocionalnu i verbalnu inteligenciju što je posebno vredno u menadžmentu koji sa ovim u većoj meri dobija mekši, mirniji i tolerantniji lik. Agencijski poslodavci vrlo rado upošljavaju ženske profesionalce jer su one, ne samo vredni već i u velikoj meri lojalni uposlenici, opet sa druge strane, nije nikakva tajna da i u najvećim svetskim agencijama u Njujorku, Londonu, Parizu žene bivaju slabije plaćene od muških uposlenika. To nije nikakav specifikum advertajzing industrije već je ta praksa ustaljena u gotovo svim granama i delatnostima privređivanja. Ovo smatramo jednom od konzerviranih iracionalnosti koja opstaje u vrlo racionalistički postavljenim okvirima savremenog kapitalističkog sistema. Prema različitim procenama potplaćenost ženskog osoblja prosečno se kreće oko 20%. Slične tendencije postoje kada je reč i o distribuciji moći po polu. Jednostavno rečeno, ključne upravljačke pozicije ostaju rezervisane za muškarce.

Kakva je situacija po ovom pitanju u srpskoj advertajzing industriji pokušali smo da doznamo na osnovu mišljenja istaknutih kreativki na srpskoj advertajzing sceni. Zašto baš kreativki? Zato što su kreativci jezgro agencijskog sistema čija je uloga od suštinskog značaja za dobar rad agencije. Agencijska scena u Srbiji je doživela veliki procvat početkom 2000-tih, usvojene su savremene metode i radne procedure koje su u ogromnoj meri preslikane sa Zapada. Želimo da vidimo u kojoj meri je savremen i odnos polava u njenom radu za koji smatramo da treba i zakonski i u praksi da teži jednakosti pa čak i tzv.pozitivnoj diskriminaciji u korist žena jer su žene stub porodice kao primarne zajednice na kojoj počiva svaki društveni sistem bilo kog tipa.

Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su se odazvali na upit na ovu temu, koja je bitna ne samo za poboljšanje položaja žena nego i za razvoj boljih i pravednijih odnosa između agencijskih uposlenika različitog pola. Ova tema je poklon redakcije Advertiser Serbia svim ženama zaposlenim u srpskoj advertising industriji a umesto osmomartovske čestitke.
_____________________________________________________________________________________

Našim sagovornicama postavili smo sledeća pitanja:

Da li je srpski advertajzing ženska ili muška industrija, posmatrano paralelno po dva kriterijuma a to su polna struktura i distribucija moći po polu?

Da li postoji nešto što se može nazvati “žensko pismo” u advertajzingu? Postoji li specifičan senzibilitet žena u oblasti advertajzing kreativnosti? Da li taj senzibilitet predstavlja prednost u komunikaciji sa potrošačima, ako da onda na koji način?

Postoji li ženski pristup i u agencijskom menadžmentu? Ako da, vidite li u njemu neke prednosti u odnosu na muški menadžment?

Kako se vi lično osećate kao žena u advertajzingu, dovoljno ili nedovoljno poštovano? Kako generalno ocenjujete položaj žena u našem advertajzingu po sledeća tri kriterijuma: plata, moć odlučivanja i poštovanje – a u odnosu na muškarce?

Da li ste u svojoj karijeri u ovoj industriji osetili nepravdu čiji je izvor bila „urođena“ premoć muškog pola?

Koji su glavni problemi položaja žena u srpskom advertajzingu?

Koja sredstava treba upotrebiti da bi se položaj žena u ovdašnjem advertajzingu poboljšao (naravno, ukoliko smatrate da ga treba poboljšati)?

 

JELENA STEVANOVIĆ, Senior Graphic Designer MPG BEOGRAD

…srpski advertajzing, ženska ili muška industrija?…Čini mi se da je ovo možda jedna od retkih industrija gde su, bar na prvi pogled, oba pola podjednako prisutna. Možda nije bilo tako na početku, ali ova industrija je sada uveliko razvijena i u njoj se više poslovi ne dele na „muške“ ili „ženske“. Međutim i u ovoj industriji distribucija moći malo kaska, i to je ukorenjeni problem našeg društva koji tek počinje da se rešava. Nekako smo, bar deklarativno, prihvatili rodnu ravnopravnost u poslovima, ali u praksi, čak i u „ženskim“ industrijama, šefovi su i dalje dominantno muškarci, a često su žene slabije plaćene za iste poslove.

Dakle, moć je i dalje u rukama muškaraca i to je ono na čemu moramo zajedno da radimo, a ne da samo žene govore o tome, a da se u praksi ništa ne menja.

…“žensko pismo” u advertajzingu…Žesnki senzibilitet, ako mislite na klasičnu i tradicionalnu formu, verujem da postoji i da je u nekim kontekstima poželjan. On može da doda ‘’ono nešto’’ po čemu će se to na čemu radite razlikovati. Ženski senzibilitet može biti prednost u komunikaciji sa potrošačima i razumevanju njihovih potreba, ali ne nužno. Tako da smatram da je bitnije od ženskog senzibiliteta, sam senzibilitet individualca kako bi se postigli što bolji rezultati.

…ženski pristup u agencijskom menadžmentu…Apsolutno ne vidim, mislim da je pristup isti i da on zavisi od osobe i njenog stava ka zaposlenima. Apsolutno ne mora da znači da će muškarac ili žena biti bolji lideri samo zato što su datog pola. Sposobnost, organizacija, razumevanje posla, razumevanje ljudi, spremnost na timski rad i ljubav prema poslu su ono što dobar menadžer mora nužno imati, kog god da je pola. Od njega zavisi dalji tok i odvijanje radnog zadatka.

…položaj žena u advertajzingu…Izborila sam se radom da steknem poštovanje kolega. Najbitnije je imati samopoštovanje, ovo ostalo dođe sa vašim prvim rezultatima. Takođe, važno je kako se osoba oseća i da li voli svoj posao. Razlike na osnovu tri navedena kriterijuma nisam osetila na svojoj koži ali često sam slušala da one ipak postoje.

Ženama je potrebno više vremena da se izbore za položaj koji zaslužuju, moraju da preskoče više prepreka od muškaraca.

…negativna iskustva na bazi polne premoći…Nisam, ne mogu da definišem bilo kakvu nepravdu na osnovu pola. Svako je osoba za sebe, bila žena ili muškarac. Vaš portfolio nema pol, a to je ono što je najvažnije.

…glavni problemi položaja žena u advertajzingu…Već smo ih pobrojali i verujem da se ne razlikuju mnogo od problema žena u drugim industrijama. To su verovatno veća zalaganja i ulaganje većeg napora da bi se rad cenio podjednako kao muški, verovatno manja plata za isti rad, predrasude na svakom koraku te borba sa njima.

…sredstava za poboljšanje položaja žena u advertajzingu…Na poboljšanju uvek treba raditi. I to jednim opakim sredstvom koje je najdelotvornije – biti čovek! Nije bitno da li ste žena ili muškarac, u poslu budite čovek i sva vrata će vam se bar odškrinuti.

 

ANA ŠUTIĆ, New Moment: „Ključna i neophodna ravnopravnost polova tiče se visine zarade“

SVETLANA ĆOPIĆ, Block & Roll: „Polna transformacija advertajzinga je neminovan i nezaustavljiv proces“

IVANA ZEKOVIĆ, Saatchi & Saatchi: „Najbolje ideje nastaju kada se načini razmišljanja ukrste“

JANA, SANDRA & KRISTINA (McCann Beograd) o ulozi i položaju žena u srpskom advertajzingu

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia