Veštačka inteligencija može da pomogne u brojnim svakodnevnim poslovima, ali to ima i svoju negativnu stranu.
Otkako su na scenu stupili generatori teksta podržani veštačkom inteligencijom, kao što je ChatGPT, Bing AI ili pak Googleov Bard, čini se kako se sve vrti oko veštačke inteligencije. Korisnici testiraju njihove mogućnost, a neki ih i aktivno koriste u svom svakodnevnom radu.
Ali istraživanje sa Univerziteta u Cirihu, otkrilo je kako su ti generatori teksta uverljiviji u pisanju kraćih tekstualnih formi od samih ljudi.
Istraživači su sproveli eksperiment kako bi utvrdili mogu li ljudi da uoče razliku između sadržaja koji su napisali ljudi i onoga što je proizveo ChatGPT. Iako su u istraživanju koristili ChatGPT 3 (koji nije toliko napredan kao verzija 4), rezultati su ih iznenadili.
Učesnici istraživanja su imali tačnost od svega 52 posto, što znači da im je bilo teško da prepoznaju koji je tekst napisao čovek, a koji veštačka inteligencija. Osim toga, istraživači su od učesnika tražili da uporede verodostojnost tvitova koje je generisao ChatGPT-3 s onima koje su napisali ljudi. Učesnici istraživanja su češće prepoznavali AI tvitove s tačnim informacijama, nego one koje su napisali ljudi. Ali su i mislili da su dezinformacijski tvitovi koje je generisao AI tačniji od onih koje su stvarali ljudi. Istraživači su zaključili kako je AI bolji i u informisanju, ali i u obmanjivanju ljudi od njih samih.
Ova studija pokazuje da smo osetljivi na dezinformacije koje generišu AI generatori teksta poput GPT-3. Prepoznavanje rizika povezanih s dezinformacijama koje stvara veštačka inteligencija ključno je za očuvanje javnog zdravlja i održavanje snažnog i pouzdanog informacijskog ekosistema u digitalnom dobu, zaključio je na kraju Nikola Biller-Andorno, upravnik Instituta za biomedicinsku etiku i istoriju medicine (IBME) Univerziteta u Cirihu koji je učestvovao u istraživanju.
Priredila: Martina Čizmić
Izvor: zimo.hr
Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS