Istraživanje: Muškarci skloni kompulzivnim kupovinama koliko i žene

Muškarci vole tehniku i predmete koji simbolizuju prestiž (automobili, mobilni telefoni …), žene daju prednost proizvodima vezanim za lepotu

Tradicionalni pogled na muškarce je da ne vole kupovinu, nestrpljivi su kad treba da učestvuju u njoj i manje kupuju od žena, koje pak vole kupovinu, mahom je obavljaju u domaćinstvu i na kraju su sklonije i kompulzivnoj kupovini. Ako je suditi prema rezultatima upravo objavljenog istraživanja zagrebačkog Ekonomskog instituta, to je zapravo mit.

Ono je pokazalo da muškarci i u Hrvatskoj (kao i u razvijenim zemljama) nisu ništa manje skloni kompulzivnim kupovinama nego žene, a nivo zavisnosti ili poremećaja spomenuto je istraživanje utvrdilo kod pet posto ispitanika. Većina ispitanika ima nižu i umerenu nivo kompulzivnosti. Naučni savetik EIZ-a Ivan-Damir Anić i Jasmina Dlačić i Lara Jelenc s riječkog Ekonomskog fakulteta potpisali su naučni članak „Odrednice kompulzivne kupovine: slučaj trgovačkog centra u Hrvatskoj“ u kojem se referišu na podatke prikupljene anketom u trgovačkom centru u Primorsko-goranskoj županiji, i to na 781 ispunjenom upitniku i većem udelu žena (62,4%) i mlađe populacije te osoba sa višim prosečnim prihodima domaćinstva.

Za generalizaciju nalaza stoga, kažu, trebalo bi ipak sprovesti dalja istraživanja u drugim trgovačkim centrima i područjima. To što se pol nije pokazao statistički značajnim u kontekstu sklonosti kompulzivnim kupovinama delom je objašnjivo rastom uključenosti žena na tržištu rada, činjenicom da imaju veća primanja, ali i manje vremena za kupovinu, dok se muškarci sve više uključuju u kupovinu i postaju sličniji ženama u kupovnim navikama, pa i u impulsivnosti, ističe se u analizi. Razlike između muškaraca i žena ogleda se mahom u tome što se muškarci usredsređuju na tehniku i predmete koji simbolizuju moć i prestiž (računari, auta, mobilni telefoni), dok žene daju prednost proizvodima vezanim za izgled i lepotu.

Rezultati tzv. višestruke regresije pokazuju da je sklonost hedonizmu promenljiva s najvećim uticajem na sklonost kompulzivnoj kupovini; takvi kupci su hedonisti koji uživaju u kupovini, vole razgledavati trgovinski centar i u njemu često izgube pojam o vremenu. Druga najvažnija promenljiva je zanimljivost prodajnog centra te učinak informisanja i učenja, dok atmosfera, asortiman proizvoda i usluga te uslužnost osoblja statistički nisu ispali značajni.

One, čini se, više podstiču utilitarističke aspekte planske kupovine, tvrde autori. No, starost i dohodak podstiču impulsivno ponašanje; mlađi potrošači i oni sa višim primanjima skloniji su kompulzivnoj kupovini od ostalih. Kako kompulzivne kupovine podrazumevaju nerazmišljanje o potrebama i priuštivosti, jedna od negativnih nuspojava je iracionalno korišćenje kartica i kredita. Tako se članak zaključuje i nizom saveta: pre kupovine pitati se treba li im to, povesti u kupovinu osobu koja će ih po potrebi „zaustaviti“, odrediti maksimalan iznos potrošnje, ne nositi kartice, izbegavati rasprodaje, a ako sve to ne „pali“ – stručna pomoć.

 

Izvor: poslovni.hr