Istraživanje kompanije Kaspersky otkriva da 84% korisnika digitalno čuva osetljive podatke

Na Svetski dan pravljenja rezervnih kopija Kaspersky otkriva najpopularnije načine čuvanja važnih podataka i daje praktične savete kako ih zaštititi.

 

Istraživanje pokazuje da generacija Z i milenijalci gotovo sve čuvaju elektronski, dok skoro svaki treći ispitanik stariji od 55 godina i dalje preferira dobar stari papir.

Gde čuvamo ono što nam je važno?

Istraživanje* koje je sproveo centar za istraživanje tržišta kompanije Kaspersky pokazuje da većina ljudi preferira da važne informacije čuva digitalno. Većina ispitanika (84%) tvrdi da osetljive lične podatke kao što su lični dokumenti, finansijski podaci, zdravstvene informacije ili arhiva fotografija čuva u elektronskom formatu. Među osobama starosti 18–34 godine ovaj procenat raste na 90%, što ukazuje na visok nivo digitalizacije ličnih podataka kod mladih.

Samo 16% ukupnih ispitanika ima poverenje isključivo u fizičke kopije, a ovaj procenat je najveći među starijom populacijom (55+), gde se skoro 30% ove starosne grupe odlučuje za tradicionalan način čuvanja podataka. Kada je reč o digitalnom skladištenju podataka, više od polovine (56%) navodi da svoje važne zapise čuva na računaru ili hard disku, 45% koristi cloud rešenja, a 20% poverava svoje podatke državnim digitalnim servisima.

Da li digitalno znači i bezbednije?

Svaki način skladištenja ima svoje prednosti i ograničenja. Fizički mediji mogu biti izgubljeni ili oštećeni, eksterni hard diskovi nisu uvek praktični za korišćenje u pokretu, a cloud servisi, iako dostupni, podložni su neovlašćenom pristupu. Kako bi maksimalno povećali bezbednost digitalnih podataka, stručnjaci kompanije Kaspersky savetuju da se pridržavate preporuka najbolje prakse:

1. Razvijte strategiju pravljenja rezervnih kopija

Ne postoji univerzalan pristup čuvanju podataka, niti je potrebno praviti rezervne kopije svakog pojedinačnog fajla. Ipak, snažno se preporučuje uspostavljanje redovne rutine pravljenja rezervnih kopija, posebno za osetljive podatke ili fajlove koji se ne mogu ponovo generisati ili povratiti na drugi način. Prema popularnoj 3-2-1 strategiji bekapa, trebalo bi da imate najmanje tri kopije važnih podataka, da ih čuvate na dva različita tipa skladišta i da najmanje jedna kopija bude van lokacije (u cloudu ili na eksternoj fizičkoj lokaciji).

Najosetljiviji podaci kao što su lozinke, lični dokumenti ili finansijski detalji zahtevaju posebnu pažnju. Koristite namensko bezbednosno rešenje kao što je Kaspersky Password Manager, koje pored sigurnog čuvanja korisničkih akreditiva i bankovnih kartica ima i posebnu funkciju tajnog trezora namenjenu čuvanju važnih dokumenata, na primer skeniranih pasoša/ličnih karata i PDF fajlova, adresa i beleški.

2. Zaštitite svoje trezore

Prema podacima kompanije Kaspersky, 98% ispitanika preduzima barem neke mere za zaštitu skladišta ličnih podataka, što je dobar znak. Međutim, 36% ispitanika koristi lozinke koje se lako pamte kako bi zaštitili svoje lične podatke. Oslanjanje isključivo na jednostavne lozinke čini vaše digitalne trezore ranjivim na brute force napade. Zato stručnjaci preporučuju omogućavanje dvofaktorske autentifikacije (2FA) gde god je dostupna ili usvajanje passkey tehnologije. Passkey ključevi mogu se bezbedno čuvati u menadžeru lozinki i koristiti nesmetano sa bilo kog autorizovanog uređaja.

3. Podesite automatsko pravljenje rezervnih kopija gde god je moguće

Stalno podsećanje na pravljenje rezervnih kopija može biti zamorno. Da biste pojednostavili proces, omogućite ugrađenu uslugu bekapa na svakom uređaju koji koristite (npr. iCloud za iPhone/iPad/Mac, Google Drive/OneDrive za Android/Windows). Testirajte je jednom mesečno ili svaka dva meseca vraćanjem jednog fajla, samo da biste bili sigurni da bekap funkcioniše. Kaspersky Premium omogućava korisnicima redovno pravljenje rezervnih kopija i vraćanje podataka na Windows uređajima. Kopije podataka mogu se lako sačuvati na prenosivim uređajima ili u cloud skladištu u šifrovanom formatu.

„Svi znamo da su rezervne kopije važne, ali većina nas ih ne pravi jer pokušavamo da bekapujemo sve odjednom i to postane previše zahtevno. Pametniji pristup? Tretirajte bekap kao bilo koji drugi radni proces. Označite svoje fajlove – kritični, važni, niskog prioriteta. Automatizujte bekap u realnom vremenu za kritične podatke, a za ostalo zakažite nedeljne ili mesečne bekape. A za osetljive podatke poput lozinki i ličnih dokumenata koristite naše namensko rešenje sa tajnim trezorom kako biste ih zaštitili. Kada automatizujete i postavite prioritete, štitite ono što je zaista važno bez preopterećenja“, komentariše Marina Titova, potpredsednica za potrošački sektor u kompaniji Kaspersky.

*Istraživanje je sprovedeno od strane centra za istraživanje tržišta kompanije Kaspersky u novembru 2025. godine. U anketi je učestvovalo 3000 ispitanika iz 15 zemalja (Argentina, Čile, Kina, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Malezija, Meksiko, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Španija, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Ujedinjeni Arapski Emirati).
 

Image by tookapic, Pixabay