Najznačajnija OOH kompanija u Srbiji, Alma Quattro, u godini kada obeležava jubilej 25 godina uspešnog rada, napravila je seriju članaka o razvoju outdoor oglašavanja na teritoriji Srbije. U narednih nekoliko sedmica, ovi članci biće objavljivani i u našem izdanju
Pre no što napravimo skok iz SFRJ u SRJ i poslednju deceniju prošlog veka, važno je da postavimo i razumemo okvir u kome dolazi do bilbordizacije Beograda u tom turbulentnom periodu.
Film Forest Gump je dao, možda, najpogodniju analogiju za ulogu koju spoljno oglašavanje ima u našim životima. Iako protagonista u sopstvenom filmu, Forest je ujedno i puki učesnik ili statista u sijasetu kardinalnih istorijskih događaja koji su oblikovali vreme i zemlju u kojoj je živeo.
Kroz njegove oči, gledalac vidi svet kakvog se seća ili o kom je čuo, ali neznatno drugačije, kroz Forestovo empirijsko iskustvo. Forestova sveprisutnost u najvažnijim ekonomskim i političkim dešavanjima, u ulozi svedoka ili prizme kroz koju prolaze uticaji, nalik je ulozi koju je spoljno oglašavanje doživelo i imalo u prethodnih 25 godina u Srbiji.
Jedan segment stvarnosti, ovekovečen i oivičen ramom bilbord panoa, prosvetljenog i neprosvetljenog.
„Američki brendovi nisu bili prisutni na našem tržištu pre 2001. godine, ili bar nije trebalo da budu prisutni. Velika većina brendova se pridržavala uvedenih sankcija, ali ipak Nike to nije sprečilo da se oglašava na AQ bilbordima i tako je nastala legendarna fotografija koja je obišla svet i našla se u dnevnicima CNN-a i BBC-ja kao pokrivalica za “opiši u slici trenutnu situaciju u Srbistanu”. Fotografija kadrira scenu sa demonstracija 5. oktobra 2000. godine. U krajnje nesvakidašnjem kontekstu, pobednička silueta Krečmara iz oglasa 1992. godine sa sve Nike “swosh” zaštitnim znakom statira u sceni paljenja RTS-a i opšteg rasula na ulicama Beograda. Današnji brend menadžeri bi probili plafon kada bi pomislili da se njihov brend nađe u takvom kontekstu, ali eto desilo se. Apsurdnost situacije u kojoj se Nike oglašava u zemlji koju je Amerika bombardovala pre manje od godinu dana ne može da vam promakne.“
Bojana Novaković, direktorka prodaje AQ
Zato je važno, ili možda poučno, popeti se na merdevine i baciti pogled na to kako svet izgleda kroz ram bilborda i kakvi su to materijalni dokazi ostali da svedoče o realnosti koje mislimo da se sećamo. Spoljnje oglašavanje je uzelo maha sredinom 1990-ih godina, što znači da arhiv ovog medija može da posluži kao jedna osnova za analizu tržišta, ali promene svesti građana.
Srpski dinar je 2003. godine dobio novo-stara poznata lica. Tu promenu je ispratila i kampanja na AQ medijima pod sloganima “Novi dinar za novo doba”…
… i “Ponovo u svetskom društvu”, da akcentuje kraj perioda izolacije naše zemlje i njenih građana i uvođenje novog konvertibilnog dinara.
Važno je skrenuti pažnju i na to da je prvi Zakon o oglašavanju donet 2005. godine, te da je pre tog doba oglašavanje bilo deregulisano, a glašavanje alkohola i duvana (artikala čija je prodaja “cvetala” uprkos sankcijama) bilo dozvoljeno i masovno.
Ceo članak možete pročitati na sajtu ALMAQUATTRO25
Prijavite se za Advertiser Serbia Daily Newsletter
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS