Istorija razvoja OOH oglašavanja u Srbiji #13: Prosto da pocrveniš

Najznačajnija OOH kompanija u Srbiji, Alma Quattro, u godini kada obeležava jubilej 25 godina uspešnog rada, napravila je seriju članaka o razvoju outdoor oglašavanja na teritoriji Srbije. U narednih nekoliko sedmica, ovi članci biće objavljivani i u našem izdanju

 

Kao u talasima, u određenim periodima, povede se polemika o kvalitetu i sadržaju oglasnih poruka koje “krase” bilborde. Neretko, potegne se i pitanje etičnosti i dođe do zaključka: “kako je ranije bilo bolje” i “kako takva ideja samo modernim stručnjacima može da padne na pamet”. Da li je zaista tako? U arhivi AQ smo pronašli materijalne dokaze o oglasnim porukama koje su “žarile i palile” u prethodne dve decenije. Zaključak donesite sami.

Puno pre pojave #didžitala, nisu postojala precizna merila učinkovitosti medija, a značaj bilborda je bilo neophodno dokazati. Što ne znači da se ljudi nisu snalazili.

Na rubu novog milenijuma, 2000-te godine, devojka pod imenom Ana Denić je poslužila kao pokusni kunić za demonstraciju moći spoljnog oglašavanja. Naime, na 4 nedelje, Beograd je pozdravljen plakatima sa slikom devojke i pitanjem: “Ko je Ana Denić?”. Zamagljeno lice devojke je dalo prostora mašti građana da se razleti i devojku etiketira kao žrtvu nasilja, političarevu ćerku, sportiskinju itd. Krajnje razočaravajući odgovor (za sve fataliste) je bio: “Bilbord vas čini poznatim”, tj. samoreklama bilborda kao atest njegove moći da bude primećen i zagolica.

Komunikaciona rešenja su u jednom radu objavljenom u Blicu juna 2005. godine, analizom podeljena u 4 grupe:

– Kontradiktorni bilbordi sa 37,4% zastupljenosti, i ujedno najmanje efikasni. Najčešće negativne reakcije imaju zbog golotinje, brutalnih poruka i slabe korelacije sa proizvodom.
– Nenametljivi bilbordi sa 30,3% zastupljenosti su jednostavni, estetizovani i direktni i ujedno najefikasniji zbog dobre korelacije sa proizvodom.
– Štos-bilbordi su zastupljeni sa 18,2%. Imaju element šale u sebi, ali slabu korelaciju sa proizvodom tako da se ljudi sećaju samo šale.
– Najmanje zastupljeni sa 14,1% su bilbord-zagonetke, u kojima se proizvod ne pominje no služe kao teaser.

U nastavku predstavljamo reklame koje su digle najviše prašine (sa stanovišta štampanih medija), a vi pogodite kojoj pomenutoj kategoriji koja pripada.

Zanimljivost: U vreme sprovođenja istraživanja, grad je bio preplavljen porukama za predsedničke izbore, međutim samo 1 anonimno anketirana osoba u 150, je pomenula da je ista rešenja i primetila. Zanimljiv uvid, uvertira u period dezinvestiranja u ovaj medij u pogledu političkih kampanja, a rast u pogledu komercijalnog sektora.

1. REKLAMOM DO GOLE KOŽE

2002. godine, novine su bile zgrožene. Kumho auto gume su u želji da privuku pažnju, napravile šovinističku reklamu. Neosporno efektno i upečatljivo, ali neumesno.

Pomenut je i slogan kompanije Europlakat: “Važno je da vas primete” uz opasku da je to izgleda filozofija samog medija – cilj opravdava sredstvo. Kampanje koje su usledile su samo ojačavale tu pretpostavku.

10.11.2003. stranice dnevnih novina je zapljusnuo skandal. Na oko 30 lokacija, pojavio se potpuno nag torzo mladića uz slogan “Radi i na niskim temperaturama” i potpisan brend motornog ulja Modriča. Novinari su se pitali šta tu tačno radi, Mladić ili ulje? Ali kao i (uvek) relevantno pitanje: “Ko je to, zapravo, odobrio?”. Stigao je odgovor od agencije da ne znaju i da im je to prosleđeno kao adaptacija sa stranog tržišta.

Zanimljivost: ESO motorna ulja su iste godine imala kampanju na bilbordima sa vizuelnim rešenjima na kojim se nalazio saobraćajni znak STOP. Saobraćajna policija je odmah reagovala i tražila da se plakat promeni jer je ugrožavao saobraćaj – vozači su automatski usporavali i stajali ispred plakata.

9. oktobra 2006. godine smo svi kolektivno pocrveneli. Durex je u svom stilu izbacio reklamu “Čuvaj se šumice i vuka bez gumice”. Polemika oko kompatibilnosti poruke i ciljne grupe je izazvala borbene pokliče među redovima roditelja. Stručnjaci su komentarisali cilj. Ako je bio čista provokacija, kampanja je bila pun pogodak, ali ako je cilj bio efektnost, postoji bojazan da privlači pažnju dece, dok kod tinejdžera izaziva kontraefekat zbog njihove averzije prema tome da ih neko i dalje tretira kao decu.

 

Ceo članak možete pročitati na sajtu ALMAQUATTRO25