Hrvatska dobija Muzej medija?

Ukoliko se realizuje ideja profesorice Zgrabljić Rotar, na jednom mestu će se dobiti uvid u istoriju hrvatskih medija

Jedan od najposećenijih muzeja u Vašingtonu je Newseum, posvećen istoriji medija. Prostire se na sedam spratova, ima niz projekcijskih dvorana i galerija, televizijski studio, brojne interaktivne punktove, ali i razne zbirke-novina, televizijskih i radijskih snimaka. Otvoren je 1997. u prvih pet godina obišlo ga je 2,2 miliona posetilaca pa je 2008. preseljen u novu, 450 miliona dolara vrednu zgradu. Po oceni Trip Advisora, jedan je od 25 najboljih muzeja u SAD-u. Bude li sluha, i Zagreb bi mogao dobiti hrvatski muzej medija-naravno u nešto skromnijoj varijanti.

„Primetila sam kod svojih studenata kojima predajem novinarstvo da nikada nisu videli Feral tribune ili Vjesnik, jer ih i nemaju gde videti, ta dva za Hrvatsku važna a ugašena lista nema ni na webu„, rekla je inicijatorka ideje o Muzeju medija Nada Zgrabljić Rotar, redovna profesorica na Odeljenju za komunikologiju Hrvatskih studija i glavna urednica časopisa Medijska istraživanja. Zamišljeno je da se u fondu budućeg muzeja nađu materijali iz raznih institucija i privatih zbirki.

„Bilo bi to mesto gde se može pratiti razvoj hrvatskih medija od prvih novina do danas, po mogućstvu sa što više interaktivnih sadržaja i digitalizovane građe, koju bi tako trajno zaštitili. Nekadašnji direktor Večernjeg lista Branko Lovrić ima u svojoj zbirci naslovnice prvih brojeva gotovo svih novina koje su izlazile u Hrvatskoj, a njih bi mogli- kao što je to učinjeno u vašingtonskom Newseumu-izložiti pod staklom“ kaže sugovornica portala poslovni.hr. Naravno, u muzeju bi mesto našli i noviji mediji- radio, televizija i internet. Tako bi posetilac mogao npr. čuti glas legendarne spikerke Gordane Bonetti i radijskog novinara Ivana Tomića, ili bi pogledao, odnosno poslušao neku arhivsku emisiju i dobio uvid u to kako se kroz godine menjaju i teme i način izveštavanja.

U tom bi muzeju takođe bila izložena i tadašnja tehnika, kako bi se jasnije videle ogromne promene u svetu medija poslednjih decenija, a neki potencijalni donatori starih mašina i eksponata već su se počeli javljati. U Zagrebu postoji nekoliko pogodnih lokacija za novi muzej. Ideja o osnivanju Muzeja medija mogla bi se spojiti sa namerom gradskih vlasti da otvore muzejski centar na Velesjamu, odnosno izgrade novi muzejski kompleks pokraj Save. Uz dobru ideju, za takvo što treba naći prostor i finansijera. „Muzeji su danas postali vrlo rentabilni, a kako novi Zakon o muzejima omogućava osnivanje privatnih muzeja verujem da će i neki privatnik naći svoju računicu„, kaže Zgrabljić Rotar.

Svoju je ideju prosledila ministarstvu kulture, a podrška je dobijena i od HAZU i Vijeća za elektroničke medije. Partner u projektu je i Hrvatsko novinarsko društvo (HND).“Ideju koja je potekla od profesorice Zgrabljić Rotar prihvatio sam i uzeo kao jedan od ciljeva programa na osnovu kojeg sam izabran za predsednika našeg udruženja, pa sada nas dvoje na tome radimo zajedno„, rekao je predsednik HND-a Saša Leković.

„Postoje mnogi artefakti te dokumenti o istoriji hrvatskih medija na više mesta – od HRT-a do HND-a, privatnih zbirki i Državnog arhiva“ kaže Leković, no napominje kako nije realno da se gradi Muzej medija pa pokušavaju pronaći rešenje u nekom od postojećih prostora. „Podršku smo dobili od upravnika više zagrebačkih muzeja. Trenutni zastoj u razgovorima je nastao samo zbog dugog rešavanja postizborne situacije, a predstoje nam i razgovori s gradom Zagrebom. Otvaranje Muzeja medija svakako će biti dugotrajan proces ali nadamo se da ćemo u sledećih nekoliko godina početi ostvarivati tu ideju, koristeći pritom i sredstva iz EU fondova„, kaže Leković.

40 godina sakupljao prve brojeve

B. Lovrić donira zbirku s hiljadu naslovnica novina

Važnu ulogu u projektu trebala bi da ima zbirka naslovnica prvih brojeva hrvatskih novina koju već skoro 40 godina skuplja Branko Lovrić, nekadašnji direktor Večernjeg lista. „Skupio sam nekoliko hiljada takvih naslovnica. Ima vrlo vrednih, neki su primerci raritetni, u zbirci imam i prve brojeve Agramer Zeitunga i Zore dalmatinske. Počeo sam sortirati i sistematizirati svoju zbirku, no to je vrlo zahtevan posao pa dogovaram da mi u tom poslu pomogne Styrija, izdavač Večernjeg lista. U njemu sam proveo svoj radni vek i spreman sam ustupiti vlasništvo nad zbirkom, koju bi se moglo spojiti i s arhivom starih brojeva Styrijinih izdanja. Planiram napraviti izložbu naslovnica prvih brojeva, a bilo bi mi drago da ta zbirka postane i deo šireg koncepta kao što je Muzej medija“ kaže Lovrić, inače direktor Odeljenja za medije Matice hrvatske. Na pitanje zašto skuplja samo prve brojeve, odgovara – „to je koncentrat nečijeg velikog truda, bez obzira da li su te novine kasnije uspele ili propale„.

 

Izvor: poslovni.hr