Građani Srbije u proseku gube 425 evra po prevari putem poruka, a na globalnom nivou vrednost ovih prevara prelazi 173 milijarde evra i iscrpljuje svetsku ekonomiju

Novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva razmere prevara putem poruka koje pogađaju domaćinstva u Srbiji i širom sveta i neprimetno prerastaju u makroekonomsku pretnju.

 

Dok građani Srbije u proseku gube 425 evra po prevari putem poruka, na globalnom nivou vrednost ovih prevara prelazi 173 milijarde evra i iscrpljuje svetsku ekonomiju

Dok se svet suočava sa jednim od najnestabilnijih perioda u novijoj istoriji, novo istraživanje kompanije Kaspersky otkriva da organizovane mreže prevaranata koriste ekonomsku nestabilnost kako bi od građana ukrale milijarde evra putem prevara zasnovanih na razmeni poruka.

Po prvi put imamo globalnu sliku o tome koliko su prevare putem poruka postale rasprostranjene i koliko ekonomsku štetu nanose – fenomen koji nijedna vlada niti regulator do sada nisu kvantifikovali. Podaci kompanije Kaspersky otkrivaju surovu stvarnost: ono što na prvi pogled deluje kao svakodnevna prevara ubrzano prerasta u ozbiljan ekonomski problem koji može nesrazmerno pogoditi domaćinstva koja su već pod finansijskim pritiskom usled globalne krize troškova života.

Prevare putem poruka: rastuća ekonomska pretnja

Geopolitičke tenzije, rastuća inflacija, ekonomska neizvesnost i nesigurnost zaposlenja stvorili su savršene uslove za ranjivost građana. Kako troškovi života rastu, ljudi se sve više suočavaju sa finansijskim opterećenjima, a prevaranti to vešto koriste. Prevaranti od svojih žrtava u Srbiji u proseku ukradu 425 evra po osobi, pokazuje najnovije straživanje kompanije Kaspersky. Iako je ovo nešto niže od globalnog proseka koji iznosi 638 evra po prevarenoj osobi to je i dalje značaj iznos novca koji bi inače bio potrošen na osnovne životne potrebe, poput hrane i računa za energiju.

Za više od jedne desetine žrtava (13.3%) u Srbiji, situacija je još ozbiljnija, jer njihovi gubici premašuju iznos od 1.175 evra, dodatno povećavajuči stres onih koji se ionako suočavaju sa ozbiljnom finansijskom nesigurnošću.

Pojedinačno posmatrano, ovi gubici mogu izgledati relativno mali, ali na globalnom nivou oni poprmaju razmere katastrofe. Ukoliko je pogođeno samo 10% od 3 milijarde korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta,– što je konzervativna procena s obzirom na nagli rast prevara koje se šire preko više platformi – globalni gubici mogli bi premašiti 173 milijardi evra. To je ekvivalent ekonomskom kolapsu jedne države srednje veličine.

Da stvari budu još ozbiljnije, realno je pretpostaviti da stvarni obim i razmere ekonomske štete izazvane prevarama putem poruka ostaju uglavnom skriveni od zvaničnih statistika jer samo petina žrtava iz Srbije prijavi prevaru policiji (20,40%) ili svojoj banci (24,40%), što znači da mnogi gubici nisu evidentirani u zvaničnim statistikama kriminala ili ekonomskim pokazateljima. Pri tome, globalni podaci se ne razlikuju mnogo – tek četvrtina (25%) prijavljuje prevare policiji, a još manje (23%) svojoj banci.

„Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom“, izjavio je Rade Furtula, presales menadžr kompnije Kaspersky za Zapadni Balkan. „Ovaj visoko organizovani i industrijalizovani pristup prevarama cilja ljude velikom brzinom i u velikim razmerama, preko svih komunikacionih kanala za razmenu poruka. Sa milijardama korisnika aplikacija za razmenu poruka širom sveta, teško je ignorisati ekonomski uticaj ovakvih razmera.“

Kriza sa kojom ljudi ne uspevaju da se nose

Istraživanje ukazuje na to da su prevare putem poruka dostigle razmere epidemije. Više od polovine svih prevara (52%) dogodilo se tokom prethodnih pet meseci, a zabrinjavajuće je to što je više od četvrtine ispitanika (28%) bilo meta prevaranata tri ili više puta, što ukazuje na prelazak sa oportunističkih prevara na ponavljani, industrijalizovani kriminal.

Za prosečnu žrtvu, najskorija prevara dogodila se u proseku u poslednjih šest meseci, dok se kod više od četvrtine ispitanika (28%) dogodila u periodu od tri do pet meseci pre istraživanja, što ukazuje da se izloženost ovakvim prevarama ubrzano povećava.

Dr Elizabet Karter, forenzički lingvista i kriminolog sa Univerziteta Kingston u Londonu, objašnjava: „Prevaranti koriste prepoznatljive kontekste, poznata društvena okruženja i ukorenjene jezičke obrasce kako bi žrtve stekle utisak da donose racionalne i razumne odluke u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da oni konstruišu lažne stvarnosti u kojima te odluke na kraju dovode do finansijske i psihološke štete. Veoma je teško prepoznati lažnu stvarnost dok ste u njoj. Držite prijatelje i porodicu blizu sebe i razgovarajte s njima o svojim aktivnostima na internetu, jer je sa strane mnogo lakše uočiti da nešto nije u redu.“

Prevare se odvijaju direktno na ekranima korisnika

Prevare putem poruka više se ne događaju na marginama interneta – one se odvijaju unutar platformi kojima ljudi najviše veruju i koje svakodnevno koriste. Takođe, ne pogađaju samo starije generacije. Istraživanje pokazuje gotovo ravnomernu zastupljenost žrtava među pripadnicima generacije Z, milenijalcima i generacije X.

U Srbiji najčešći oblici prevara putem poruka uključuju investicione prevare (41,20%), lažne dostave (39,20%) i lažno predstavljanje u ime poznatih brendova (33,20%). Ovi napadi su pažljivo osmišljeni tako da oponašaju legitimne poruke i neprimetno se uklope u svakodnevnu digitalnu komunikaciju. Iskorišćavanjem osećaja poznatosti, hitnosti i poverenja, prevaranti navode ljude da olako predaju svoj teško zarađeni novac pre nego što uopšte stignu da preispitaju situaciju.

Globalno, poredak je nešto drugačii – najčešće su prevare koje se predstavljaju kao lažne dostave (38%), za kojom slede investicione pevare (37%). Na trećem mestu su prevare koje podrazumevaju lažno predstavljanje kao poznati brendovi (31%).

Istraživanje je pokazalo da su milenijalci najpodložniji investicionim prevarama i prevarama koje nude navodne finansijske prilike – čak 40% ispitanih milenijalaca navelo je da je bilo pogođeno ovom vrstom prevare. Ova ranjivost nije iznenađujuća, jer se milenijalci, za razliku od prethodnih generacija, suočavaju sa izuzetno visokim cenama nekretnina i ograničenom finansijskom sigurnošću. Zbog toga su obećanja o brzom bogaćenju ili prilikama koje deluju „previše dobro da bi bile istinite“ izuzetno privlačna. Prevaranti namerno iskorišćavaju njihove finansijske ambicije, koristeći anksioznost vezanu za novac i želju za stabilnošću kako bi ih namamili u šeme koje dodatno pogoršavaju njihovu finansijsku situaciju.

Potrebna je hitna akcija kako bi se sprečila dalja ekonomska šteta

Prevare putem poruka postale su makroekonomski problem – spor i tih odliv javnog bogatstva koji slabi finansijsku otpornost pojedinaca, destabilizuje domaćinstva, narušava poverenje u digitalne sisteme i opterećuje nacionalne ekonomije. Ovo više nije samo pitanje sajber bezbednosti, već pitanje ekonomske sigurnosti.

„Kako bi smanjili rizik, ljudi bi trebalo da proveravaju svaku neželjenu poruku putem zvaničnih kanala pre nego što podele lične podatke ili pošalju novac, kao i da redovno ažuriraju bezbednosni softver na svim uređajima. Istovremeno, kompanije mogu ulagati u sisteme za detekciju i nadzor koji omogućavaju rano otkrivanje i uklanjanje slučajeva lažnog predstavljanja brenda“ zaključuje Furtula.

Istraživanje naglašava potrebu za odlučnim i kontinuiranim delovanjem u borbi protiv prevara putem poruka. Kako se priroda i obim ovih prevara razvijaju, Kaspersky preporučuje:

• Koristite pouzdanu zaštitu uređaja u realnom vremenu: Instalirajte sveobuhvatna bezbednosna rešenja kao što je Kaspersky Premium, koja pružaju zaštitu u realnom vremenu od zlonamernih linkova i fišing pokušaja u aplikacijama i na veb-sajtovima koje svakodnevno koristite. Na mobilnim uređajima, dodatni sloj zaštite od fišing napada skenira sumnjive linkove čim se pojave, čak i unutar obaveštenja, identifikujući pretnje pre nego što stupite u interakciju sa njima.
• Unapredite upravljanje lozinkama: Koristite menadžer lozinki kao što je Kaspersky Password Manager za bezbedno čuvanje lozinki i automatsko popunjavanje podataka na veb-sajtovima, u aplikacijama i na različitim uređajima.
• Budite informisani o digitalnim prevarama: Edukujte sebe i članove svoje porodice o najčešćim vrstama prevara putem poruka i upozoravajućim znakovima kako bi svi ostali oprezni.
• Investirajte u napredne bezbednosne alate: Kompanije mogu primeniti alate za napredno praćenje, kao što je Kaspersky Brand Monitoring, koji pomažu u otkrivanju zloupotrebe brenda na društvenim mrežama, internet tržištima i delovima dark web-a, te podržavaju pravovremenu istragu i uklanjanje spornih sadržaja.

Za više informacija o Kaspersky istraživanjima i preporukama za bezbednije ponašanje na internetu, posetite Kaspersky Daily.

Kompletan izveštaj dostupan je ovde.

Metodologija istraživanja

Istraživanje je sprovela kompanija Censuswide u ime kompanije Kaspersky tokom aprila 2026. godine, prikupljajući odgovore od 2.806 žrtava prevara putem poruka starosti od 16 do 61 godine iz Evrope (Srbija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Nemačka, Italija, Španija, Portugal, Grčka), Severne Amerike (Sjedinjene Američke Države) i Afrike (Maroko, Senegal i Obala Slonovače).