Francuska vlada priprema plan za efikasnije regulisanje komercijalnog rada influensera na društvenim mrežama kako bi osigurala nihovu veću bezbednost i sigurnost njihovih korisnika, rekao je francuski ministar ekonomije, Bruno Le Mer.
Procenjuje se da globalno tržište uticajnih društvenih medija vredi više od 15,3 milijarde evra u 2022. U Francuskoj, influenserski marketing jedan je od najefikasnijih oblika promocije francuskih brendova. Po promociji proizvoda, posebno se ističe Instagram.
Ovo tržište visoke vrednosti sa dometom bez presedana, dovelo je zakonodavce u zabrinutost zbog moći i uticaja koji imaju.
„Influenseri moraju da podležu istim pravilima kao i ona koja se primenjuju na tradicionalne medije„, rekao je Le Mer, dodajući da internet „nije Divlji zapad„.
Zbog toga on želi da pojača kontrolu nas ovim sektorom.
„To nije borba“ protiv njih. Mora postojati „sistem za zaštitu uticajnih, a ne za stigmatizaciju„, rekao je on.
Influenser marketing industrija se širi poslednjih godina, kako u Evropi tako i širom sveta.
Cilj je borba protiv „neprihvatljivih pomeranja“ sektora uticaja kako bi se „zaštitili francuski potrošači„.
Influenseri su korisnici društvenih medija sa značajnim pratiocima na sajtovima kao što su Instagram, TikTok i YouTube. Oni se često bave marketingom i promocijom proizvoda ili usluga koje naplaćuju.
Istraživanje procenjuje da se prošle godine skoro 10,5 miliona evropskih korisnika Instagrama smatralo influenserima pošto su imali više od 1.000 pratilaca.
U Francuskoj su početkom godine pokrenute javne konsultacije koje uključuju igrače u sektoru uticaja. Rezultirale su sa nekoliko preporuka, koje bi mogle biti uključene u plan koji je najavio Le Maire.
To uključuje pravnu definiciju influensera i njihovih agenata i jačanje njihovih ugovornih obaveza. Mogla bi se predvideti i zabrana ili ograničenje promocije određenih proizvoda, kao i kreiranje etikete koja potvrđuje odgovornost kreatora sadržaja.
Prošlog januara, službe Generalnog direktorata za konkurenciju, pitanja potrošača i kontrolu prevara (DGCCRF) su uočile „anomalije“ među 60% kontrolisanih influensera, koji „nisu poštovali propise o oglašavanju i pravima potrošača„.
Prema DGCCRF-u, „svi uticajni koji su provereni, nisu poštovali pravila o transparentnosti komercijalne prirode svojih publikacija„.
U izveštaju se navodi da su neki „obmanjivali potrošače o svojstvima prodatih proizvoda ili promovisali rizične proizvode ili usluge„.
U ređim slučajevima, neki su ponudili, ili čak organizovali, zloupotrebu javnih sredstava namenjenih obuci za dobijanje poklona ili novčane nagrade ili su terali svoje pratioce da pribegnu kozmetičkim praksama koje su opasne po zdravlje.
Poslednjih godina, nekoliko uticajnih ljudi je izvedeno na sud, osumnjičeni da su postavili šeme prevare. Neki su čak osuđeni.
Trenutno, jedina ograničenja za influensere potiču od platformi na kojima moraju navesti da li se objava plaća ili je u saradnji sa određenim brendom.
Uspostavljanje „prave ravnoteže“
Prema eksternoj studiji iz 2022. koju je zatražio IMCO komitet Evropskog parlamenta, potrošači dobrovoljno stupaju u kontakt sa influenserima, ali su istovremeno „izloženi oglašavanju koje se oslanja na odnos između potrošača i influensera, što izaziva zabrinutost za zaštitu potrošača“.
Studija je definisala influensera kao „kreatora sadržaja sa komercijalnom namerom, koji gradi odnose zasnovane na poverenju i autentičnosti sa svojom publikom i sarađuje na mreži sa komercijalnim akterima kroz različite poslovne modele u svrhu unovčenja„.
Influencere takođe često finansiraju njihovi fanovi ili se to čini kroz poslovne poduhvate i saradnju sa brendovima.
Međutim, studija je upozorila da bi u određenim praksama uticajni marketing mogao imati negativan uticaj na potrošače, uključujući decu i tinejdžere.
Među preporukama koje je dala studija, stoji proširenje postojećeg zakonodavstva o zaštiti potrošača i podrška državama članicama u razvoju digitalnih alata za bolje praćenje komercijalnih aktivnosti uticajnih.
Međutim, studija takođe naglašava da regulacija uticaja treba da bude pažljiva kako bi se postigla prava ravnoteža.
Euractiv.rs
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS