Evropsko tržište e-trgovine poraslo za 13% u 2021

Evropsko tržište e-trgovine poraslo je za 13% prošle godine, na 718 milijardi evra ali će se verovatno suočiti sa sličnim izazovima za širi sektor maloprodaje, otkriva novi izveštaj Ecommerce Europe i EuroCommerca.

 

Izveštaj o evropskoj e-trgovini za 2022. utvrdio je da je stopa rasta e-trgovine ostala stabilna, sa marginalnim porastom u odnosu na 2020. godinu, čak i uprkos popuštanju ograničenja COVID-a.

Izveštaj identifikuje dva ključna trenda – prvo, da prodaja e-trgovine počinje da se normalizuje nakon pojačanih obrazaca prodaje u periodu pandemije, pri čemu se rast polako stabilizuje.

Drugo, primećuje se da su potrošači pažljiviji u svojoj potrošnji, zbog inflacije, posledica rata u Ukrajini, poremećaja lanca snabdevanja i opšteg osećaja neizvesnosti.

Iako je još uvek teško proceniti, rat u Ukrajini će imati velike posledice na evropsku ekonomiju, kao i na tržišta e-trgovine. Mnogi naši članovi su već prijavili pad kupovne moći i poverenja potrošača, uglavnom zbog visokih cena energije, inflacije i neizvesnosti u pogledu budućnosti, prokomentarisao je Luca Cassetti, generalni sekretar Ecommerce Europe.

Bez obzira na to, u izveštaju se primećuje da prodaja e-trgovine do sada doživljava samo mali pad. To pokazuje da je sektor digitalne trgovine postao nezamenljiv i veoma otporan.

Pored toga, industrija onlajn usluga, kao što su e-turizam, događaji i prodaja karata, doživela je stalan oporavak tokom prošle godine.

Sektor maloprodaje i veleprodaje se značajno transformiše kako bi postao digitalniji, održiviji i privukao nove talente. Procenjujemo da će preduzeća morati da udvostruče svoje investicije do 2030. godine kako bi uspešno ostvarila tu transformaciju, dodala je Christel Delberghe, generalni direktor EuroCommerca.

Prema izveštaju, Zapadna Evropa je daleko najjači region u pogledu prometa B2C e-trgovine, držeći 63% ukupnog prometa za 2021. Na drugom mestu je Južna Evropa sa samo 16% ukupnog prometa, dok su Centralna i Severna Evropa na trećem i četvrtom mestu (10% i 9%), a Istočna Evropa (2%) na poslednjem mestu.
 

Izvor: InStore