Evropski parlament podržao pooštravanje propisa u vezi sa bihejvioralnim oglašavanjem

Evropski parlament podržao je poziv na pooštravanje propisa kada je u pitanju bihejvioralno oglašavanje (tzv. microtargeting) u korist manje nametljivih, kontekstualnih oblika oglašavanja – pozivajući zakonodavce da procene dalje regulatorne opcije, uključujući razmatranje postepenog ukidanja koje će dovesti do potpune zabrane

 

Poslanici u Evropskom parlamentu takođe žele da korisnici Interneta mogu u potpunosti da onemoguće algoritamsko uređivanje sadržaja.

Zakonodavna inicijativa, koju je uveo odbor za pravne poslove, postavlja parlament u situaciju kolizije sa poslovnim modelom tehnoloških giganata Facebook-a i Google-a.

Poslanici su takođe podržali poziv Komisiji da razmotri mogućnosti za uspostavljanje evropskog entiteta za nadgledanje i izricanje novčanih kazni kako bi se obezbedilo poštovanje digitalnih pravila – izražavajući podršku jedinstvenom, pan-EU internet regulatoru koji će voditi računa o platformama.

Glasovi izabranih predstavnika građana EU nisu obavezujući, ali šalju jasan signal zakonodavcima koji su zauzeti radom na ažuriranju postojećih pravila e-trgovine putem predstojećeg paketa zakona o digitalnim uslugama (Digital Service Act – DSA) – koji će biti uveden sledećeg meseca.

DSA je namenjen preradi regionalnog pravilnika o digitalnim uslugama, uključujući rešavanje kontroverznih pitanja kao što su odgovornost za sadržaj koji generišu korisnici i dezinformacije na mreži. Komisija takođe namerava da uvede drugi paket, pod nazivom Zakon o digitalnim tržištima čiji je cilj regulisanje oglašivačkih platformi.

Prošlog meseca, potpredsednik Facebook-a, Nick Clegg, i sam bivši član Evropskog parlamenta, pozvao je zakonodavce da blagonaklono gledaju na poslovni model koji je on nazvao „personalizovanim oglašavanjem“ – tvrdeći da bihejvioralni oglasi omogućavaju malim preduzećima da izjednače uslove sa jačim rivalima.

Međutim, legalnost modela ostaje pod pravnim napadom sa više frontova u EU.

Brojne žalbe podnete su agencijama za zaštitu podataka EU zbog masovne eksploatacije podataka korisnika interneta od strane adtech industrije otkako je počela da se primenjuje Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) – prigovorima se postavljaju pitanja u vezi sa zakonitošću obrade i standardom saglasnosti koja se traži.
 

Izvor: techcrunch.com