Evropljani su zagriženi onlajn kupci, pokazalo je prvo pan-evropsko MasterIndex istraživanje o e-trgovini i novim metodama plaćanja
Kako se očekuje rast evropskog tržišta e-trgovine za 45% u periodu od 2015. do 2018. godine, Mastercard istraživanje potrošača koje je sprovedeno u više od 20 zemalja u okviru Evropske ekonomske zajednice (EEA) pokazuje da je svaki četvrti Evropljanin sa pristupom internetu kupovao proizvode ili usluge putem interneta bar jednom nedeljno u 2016.
Dok učešće e-trgovine raste širom Evrope, MasterIndex istraživanje otkriva interesantne razlike među državama u pogledu učestalosti kojom ljudi kupuju preko interneta, vrste artikala koje kupuju i preferiranih načina plaćanja. U vreme kada evropska regulatorna tela rade na premošćavanju prekogranične e-trgovine, Masterindex istraživanje ukazuje na različite stavove prema kupovini sa sajtova iz drugih zemalja.
Koliko često ljudi kupuju putem interneta? Internet korisnici u Velikoj Britaniji najčešće kupuju putem interneta u celoj Evropi. Poljaci (9%), Litvanci (9%) i Italijani (8%) svakodnevno kupuju onlajn, i u tome su slični Britancima (8%). Ipak, Britanci se ističu kada je u pitanju onlajn kupovina kao redovna nedeljna aktivnost (41%), a za njima slede Irci (32%) i Nemci (30%). Sa druge strane, Finci (17%), Estonci (16%) i Danci (16%) nemaju ustaljenu naviku onlajn kupovine na nedeljnom nivou.
Istraživanje generalno pokazuje da se onlajn kupovina mnogo češće obavlja na nedeljnom nego na dnevnom nivou. Ovo može biti posledica činjenice da ljudi ređe onlajn kupuju artikle za svakodnevnu upotrebu. Na primer, odeća i obuća predstavljaju daleko najpopularniju kategoriju (prosek za EEZ je 48%), zatim slede karte (34%), elektronski uređaji (33%) i knjige (31%).
Ipak, stvari koje ljudi najviše kupuju razlikuju se od zemlje do zemlje, a rezultati su ponekad iznenađujući:
• Britanci koji kupuju onlajn (33%) duplo više kupuju namirnice na internetu od njihovih najbližih kontinentalnih suseda u Holandiji (16%), Francuskoj (15%) i Belgiji (13%);
• Grci koji kupuju onlajn rezervišu putovanja na daleke destinacije putem interneta četiri puta češće nego njihove balkanske komšije u Hrvatskoj;
• postoji regionalni trend koji pokazuje da su Finska (31%), Švedska (22%) i Norveška (22%) jedine zemlje u kojima više od petine onlajn kupaca učestvuje u onlajn kockanju.
Stavovi se razlikuju i u pogledu na metodu onlajn kupovine. U Češkoj, Nemačkoj, Holandiji i Poljskoj je onlajn bankarstvo duplo popularnije od plaćanja karticama. međutim, u zemljama kao što su Velika Britanija, Francuska, Španija, Irska i Italija, kartice su najpopularnije sredstvo plaćanja.
Istraživanje je takođe obuhvatilo nove metode plaćanja kao što su elektronski novčanici, bankarske aplikacije i skeniranje QR kodova – ukazujući na veliki potencijal za razvoj u ovim oblastima. Iako postoji velika otvorenost za isprobavanjem novih tehnologija širom Evrope, interesovanje za njih još uvek se nije pretočilo u praksu – na primer, internet kupci u Španiji iskazali su veliko interesovanje za e-novčanike u teoriji, ali oni zaostaju za Norvežanima (20%), Grcima (20%) i Fincima (19%) kada je u pitanju realna upotreba ove mobilne tehnologije.
Uprkos različitim trendovima, stanovnici Evrope dele slične brige u pogledu onlajn kupovine. Strah od prevare je glavni razlog zašto ljudi ne kupuju onlajn u svim zemljama gde je istraživanje obavljeno, a ovaj strah je posebno izražen u zemljama kao što su Grčka (71%) i Španija (64%), nasuprot Danskoj (46%).
Kada je u pitanju prekogranična e-trgovina, za neke narode poverenje predstavlja veći problem. Francuski onlajn kupci koji nikad ne kupuju iz drugih zemalja skoro duplo češće od Španaca i Italijana navode nepoverenje u strane sajtove kao razlog za taj postupak, a u poređenju sa Poljacima i Česima čak četiri puta češće.
Uopšteno gledano, glavni razlog zašto ljudi ne kupuju onlajn iz inostranstva nisu nepoverenje ili brige oko sigurnosti, već dostupnost dobrih opcija u sopstvenim zemljama. Istraživanje pokazuje da 40% onlajn kupaca iz Finske i Poljske koji ne kupuju iz inostranstva smatraju da sajtovi za e-trgovinu u njihovim zemljama zadovoljavaju njihove potrebe, a sličan stav su iskazali i kupci u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj.
Kada ljudi odluče da nešto potraže izvan svoje zemlje, najverovatnije su ih na to podstakle primamljive ponude (40%), a ne samo dostupnosti artikala (32%). Najpopularniji artikli kupljeni u inostranstvu su odeća, aksesoari i obuća (37%), a slede knjige, muzika, DVD i video igre (21%).
Verovatnoća da će ljudi iskoristiti ove ponude značajno varira od zemlje do zemlje, bez obzira na njenu veličinu. Sa jedne strane, više od dve petine onlajn kupaca u Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Litvaniji, Holandiji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj kažu da nikada nisu kupili nešto sa veb sajta iz neke druge zemlje. Nasuprot tome, skoro 90% ljudi koji kupuju onlajn u Austriji i Irskoj tvrde da su kupili proizvode putem interneta iz druge države makar jednom u životu. Isto važi i za dve trećine onlajn kupca u Italiji, Španiji i Velikoj Britaniji.
Zaključak je da postoji jak potencijal za rast prekogranične e-trgovine, s obzirom da prosečno više od 40% onlajn kupaca u Evropi već obavlja kupovinu preko interneta iz veb šopova van svoje zemlje bar jednom godišnje.
Ono na čemu će morati da se radi kako bi se taj potencijal za rast, kako u domaćoj, tako i u prekograničnoj trgovini, ostvario su izgradnja poverenja u e-trgovinu i stalno unapređenje ponuda i uslova za kupovinu putem interneta.
O istraživanju
Većina podataka u Masterindex istraživanju je prikupljena iz postojećeg internog Global Consumer tracker istraživanja (GCT) kompanije Mastercard, koji svakodnevno prati platne trendove u 23 zemlje Evropske ekonomske zajednice. Kao dopunu ovim podacima o domaćim trendovima u e-trgovini, MasterIndex 2017 delimično dodaje podatke iz otvorenih izvora za 2015. i 2016. iz Google Consumer Barometer istraživanja, ali i prati trendove u prekograničnoj e-trgovini u 26 zemalja Evropske ekonomske zajednice.
Izvor:InStore
Facebook
Twitter
LinkedIn
RSS