DRAGUTIN i MILICA MLADENOVIĆ o ARLEMM-u, prazniku kvalitetne muzike

Nedavno je u Arilju završen deveti ARLEMM, manifestacija edukativnog i izvođačkog karaktera čiji je cilj širenje i podsticanje muzičke kulture. O tome kako je proteklo njegovo ovogodišnje izdanje, ali i o samim korenima, razvojnom putu, ciljevima i drugim pitanjima, razgovarali smo sa Dragutinom Mladenovićem, direktorom i Milicom Mladenović, koordinatorkom ove kulturno-edukativne manifestacije…Razgovor vodio Nenad Danilović

 

Za sam početak, voleli bismo da uputimo naše čitaoce u korene ARLEMM-a…Kako, gde i čijom aktivacijom je nastala ova manifestacija, koja godinama okuplja vrhunske izvođače i predavače?

MILICA: Osnivanje je bilo spontano, sa osnovnom idejom edukacije najmlađih iz regiona. Budući da smo svi u porodici pre svega umetnici (naši roditelji su slikari a mi, potomci – muzičari), prvi koraci su krenuli kroz koncertiranje za vreme letnjih raspusta, da bi se kasnije pretočilo u prvi ARLEMM 2009. Krug ljudi onog vremena, je imao ideju, a mi znanje i motivaciju. Kroz sve ove godine pokazalo se da je i upornost zajedno sa kreativnošću organizacionog tima, vrlo bitan resurs uspeha ARLEMM-a.Taj krug najodanijih – tim, je narastao taman u onom broju, koji je neophodan za skladno funkcionisanje.

DRAGUTIN: Ideja o osnivanju Ariljske letnje muzičke manifestacije nastala je pre 10 godina sa idejom da ovaj deo Zapadne Srbije kulturno oživi i da se deci i mladima približi umetnička muzika. Uz divnu prirodu, najčistiju reku Rzav i velelepnu crkvu zadužbinu sv. kralja Dragutina iz 13v. činilo nam se da je ARLEMM oduvek samo nedostajao Arilju. I tako je počelo sa okupljanjem naših najboljih profesora, predavača i umetnika, stvorili smo plodno tle za upoznavanje dece sa instrumentima klasične muzike: violina, viola, kontrabas, klavir, kasnije se pridodala i duhovna muzika a danas imamo više od 10 različitih disciplina uključujući i flautu, solo pevanje, gitaru i kamernu muziku.

Danas je ARLEMM sinonim za kulturu i umetnost tokom letnjeg perioda. Svojim programom je uspeo da pokrene mnoge sporedne ali ne manje važne grane kao što su turizam, volontiranje mladih, različite edukativne i ekološke radionice.

ARLEMM ima vrlo zanimljivu trodelnu strukturu. Koji su to delovi i koji je njihov glavni sadržaj

DRAGUTIN: Da, lepo ste to primetili i voleo bih da Vam približim sve elemente ARLEMM-a, a to su pre svega „Umetnički karavan“ izložba koju je samo ove godine videlo više od 300.000 ljudi širom Srbije. Radi se o posebnom projektu koji kroz umetničku fotografiju nastalu na ARLEMM-u, kroz multimedijalni prikaz približava posmatračima trenutke zabeležene kroz objektiv…Edukativni deo programa namenjen je mladim umetnicima, koji usavršavaju svoje znanje kroz rad sa vrhunskim predavačima, ali i deci iz opštine Arilje i okoline, koja se prvi put susreću sa instrumentima i umetničkom muzikom, baš na ARLEMM-u. Treći deo, koji verovatno privlači najširi deo publike, jesu koncerti – na koncertima nastupaju poznata imena iz sveta kvalitetne muzičke scene, istaknuti umetnici, profesori, mladi talenti i najmlađi početnici.

Koji su ciljevi manifestacije i kome je ona namenjena u smislu posete svim njenim događajima? Moramo primetiti da je sadržaj programa ARLEMM-a u izvesnom smislu specifičan, a taj specifikum je visok kvalitet izvođača i sadržaja…Dakle, jasno je da je publika ARLEMM-a probrana, u najboljem smislu te reči. Ko su zapravo posetioci svega onoga što ARLEMM nudi kao događaj?

MILICA: Ciljeve smo jasno predstavili kao bazu iz koje se dalje proširuju nove ideje. Opet, te ideje su vrlo probrane i „kontrolisane“, kako bi time i publika bila probrana. Najvažniji segment kompletnog programa vuče edukatvni sadržaj. On u sebi ima izdvojene pravce: muzički, likovni, plesni. Svi su vođeni ekipom najboljih predavača, te s’ toga, kreacija jednog dana u toku ARLEMM-a za polaznike i roditelje predstavlja koktel umetnosti. To nam je i bio cilj.

Ako govorimo o koncertnom sadržaju, svi izvođači ARLEMM-a za sobom imaju, jedan kvalitetan umetnički put. To nam je nepogrešiva potvrda, da ćeš, ako si bio na nekim od koncerata ovog festivala, svakako čuti prave muzičke, duhovne i kreativne lekove – poruke, koje treba da u nama pulsiraju. Ponude programa su prilagođene i najispravnije za širu populaciju i sve ljude koji su željni kvalitetnih izvođača.

Ko su glavni partneri ARLEMM-a koji su pomogli u organizaciji i izvođenju? Ima li ARLEMM pouzdane sponzore koji obezbeđuju njegovo sprovođenje?

MILICA: ARLEMM punih 6 godina podržava Ministarstvo kulture. Od pre dve godine naš generalni sponzor je Extreme intimo a ove godine se pridružio i Telenor.
Sa ARLEMM-om su nerazdvojni Ministarstvo turizma, brojni donatori, prijatelji, uspešni privrednici i društveno odgovorne firme, volonteri.

Tokom niza godina trajanja ARLEMM-a na njemu su nastupala značajna imena klasične muzike, džeza kao i tradicionalne i duhovne muzike…Navedite barem neka od njih, pre svega da bi naši čitaoci imali uvid u strukturu i nivo kvaliteta izvođača.

MILICA: Podijum koncertnih izvođača je na visokom nivou i čine ga istaknuti umetnici ne samo naše zemlje, već i inostranstva.

DRAGUTIN: Prethodnih godina na ARLEMM-u su nastupili najpriznatiji umetnici kao što su: Jovan Kolundžija, Stefan Milenković, Vlatko Stefanovski, Miroslav Tadić, Slobodan Trkulja, Lena Kovačević, Divna Ljubojević, Robi Lakatoš, Amira Medunjanin, Duvački orkestar i rok bend pod rukovodstvom Aleksandra Sedlara, Kralj Čačka, grupa Galija i Fridom- Džimi Hendriks tribjut bend, i mnogi drugi, koji su doprineli da ARLEMM postane prepoznatljiv kao kulturni svetionik Zapadne Srbije.

Ovogodišnja manifestacije je u znaku čarobne muzike kompozitora P.I. Čajkovskog otvorena nastupom Orkestra Škole za muzičke talente iz Ćuprije sa solistom Draganom Đorđevićem – Suzukijem, violončelistom. Za ljubitelje džeza iste večeri je nastupao Marko Luis sa svojim sastavom. U okviru ARLEMM-a 2018 dalje smo slušali istaknute izvođače umetničke muzike i to: Biseru Veletanlić i Vasila Hadžimanova, Aleksandru Radonjić, Saru Renar, grupu Divanhana, Ju grupu i grupu Neverne bebe, Baobab, hor sv. Stefana Dečanskog sa dirigentom Tamarom Petijević iz Novog Sada, čime je i festival 29.jula, posle 16 dana kulturno – muzičkog napajanja, svečano i zatvoren.

Suštinsko jezgro ARLEMM-a su zapravo obrazovanje u oblasti muzike i umetnosti…U okviru ARLEMM-a, tokom njegovog trajanja, bivaju organizovana i predavanja, i radionice i vežbe i drugi oblici edukacije. Koji značajni predavači znanja su prošli kroz ARLEMM i kakve su njihove kvalifikacije?

MILICA: Napomenućemo da znanje kroz nastavu individualnog tipa vrše istaknuti profesori sa Univerziteta Gilhold u Londonu (Stefan Popov – violončelo), kao i profesorski tim sa domaćih univerziteta FMU Beograd i FILUM Kragujevac, da su nam se pridružili vrsni predavači – treneri plesa i kreativnih modnih radionica, da smo imali prilike da čujemo mudre besede i poruke akademika Matije Bećkovića, o. Vukašina Milićevića i glumca Nebojše Ilića, da smo čuli najčarobnije glasove solista duhovne muzike Divne Ljubojević i hora Melodi i hor Sv. S. Dečanski iz Novog Sada, sa dirigentom Tamarom Petijević, a da je slikarsku radionicu vodila poznata slikarka iz Švedske, sa korenima baš iz Arilja Ana Pajević – Aki Zum. Ovi ljudi su jednom rečju kruna naše kulture danas i mi smo ponosni, što su na ARLEMM-u.

U kojoj meri ste ove godine zadovoljni posetom svim segmentima ARLEMM-a? Koji njegovi delovi su privukli najveću pažnju? Dajte svoju ocenu kako je čitava manifestacija protekla ove godine.

MILICA: Publika je glavni kritičar, koliko smo se sretali u javnosti, pobrali smo čestitanja i reklo bi se uspeh van očekivanja. Mi i dalje znamo da gledamo u budućnost u još bolje i kvalitetnije. Po tome smo poznati! :)

Neosporan je visok kvalitet ARLEMM-a kao manifestacije. Zanima nas koliko su mediji bili raspoloženi da obaveštavaju javnost, kako pre, tako i tokom same manifestacije, koja se ne odvija ni u jednom od gradskih centara u Srbiji već u prelepom ambijentu Arilja, reke Rzav i njihove okoline? Koji mediji su pokazali najveću zainteresovanost? Kako i koliko su nacionalni mediji, bilo koje vrste, informisali o ARLEMM-u?

MILICA: Kao nikada do sada, Arilje je bilo preplavljeno medijima! To je bilo fantastično! Pošto ćemo težiti ka još boljem, mislim da ćemo morati da razmišljamo o proširenju smeštajnog kapaciteta!

DRAGUTIN: Imali smo sreću da o ARLEMM-u ove godine izveštavaju veliki mediji: RTS, PRVA, POLITIKA, BETA, TANJUG, DANAS, i brojni drugi, ali i brojni lokalni mediji, među kojima bismo posebno izdvojili portal Pasaž, koji je u pravom smislu reči „pratio“ dešavanja sa manifestacije i prikazao ih na stručan i kritički način.

Da li vi kao organizatori, vidite proces decentralizacije kulturnih i umetničkih dešavanja u Srbiji? ARLEMM je svakako jedan od sjajnih primera da odličan događaj ne mora obavezno da bude organizovan u velikim gradskim centrima kao što su Beograd, Novi Sad, Niš itd.

MILICA: Upravo tako i nikako drugačije! Motiv ARLEMM-a je izvorno nastao u Arilju, kao Seme izniklo na dobroj Zemlji. Ako se pokazalo da je urodilo plodom, model je siguran. Vrlo važna stavka je motivacija nastajanja manifestacije: iz čega je stvorena i radi čega….Ukoliko slični nama, žude za dobiti kao što je zarada – profit, festival će se ugasiti. Naša srećna okolnost je pre svega, mesto gde je festival nastao, a zatim podrška naših najbližih – porodica i dobri ljudi, koji naš suludi entuzijazam i dalje podržavaju – HVALA IM!

Tako hranimo, napajamo i rafiniramo kulturu, stvarajući i dalje nove ideje, koje nikako ne smeju da podlegnu ogromnim pritiscima šunda i razarajućih sila našeg ni malo lakog vremena u kome živimo.

Ovakve manifestacije po prirodi stvari gladuju, ne samo za medijskom pažnjom, već i za finansijskim sredstvima…U koj meri ste zadovoljni finansijskom podrškom onih od kojih tu podršku očekujete? Od koga očekujete povećanu pažnju i povećanu finansijsku pomoć u organizaciji i realizaciji ARLEMM-a?

MILICA: Smatramo da se sve mora dešavati svojim prirodnim tokom, te tako, ako polazimo od toga da smo 9 godina strpljivo slagali sloj po sloj samo najbiranijeg kulturnog programa, novoizniklih ideja, koje su svake godine u skladu sa budžetom bile moguće, to znači da smo uvek bili zadovoljni postignutim rezultatom, koji se odražavao na sledeću sezonu, kroz opšte zadovoljstvo, nama najvažnijih ljudi meštana, naših prijatelja, uspešnih kompanija i firmi, sa kojima želimo još bližu saradnju. Ne očekujemo ništa nemoguće, već smo zadovoljni onim što zajedno stvaramo. Rezultat je očigledan!

Imate veliko iskustvo u obrazovanju dece i mladih u oblasti klasične muzike. Kako vidite budućnost edukacije na polju klasične muzike u Srbiji? Kakva je, generalno gledano, sudbina klasične muzike?

MILICA: Oslonili bi se na kulturu naših predaka, na pojam da smo nekada pod obavezno svi bili muzičko – umetnički, školovani! Ta karta otvara sva vrata, bilo čime se u budućnosti bavili Vi ili nama najvažnija deca – naša budućnost!
U porodici smo svi umetnici u duši, neki su slikari, vajari, muzičari ali smo svi pedagozi i kreatori, entuzijasti, jer živimo za nadahnuće kulture i njenu budućnost. Kakva je sudbina klasične muzike ogleda se kroz razne naše sposobnosti i snalaženja njenog spašavanja, jer svaka podlost i pošast pokušava da joj prekine put. Ako je negujemo, ona će živeti večito, bez obzira na sve teže okolnosti.
Što je Srbiji teže, kultura mora biti jača! Tako se biju neprijatelji!

Ono što je jako dobro jeste da je ove godine bio obezbeđen i prenos uživo čitave manifestacije. Iz kojih razloga i na koji način je ova usluga publici omogućena?

DRAGUTIN: Izuzetno smo srećni, jer smo ove godine imali podršku Telenora, u različitim segmentima realizacije festivala, ali možda i najznačajnija novina je bila prenos dešavanja sa manifestacije uživo putem Telenor mreže, te su i oni koji nisu bili u prilici da nas posete, mogli da nas prate i osete deo energije .

Možete li nam otkriti barem neke od planova za ARLEMM 2019?

MILICA: Da! Slavićemo 10 godina ARLEMM –a, a i vi sa nama, dogovoreno? :)

 

Autor: Nenad Danilović
Izvor: Advertiser Serbia