Digitalna javnost u Srbiji podržava izmenu Krivičnog zakonika

Izmena Krivičnog zakonika, oštrije kazne za silovatelje i nasilje u porodici jesu teme koje su u proteklih nekoliko nedelja posebno zainteresovale domaću javnost. Pitanje koje se posebno izdvaja kao tema koja najviše interesuje građane jeste da li će strože kazne za silovatelje i nasilnike delovati preventivno, tj. da li će uticati na smanjenje stope ovih krivičnih dela?

 

Digital Element istražuje šta se u digitalnim medijima moglo pročitati o ovoj temi.

Inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika

Poslednjeg dana meseca oktobra Vlada Srbije usvojila je Zaključak povodom inicijative predsednika Aleksandra Vučića za izmenu Krivičnog zakonika. Cilj ove inicijative jeste u suštini pooštravanje postojećih propisa, pa se tako predlažu strože kazne za krivična dela silovanja i nasilja u porodici u rasponu od 5 do 25 godina, pa sve do kazne doživotnog zatvora. Ministarstvo pravde će, u narednom periodu, raditi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u skladu sa predloženom inicijativom.
Ova inicijativa i sa njom povezane vesti su, bez ikakve sumnje, izazvali veliko interesovanje čitave javnosti. Tome u prilog govori i aktivnost javnosti na digitalnim kanalima. U poslednjih mesec dana Digital Element je sakupio ukupno 5K objava koje su se bavile zakonom i kaznom za silovatelje, a ove objave su sakupile reakcije publike u vidu komentara, lajkova i deljenja (engagement) od 21K. U komentarima na digitalnim kanalima više su učestvovale žene (58.2%) u odnosu na muškarace (41.8%). Veoma mlada publika zainteresovala se za ovu temu, pa je 38% komentara došlo od ljudi između 18-24 godina, a više od polovine komentara (52%) došlo je od publike koja ima od 25 do 34 godine.

Tema je najviše komentarisana na Twitter-u (47.8%), ali i veliki broj online portala uključio se u izveštavanje o izmenama Krivičnog zakonika (28.5%). Prema podacima sa društvenih mreža zaključujemo da ljudi većinom podržavaju pomenute izmene u zakonu i pooštravanje kaznene politike.

Tviteraš Detektor laži napisao je da je predsednik Aleksandar Vučić na delu pokazao šta misli o nasilnicima nad ženama i decom i učinio konkretan korak i u skladu sa Ustavom inicirajući donošenje izmena Zakona kojima se pooštravaju kazne za silovatelje i nasilnike. (ENG 1.2K)

Jelena Obradović, narodna poslanica u Skupštini Republike Srbije, pohvalila je incijativu predsednika na Twitter-u. (ENG 258)

Jelena Žarić Kovačević, advotak i članica Predsedništva SNS-a, takođe je na Twitter-u obavestila javnost o strožim kaznama za silovatelje i nasilje u porodici. (ENG 417)

U Beogradu serija protesta Ženske solidarnosti zbog intervjua sa serijskim silovateljem

Povod za popularizaciju ove teme u Srbiji poslednjih nedelja je intervju sa serijskim silovateljem koji je istovremeno šokirao i uznemirio javnost, a koji je objavio dnevni list Informer.

Dominantne emocije koje kod većine korisnika interneta izazivaju ovakve teme su ljutnja (70%), tuga (11%) i strah (10%).
Ubrzo je u organizaciji neformalnog feminističkog kolektiva ,,Ženska solidarnost” organizovano više protesta ispred dnevnog lista Informer. One su, između ostalog, zahtevale uklanjanje spornog intervjua sa medijskih portala koji su ga preneli.

Aktivistkinja organizacije Ženska solidarnost Ivana Janjić izjavila je da su protesti koji već više od mesec dana traju ispred redakcije lista Informer usmereni na „opštu mizoginiju“ koja vlada u Srbiji, a da je intervju u Informeru samo povod.

Jedan od zahteva koji se može pročitati na Twitter nalogu ,,Ženske solidarnosti” je da Ministarstvo pravde predloži, a Skupština Srbije usvoji zakon o registru silovatelja po uzoru na postojeći registar pedofila i da se uspostavi centralna evidencija o nasilju prema ženama. Iz ovog pokreta su pozvali državni vrh da jednakom brzinom formira radno telo za uvođenje sistema registra i nadzora za nasilnike.

U Hrvatskoj smanjenje kazne za silovanje zbog učešća u ratu

U isto vreme iz susedne Hrvatske nam stiže vest da je Visoki kazneni sud smanjio kaznu za silovanje meštanke bivšem HDZ-ovom načelniku opštine Lasinja Željku Prigorcu jer je učesnik rata 90-tih. Ova vest je izazvala nevericu kako u medijima tako i na društvenim mrežama. Mnogi tviteraši su komentarisali da to što je neko učestvovao u ratu nikako ne može biti olakšavajuća okolnost za počinjeno silovanje.

Izmena zakona dobra poruka društva

Zbog brzog reagovanja i stavljanja u proceduru izmena Krivičnog zakonika jasno je da postoji volja države da se promene problematični zakoni i pooštri kaznena politika kako bi se suzbila ovakva krivična dela i zaštitile žrtve nasilja.

Igor Jurić, direktor Centra za nestalu i zlostavljanu decu, navodi da je ovakva inicijativa ozbiljan pomak i dobra poruka društva da ne prašta zločine silovateljima i nasilnicima.
On dodaje da je veoma važno i kako ćemo nadzirati prestupnike koji izlaze iz zatvora.

„Sve se u najvećem broju slučajeva svodi na povremeni telefonski poziv. Da bi zakon dao puni efekat mora mnogo rigoroznije da se kontrolišu lica koja su izdržala kaznu kako bi se smanjila mogućnost ponavljanja dela„, ukazuje Jurić. On dodaje da zbog neažurnog vođenja arhiva sudova nije moguće naći precizan podatak o procentu recidiva kod dela protiv polne slobode. Ipak, kako kaže, nezvaničan podatak do kojeg su došli je da je, kada je silovanje u pitanju, procenat povratnika oko 70 odsto.