Digitalizacija promenila medijsku industriju

Fizički opipljivi mediji sve više gube korak sa digitalizacijom, jer je većina sadržaja već dostupna na jednom ekranu

Prošlo je 15 godina otkad je Napster, servis za deljenje muzike putem interneta, počeo sa radom, označivši početak revolucije načina na koji ljudi slušaju muziku, gledaju televizijski sadržaj, igraju igrice, pa čak i čitaju knjige.

Razvojem pametnih telefona, korišćenje interneta postalo je deo svakodnevice. Koliko je to uticalo na određene industrije poput muzike, filma ili izdavaštva otkriva Al Jazeerin reporter Emir Nuhanović.

Plima digitalizacije je nezaustavljiva, a mediji i različite showbiz industrije, koje su zavisile od prodaje materijalnih proizvoda, još pokušavaju da se prilagode radu s manjim prihodima od oglašavanja, tako što preuzimaju različite inicijative kako bi udovoljili promenljivim zahtevima potrošača.

Neki zaradili, drugi izgubili

Razvojem veb portala industrija štampanih medija izgubila je titulu omiljene adresa za reklamiranje shoping centara, auto-kuća i sličnih biznisa. Samo u SAD-u od 2000. do 2014. godine prihodi industrije štampanih medija pali su za 59 posto.

Prodaja muzike putem preuzimanja sa interneta i prikazivanjem na platformama poput YouTube-a sada čini 70 posto ukupnih prihoda američke muzičke industrije.

Takozvana digitalna prodaja pomogla je produkcijskim kućama u toj zemlji da prošle godine, prvi put u poslednjih 10 godina, zabeleže rast prihoda na godišnjem nivou. Ipak, zarada u prošloj godini je svega jedna trećina zarade koju je industrija zabeležila na vrhuncu prodaje CD-ova 1999. godine.

Digitalizacija je, ipak, pojedinim industrijama omogućila da u poslednjih 10 godina udvostruče svoje zarade. To je slučaj i sa videoigricama. Razvojem smartphone uređaja, na tržištu su se pojavile brojne videoigrice, za čiji je razvoj bilo potrebno možda nekoliko hiljada dolara, a koje su njihovim kompanijama donele milionske zarade, što je bio slučaj sa igricama poputCandy Crush ili Angry Birds. Tako je zarada ove idnustrije od 2000. godine više nego učetverostučena.

Slična situacija je i u sektoru knjiga. Iako su pojedine velike izdavačke kuće iz SAD-a objavile kako prodaja knjiga raste, kada se uzmu u obzir sve izdavačke kuće koje se bave prodajom i stručne literature, prodaja štiva za čitanje raste, ali prvenstveno zahvaljujući digitalnim formatima, koje kupci čitaju na tabletima, poput Amazonovog Kindlea.

Prodaja karata za bioskop u svetu uglavnom je konstantna. Veliki rast beleže servisi poput Netflix-a, koji zarađuju na pretplatama koje korisnicima omogućavaju da putem interneta gledaju omiljene filmove i serije. Međutim, filmske kompanije beleže kontinuiran pad prihoda, budući da je prodaja DVD formata, na kojima je bila i najveća profitna marža, u konstantnom padu u poslednjih šest godina.

Televizija najotpornija

Televizija je kao medij možda ostala i najotpornija na trend digitalizacije, prvenstveno zahvaljujući činjenici da se milioni ljudi svakodnevno okupljaju ispred malih ekrana kako bi pratili određene sportske događaje, omiljene serije, dnevno-informativni program ili dokumentarne filmove.

Ipak, evidentno je i da se profiti velikih medijskih kuća iz godine u godinu smanjuju, jer su dobar deo marketinškog kolača preuzeli veliki internetski servisi, poput Google-a ili Facebook-a.

Na kraju, tradicionalni, ili, bolje reći, fizički opipljivi mediji, sve više gube korak sa digitalizacijom, jer je većina sadržaja već dostupna na jednom ekranu.

 

Izvor: balkans.aljazeera.net