#Digital2016 – Žarko Ptiček: U Zakonu o autorskom i srodnim pravima voleo bih da vidim uređen institut o obaveštavanju i uklanjanju

Treću godinu zaredom Color Press Grupa organizuje „Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima

Ovogodišnji – #Digital2016 – trajaće 2 dana – 15. i 16. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva u galeriji Belgrade Waterfront, zgrada „Geozavoda“ u Beogradu.

Na panelu “Journey Into Pirate Bay: Zaštita autorskih prava u SEE regionu” učestvovaće i Žarko Ptiček, IT pravnik.

Koliko se birokratija promenila od trenutka kada se Žarko Ptiček pojavio na IT sceni do danas?

– Pitanje ću shvatiti kao veliki kompliment. Ipak, moj doprinos promeni birokratije je zanemarljiv kada se uporedi sa doprinosom nekih drugih ljudi, kao što je, na primer, Dušan Stojanović – direktor Direkcije za elektronsku upravu pri Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Svojim konkretnim doprinosom smatram to što od 2012 godine Poreska uprava ne zahteva da poreske prijave sadrže pečat privrednih subjekata, kao i to što je u jednoj poslovnoj banci od ove godine moguće otvaranje računa bez pečata. Što se same birokratije tiče, najveći iskorak je napravljen stupanjem na snagu člana 9. novog Zakona o opštem upravnom postupku po kojem je organ dužan da po službenoj dužnosti, vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, i po kojem organ uprave može od stranke da zahteva samo one podatke koji su neophodni za njenu identifikaciju i dokumente koji potvrđuju činjenice o kojima se ne vodi službena evidencija. Ovim je faktički prestalo pravilo da su građani kuriri između birokrata, već zakon nalaže birokratama da sami međusobno komuniciraju. Takođe, primetan je pomak ka digitalnoj obradi podataka, elektronskom podnošenju prijava i izveštaja, naročito u komunikaciji birokratije sa privrednim subjektima, ali još uvek ne možemo govoriti o faktičkoj promeni u tom smislu.

Sa kakvim problemima se nosioci autorskih prava tebi najviše obraćaju kada je u pitanju onlajn svet?

– Najčešće sa “krađom” in flagranti njihovih autorskih dela. Pre svega, najviše mi se obraćaju oni koji su svesni svojih prava i koji žele njihovu faktičku zaštitu. Najčešće su to blogeri koji su na svojim blogovima jasno istakli pod kojim uslovima i na koji način se mogu koristiti njihova autorska dela, bez obzira da li se radi o tekstovima, fotografijama ili video materijalu. Dešava se da treća lica, neretko su to novinske i marketinške kuće, uzimaju i koriste njihova autorska dela protivno ograničenjima odnosno uslovima koje je autor odredio i to jasno naznačio.

Da li vidiš da promena ipak ima? Potpisuju se autori tekstova, linkuju, navode se izvori fotografija, mediji su počeli da kupuju fotografije…

– Promena ima, ali su one dvojake. Ekonomski jake kompanije uglavnom reaguju tek kada im “krađu” autorskog dela prijavite, kada im se autor obrati sa zahtevom za nadoknadu. Prema mom iskustvu, postoje kompanije koje uspešno primenjuju sistem ako-prođe-prođe. Manje kompanije i pojedinci su veoma svesni svojih, ali i tuđih autorskih prava, i zaista se trude da sve rade u skladu sa zakonom.

A, kakvo je stanje na društvenim mrežama? Najaktivniji si na Twitter-u i da li ti se čini da akcije koje se pokrenu tamo, a odnose na ono čime se ti baviš – borba sa birokratijom – ostaju unutar Twitter zajednice ili imaju uticaja i izvan?

– Jedina društvena mreža na kojoj imam nalog jeste Twitter. Neke institucije su namerno napravile Twitter naloge kako bi mogle da dobijaju inpute od građana. Takav nalog je @prijavi_problem Beokom servisa, na koji može da se prijavi komunalni problem u gradu Beogradu. Primetno je da dosta vidljivih problema bude rešeno ovim putem, na primer nagomilano đubre, rupe na ulicama i slično. Drugi takav primer su nalozi operatera mobilne telefonije u Srbiji. Iako korporativni nalozi, oni su u stanju da odgovore na probleme koji sami stvaraju. Par takvih problema su bili nepriznavanje punomoćja overenog u opštini, i nepriznavanje važećeg pasoša licu kome je istekla lična karta. Takođe, Twitter nalozi domaćih banaka, su reagovali na blog članak o stanju njihovih sertifikata. Iako je ovo poteklo od nezavisnog istraživanja stručnjaka za bezbednost Luke Gerzića, banke su iskoristile priliku da zaista poprave stanje sertifikata i to prikažu na Twitteru. Iskreno, moje mišljenje je da je trud banaka uložen samo zato što je predstavljanje rešenja bilo javno, a ne zato što im je zaista stalo do bezbednosti svojih korisnika.

Šta bi sve trebalo da stoji u našem Zakonu o autorskim pravima, pa da kažeš da smo zaista nešto dobro uradili?

– U Zakonu o autorskom i srodnim pravima bih voleo da vidim uređen institut o obaveštavanju i uklanjanju, iz dva razloga: prvo, primetno je da se Evropa približava SAD-u kada je ovakav način uređenja zaštiti autorskog prava u pitanju, a drugi razlog je taj što se obaveštavanje i uklanjanje već faktički primenjuje. Inače, tekst zakona je veoma dobar, ali primena zakona je ono što bi moralo da se poboljša. A to se ne postiže izmenom teksta, već bržom i pouzdanijom sudskom zaštitom.

Program konferencije i način prijave možete pogledati na linku www.color.rs/digital2016

Autor: Jelena Jovičić