Digital News Report: Pad poverenja u medije, zamor od vesti kod publike

Konzumacija tradicionalnih medija, kao što su TV i štampa, dodatno je pala u prošloj godini na gotovo svim tržištima.

 

Izveštaj o digitalnim vestima Reuters-ovog instituta za studije novinarstva, jedanaesti po redu, pokazuje da je sa padom poverenja u medije, interesovanje za vesti, kao i ukupna konzumacija vesti, u 2022. u odnosu na 2021. godinu, znatno pala u mnogim zemljama. Ipak, interesovanje za vesti, prema ovom izveštaju, i dalje je veće nego što je to bilo pre početka krize izazvane pandemojom COVID-19.

Prethodni izveštaj Reutersovog instituta za studije novinarstva pokazivao je pozitivne znakove koji se tiču industrije vesti, s većom potrošnjom i rastućim poverenjem u medije.

U izveštaju, kojem je cilj rasvetljavanje ključnih pitanja s kojima se industrija vesti suočava, i koji je zasnovan na podacima sa šest kontinenata i 46 tržišta i pokazuje da je, iako su veliki izdavači širom sveta izveštavali o rekordnom broju digitalnih pretplata i njihovim rastućim prihodima, interesovanje za vesti, znatno je palo, u odnosu na prethodni izveštaj koji je pokazivao pozitivne znakove koji se tiču industrije vesti, s većom potrošnjom i rastućim poverenjem u medije.

U ovogodišnjem izveštaju zaključuju da se javio zamor od vesti – ne samo u vezi sa izveštajima o COVID-u 19, već i o drugim temama, pri čemu se broj ljudi koji aktivno izbegavaju vesti značajno povećao.

Podaci prikupljeni do februara 2022 pokazuju da je konzumacija vesti povećana početkom ruske invazije na Ukrajinu.

Ovogodišnji podaci potvrđuju kako su različiti situacije u poslednjih nekoliko godina, uključujući pandemiju COVID-19, dodatno ubrzali strukturne promene više ka digitalnom, mobilnom i medijskom okruženju u kojem dominiraju platforme.

Nalazi pokazuju i da vlada rastuća zabrinutost zbog nadolazeće krize troškova života koja bi mogla naterati ljude da preispitaju koliko mogu priuštiti da potroše na medije.

Poverenje u vesti opalo je u gotovo polovini zemalja. U proseku, oko četiri od deset ukupnog uzorka – (42 posto) – kažu da veruju većini vesti. Finska je i dalje zemlja sa najvišim nivoom ukupnog poverenja (69 posto), dok je poverenje u vesti u SAD palo za dodatna tri procenta i prema nalazima Reuters-ovog instituta ostaje najniže (26 posto).

Konzumacija tradicionalnih medija, kao što su TV i štampa, dodatno je pala u prošloj godini na gotovo svim tržištima, što su podaci koji se odnose na period pre invazije na Ukrajinu.

Interesovanje za vesti naglo je pao na svim tržištima, sa 63 posto u 2017 na 51 posto u 2022 godini.

U međuvremenu, udeo korisnika vesti koji kažu da izbegavaju vesti, se povećao u različitim zemljama. Ova vrsta selektivnog izbegavanja se udvostručila u Brazilu (54 posto) i Velikoj Britaniji (46 posto) u poslednjih pet godina, a mnogi ispitanici kažu da vesti negativno utiču na njihovo raspoloženje. Značajan deo mlađih i manje obrazovanih ljudi kaže da izbegavaju vesti, jer ih je teško pratiti ili razumeti, sugerišući da bi mediji mogli da učine mnogo više da pojednostave jezik i bolje objasne ili kontekstualizuju složene priče.

Zbog lažnih i obmanjujućih informacija zabrinuto je 72 posto ispitanika u Keniji i Nigeriji, u Nemačkoj 32 posto, dok je u Austriji 31 posto. Takođe, učesnici istraživanja u većini zemalja su rekli da su videli više lažnih informacija o COVID-19 nego o politici, dok je situacija obrnuta u Turskoj, Keniji i na Filipinima.

Povećan je udeo ljudi koji plaćaju online vesti, ali u malom broju bogatijih zemalja koji uključuju Australiju, Nemačku i Švedsku, dok je, prema rezultatima istraživanja, mlađe ljude teško uveriti da plate za medijski sadržaj. Neki ispitanici, suočeni sa rapidno rastućim računima domaćinstava, preispituju broj medijskih pretplata koje mogu priuštiti ove godine.

Takođe, većina potrošača nerado registruje svoju adresu e-pošte na portalima. Samo oko trećina (32 posto) kaže da veruje da web stranice s vestima odgovorno koriste njihove lične podatke, a taj je broj još niži u SAD-u (18 posto) i Francuskoj (19 posto).

Podaci pokazuju i da manje od četvrtine ispitanika (23 posto) sadržaju vestima pristupa putem web stranica ili aplikacija, dok oni uzrasta od 18 do 24 godine imaju još slabiju vezu s web stranicama i aplikacijama, te radije koriste društvene mreže ili pretragu vesti.

Facebook je i dalje najkorišćenija društvena mreža za vesti starije grupe ispitanika koja ostaje lojalna toj platformi, dok je najmlađa generacija, u poslednje tri godine, pažnju usmerila na više vizualnih mreža.

TikTok je postao najbrže rastuća mreža u ovogodišnjem istraživanju, dostigavši broj od 40 posto za one uzrasta od 18 do 24 godine, dok 15 posto koristi ovu platformu za vesti. Upotreba je mnogo veća u delovima Latinske Amerike, Azije i Afrike nego u SAD-u ili Severnoj Evropi. Telegram je takođe značajno porastao na nekim tržištima, pružajući fleksibilnu alternativu WhatsApp-u, koja je u vlasništvu kompanije Meta.

Iako su društvene mreže povećale popularnost mnogih digitalnih novinara, ipak su najpoznatiji novinari i dalje TV voditelji u većini zemalja. Na pitanje da imenuju novinare na koje obraćaju pažnju, malo ljudi može navesti strane dopisnike, dok novinski kolumnisti imaju veću prepoznatljivost u Velikoj Britaniji i Finskoj, nego što je to slučaj u Brazilu, SAD-u ili Francuskoj.

Pametni telefon je postao dominantan način na koji većina ljudi pristupa vestima ujutro, iako istraživanje pokazuje i druge obrasce u različitim zemljama. U Norveškoj, Španiji, Finskoj i Velikoj Britaniji pametni telefon je ispred televizije, dok radio zadržava važnu ulogu u Irskoj. Jutarnje čitanje novina i dalje je iznenađujuće popularno u Holandiji, a televizija i dalje dominira u Japanu.

Popularnost podcasta se nastavlja i ove godine, a Spotify je na broju jedan kao mesto gde korisnici konzumiraju taj sadržaj.

Kompletan izvještaj možete pročitati na ovom linku.
 

Izvor: Reuters Institute, media.ba