Digital News Report 2025: Društvene mreže i videi sve se više koriste za praćenje vesti

Raste upotreba AI chatbotova za vesti, ali nepoverenje prema AI ostaje visoko.

 

Praćenje tradicionalnih medija poput televizije, štampe i web portala nastavlja da opada, dok raste oslanjanje na društvene mreže, video platforme i online agregatore, pokazuje četrnaesto izdanje Digital News Reporta. Istraživanje Reutersovog instituta za studije novinarstva za 2025. godinu temelji se na podacima sa šest kontinenata i iz 48 tržišta, uključujući po prvi put i Srbiju. Istraživanje je sprovedeno putem online upitnika od sredine januara do kraja februara 2025. godine.

Izveštaj pokazuje da u većini zemalja tradicionalni mediji sve teže uspostavljaju vezu s publikom. Beleži se pad interesovanja, nisko poverenje i stagnacija u broju digitalnih pretplata.

Glavni autor izveštaja Nic Newman navodi da praćenje vesti putem društvenih mreža i video platformi dodatno slabi uticaj “institucionalnog novinarstva i podstiče rast fragmentisanog alternativnog medijskog prostora, u kojem dominiraju podkasteri, youtuberi i tiktokeri”. Takođe upozorava da populistički političari širom sveta sve češće zaobilaze tradicionalno novinarstvo i oslanjaju se na pristrasne medije, “javne ličnosti” i influensere koji retko postavljaju teška pitanja, a mnogi od njih šire lažne narative.

U nekim zemljama javne ličnosti i influenseri igraju značajnu ulogu u oblikovanju javne rasprave, što je naročito izraženo u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Nakon inauguracije Donalda Trumpa, petina ispitanika (22%) naišla je na vesti ili komentare popularnog podkastera Joea Rogana. Nesrazmerno veliki broj tih ispitanika čine mlađi muškarci, navodi se u izveštaju.

Upotreba društvenih mreža

Izveštaj beleži rast broja društvenih mreža koje se koriste za praćenje vesti. Tokom 2025. godine, 10 posto korisnika sedmično je koristilo deset mreža za informisanje, dok su pre deset godina koristili samo dve. Uprkos tome, Facebook ostaje najpopularnija mreža za praćenje vesti, a koristi ga 36 posto ispitanika globalno, a slede YouTube (30%), Instagram i WhatsApp (19%), TikTok (16%) i X (12%).

TikTok je najbrže rastuća društvena i video mreža za praćenje vesti, ali korisnici u zemljama gde najbrže raste – poput Tajlanda i Malezije – vide TikTok, zajedno s Facebookom, kao jedan od glavnih izvora dezinformacija. Više od polovine ispitanika (58%) izjavilo je da su i dalje zabrinuti zbog sposobnosti da razlikuju tačne od netačnih informacija na internetu. Najviši nivo zabrinutosti zabeležen je u Africi (73%) i SAD-u (73%), dok je najniži u zapadnoj Evropi (46%).

Iako su mnoge novinarske i organizacije za ljudska prava prestale da koriste X, podaci pokazuju da je korišćenje te platforme za vesti stabilno ili u porastu u brojnim zemljama. Najveći rast zabeležen je u SAD-u (+8 poena), Australiji (+6) i Poljskoj (+6). Od kada je Elon Musk preuzeo ovu mrežu 2023. godine, sve više konzervativno orijentisanih korisnika, naročito mladih muškaraca, počelo je koristiti X. Konkurentske mreže poput Threadsa, Blueskyja i Mastodona imaju vrlo ograničen doseg – 2% ili manje.

Video sadržaji postaju sve značajniji izvor vesti, dok su podkasti posebno važni za dosezanje mlađe i obrazovanije publike. Udeo korisnika koji prate vesti putem videa na mrežama porastao je sa 52 posto u 2020. na 65 posto u 2025. godini. Na Filipinima, Tajlandu, Keniji i Indiji sve je više onih koji radije gledaju vesti umesto da ih čitaju, što, zaključuju autori, dodatno podstiče rast formata koje vode influenseri.

U izvještaju se naglašava važnost podcasta, ali beleže i razlike u njegovoj popularnosti među kontinentima. U SAD-u 15 posto ispitanika kaže da je slušalo barem jedan podcast u prethodnoj sedmici, dok u severnoj Evropi i dalje dominiraju javni servisi i tradicionalni mediji, a i prelazak na video formate odvija se sporije.

Upotreba veštačke inteligencije i poverenje u medije

Chatbotovi i AI interfejsi sve se više koriste kao novi izvori vesti, iako je ukupna upotreba još uvek relativno niska. Sedam posto ispitanika globalno koristi AI za vesti sedmično, a među mlađima od 25 godina taj broj dostiže 15 posto.

Publika u većini zemalja ostaje skeptična prema upotrebi AI-ja u novinarstvu, što, zaključuju autori, može da poveća vrednost vesti koje proizvode ljudi. Ispitanici veruju da će AI učiniti vesti jeftinijim za proizvodnju, ažurnijima, ali i manje transparentnim, manje tačnim i manje pouzdanim.

Podatak koji može ohrabriti medije jeste da ispitanici najčešće navode etablirane medijske brendove, uključujući javne servise i zvanične izvore, kao najpouzdanije, i to u svim starosnim grupama.

Još jedan pozitivan signal za medije jeste to što je ukupno poverenje u vesti (40%) ostalo stabilno treću godinu zaredom, iako je i dalje za četiri procentna poena niže nego u periodu pandemije korona virusa.

Medijske kuće i dalje se suočavaju s izazovima u povećanju broja digitalnih pretplata, jer većina ispitanika preferira besplatne vesti. Ipak, udeo onih koji plaćaju za bilo kakve online vesti ostaje stabilan – 18 posto u grupi od 20 bogatijih zemalja. Najveći udeo pretplatnika imaju Norveška (42%) i Švedska (31%), dok u SAD-u plaća 20 posto građana. U Grčkoj i Srbiji vesti plaća 7 posto korisnika, a u Hrvatskoj samo 6 posto.

Srbija i Hrvatska

Srbija je ove godine po prvi put uključena u istraživanje, a podaci pokazuju da je ukupno poverenje u medije među najnižim – iznosi svega 27 posto. Ispitanici medije percipiraju kao podložne političkim i poslovnim uticajima, a najnepouzdanijima se smatraju upravo najgledaniji i najčitaniji mediji, poput Informera i TV Pinka. S druge strane, mediji poput N1, Nove, Danasa i Vremena uživaju veći stepen poverenja. Televizija i dalje ima važnu ulogu za starije građane, dok mlađe generacije preferiraju online izvore. Društvene mreže poput Facebooka, YouTubea, Instagrama i TikToka široko se koriste za informisanje u Srbiji.

U Hrvatskoj je ukupno poverenje u vesti u porastu, ali i dalje ostaje devet procentnih poena ispod nivoa iz perioda pandemije. Najveće poverenje imaju komercijalni kanali Nova TV i RTL, dok je poverenje u kablovski kanal N1 blago opalo, prema autorki Zrinjki Peruško, zbog smanjenog programskog sadržaja. Istraživanje pokazuje i trend opadanja korišćenja vesti u svim vrstama medija osim televizije, što, kako navodi autorka, može ukazivati na manju angažovanost publike između izbornih ciklusa. Za razliku od skandinavskih zemalja, u Hrvatskoj veoma mali broj građana plaća za online vesti.

Ceo izveštaj je dostupan ovde.
 
Izvor: Reuters Institute, media.ba
Foto: Reuters Institute