Analize

Digital Element: Žene u politici

Analize

Formiranje nove Vlade Srbije je završeno. Poznata su lica novih ministarki i ministara.

 

Između brojnih novinskih natpisa koji su se u prethodnom periodu bavili budućim sastavom Vlade Republike Srbije, sticao se utisak da u drugi plan pada rodna ravnopravnost u sastavu budućeg kabineta Ane Brnabić.

Međutim sada kada su objavljena imena ministara u Vladi Srbije primećujemo nekoliko novih ženskih lica kao što su Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dubravka Negre, ministarka rudarstva i energetike, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, Jelena Begović, ministarka za nauku, inovacije i tehnološki razvoj i Danica Grujičić ministarka zdravlja.
Prema rečima lidera naprednjaka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Vladi će biti oko 45 odsto žena.

Otuda se sa pravom možemo zapitati: da li je u Srbiji na sceni povećanje broja žena u državnim telima, kako u zakonodavnim tako i u izvršnim? U nastavku teksta Digital Element istražuje šta se na ovu temu piše na digitalnim kanalima kako kod nas, tako i u svetu.
Prema podacima Eurostata broj žena u parlamentima država članica Evropske unije u konstantnom je porastu do 2004. godine do danas.

Prošle godine udarne vesti su bile da je Island ušao u istoriju kao prva evropska država koja je izabrala da žene čine većinu u državnom parlamentu i da će u novom sastavu nemačkog Bundestaga sedeti više žena u odnosu na prethodni saziv.
Vest koja je, takođe, obišla svet jeste da je proteklog vikenda italijanska liderka krajnje desnice Đorđa Meloni zvanično postala prva žena premijer Italije, nakon što je preuzela dužnost od odlazećeg premijera Marija Dragija. Koliko je ova vest bila interesantna govori u prilog činjenica da je o Melonijevoj za samo ova dva dana objavljeno 77.8K tekstova koji su zabeležili engagement od 648K. Najviše reakcija publike izazvao je TikTok klip sa medijskog kanala VDnews koji prikazuje trenutak polaganja zakletve Đorđe Meloni kao prve premijerke Italije. Ovaj klip imao je neverovatnih 62K reakcija u vidu lajkova, komentara i šerova.

Postavlja se pitanje šta je to novo što žene donose u politiku, koliko su primetne i uticajne – da li se njihov glas čuje? Sa druge strane, stiče se utisak da su žene mnogo više pod lupom javnosti i potencijalna meta kritika od strane muških kolega.
Najsvežiji primer je, svakako, finska premijerka Sana Marin koja se javno izvinila zbog snimka i fotografija sa private zabave koje su izašle u javnost i izazvale veliku raspravu u medijima i na društvenim mrežama. U svetu je u periodu kada je pomenuti snimak izašao u javnost za samo pet dana (18-22. avgusta) zabeleženo 191.4K objava o Sani Marin, koje su generisale engagement 1,9M. Tema je bila aktuelna u čitavom svetu. Objavljivani su čak i video snimci ,,Solidarity with Sanna” u kojima su devojke koje igraju na žurkama.

Ovakve primere imamo i u Srbiji. Staša Stojanović, poslanica SNS-a, nedavno je dospela u žižu javnosti zbog potencijalnog kompromitujućeg snimka.

U odbranu svoje koleginice, Jelena Obradović, članica Predsedništva SNS-a i narodni poslanik u Skupštini Srbije, ocenila je na Twitter-u da je glavno oružje kukavica javni linč na žene u politici.

Povodom ove vesti oglasilo se udruženje “Ženska solidarnost” na Twitter-u rečima da je osvetnička pornografija vid nasilja nad ženama i da one ne smeju da budu napadane samo zato što su žene.

Dosadašnja potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović više puta je izjavljivala da ženama u politici nije lako, da moraju mnogo više da se dokazuju, ali da je, uprkos tome, važno da ima više žena na mestima na kojima se donose odluke.
Ono što nam često nedostaje je ženska solidarnost i da jedna drugoj pružimo podršku“, rekla je svojevremeno Mihajlović i apelovala na žene da se uključe u politiku.

Da je ženska solidarnost itekako važna u politici podsećaju i svetski mediji koji su se ovog meseca prisetili desetogodišnjice žestokog govora protiv seksizma tadašnje australijske premijerke Džulije Gilard. Govor je bio petnaestominutni monolog za koji je Gilard kasnije rekla da je rezultat višegodišnjih seksističkih i rodnih kritika usmerenih prema njoj tokom njenog premijerskog mandata. Prema pisanju medija to je bio ,,istorijski trenutak za žene u parlamentu, iako je Gilard bila prva i poslednja žena premijer u Australiji do danas, to je označilo kulturnu promenu”. Na instagramu je velike reakcije izazvala Džulijina slika kako čita svoju novu knjigu ,,Not now, not ever” – deset godina od mizoginijskog govora, koja je izazvala oduševljenje pratilaca i mnoge komentare podrške (ENG 19.3K).

Istražujući šta se na društvenim mrežama piše o ženama u politici naišli smo i na Gladys Boss Shollei, članicu parlamenta u Keniji, koja je održala večeru u čast žena u 13. Parlamentu i na Twitter-u napisala:
,,Broj žena u politici raste svakim izbornim ciklusom. Sada imamo 82 žene u Narodnoj skupštini i 21 ženu u Senatu.” (1K)

Nekadašnja državna sekretarka SAD Hilari Klinton u nedavno objavljenom intervjuu istakla je da se ne slaže sa tvrdnjom da žena nikada ne može biti predsednica.
,,Slažem se da je zaista teško. Slažem se da je dvostruki standard živ i zdrav. I stoga se svaka žena u politici ili bilo kojoj sferi života suočava sa izazovima sa kojima se muškarci koji imaju isto iskustvo ne suočavaju“, dodajući da što je više žena koje se kandiduju i koje se mešaju u najviše nivoe politike, to će situacija biti bolja.

Evidentno je da je trend u svetu, pa i kod nas, sve veće učešće žena u politici. Ono što je važnije jeste da one više nisu samo pasivni posmatrači u procesu donošenja političkih odluka, već i aktivni učesnici, a u nekim zemljama, kao što smo pomenuli, čak i lideri, nosioci političkog života. Kada je reč o Srbiji, moraju se pohvaliti ambicije i namere nosioca političke vlasti da se žene sve više involviraju u političkom životu. Prema podacima koji su predstavljeni na konferenciji Interparlamentarne unije u Beču prošlog septembra srpska skupština se našla na 30. mestu (među 190 skupština) po broju žena poslanica, dok je Vlada Srbije na 16. mestu po broju pripadnica lepšeg pola. Ipak, ne sme se izgubiti iz vida činjenica, koja treba da deluje opominjujuće, a to je da je i dalje prisutan seksistički odnos muškog dela srpske populacije prema ovom pitanju. Da li je u pitanju još uvek izražena patrijarhalna dimenzija našeg naroda, ostaje da se vidi. Međutim, ono što ukazuje da smo, bez ikakve sumnje, na pragu nekog novog doba i u ovom pogledu, svakako jeste izbor sada već po treći put žene na čelu srpske vlade. Sa jedne strane, može se reći da “kaskamo za svetom”, dok se na ovim specifičnim primerima može reći da neke etape u našem društvenom razvoju preskačemo “krupnim koracima”.

Autorka teksta: Sandra Tmušić, Digital Element

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Više u Analize

Crni petak oborio online rekord u SAD-u

Advertiser Serbia28. новембра 2022.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 14. do 20. novembra 2022

Advertiser Serbia23. новембра 2022.

Najviša stopa inflacije u poslednjih 11 godina, a cene u lancima snabdevanja u padu

Advertiser Serbia17. новембра 2022.

Studija pokazuje tačnost i preciznost senzora za analizu bioelektričnog otpora na Galaxy Watch satu

Advertiser Serbia16. новембра 2022.

MrBeast je novi „kralj YouTube-a“ sa više od 111 miliona pretplatnika

Advertiser Serbia15. новембра 2022.

Dvocifreni rast vrednosti brenda Samsung Electronics kao jednog od pet najboljih globalnih brendova u 2022

Advertiser Serbia9. новембра 2022.

Digitalna javnost u Srbiji podržava izmenu Krivičnog zakonika

Advertiser Serbia4. новембра 2022.

Aktuelne krize i uticaj poskupljenja energenata na logistiku

Advertiser Serbia12. октобра 2022.

HURA-ina analiza: Prihodi agencija za tržišno komuniciranje u prošloj godini porasli za četvrtinu, uz gotovo pola milijarde kuna izvoza

Advertiser Serbia11. октобра 2022.

Analiza: Netflix bi mogao da prihoduje milijarde na oglasima?

Advertiser Serbia11. октобра 2022.

Prodaja „biljnog mesa“ u padu

Advertiser Serbia5. октобра 2022.

Sedmični pregled gledanosti televizije od 19. do 25. septembra 2022

Advertiser Serbia27. септембра 2022.

Digital Element – Svet tuguje zbog smrti kraljice Elizabete II

Advertiser Serbia22. септембра 2022.

Sahranu kraljice moglo bi da gleda 4 milijarde ljudi

Advertiser Serbia15. септембра 2022.

Seriji „Kruna“ skočila popularnost nakon smrti kraljice

Advertiser Serbia14. септембра 2022.