DIDS 2026: „Novi horizonti“ – Da li su vaši domeni spremni za svet kojim upravlja veštačka inteligencija?

Konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2026), koju tradicionalno organizuje Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije” (RNIDS), održana je 17. marta u Beogradu pod sloganom „Novi horizonti”.

 

Ovaj događaj okupio je vodeće domaće i svetske stručnjake kako bi analizirali transformaciju digitalnog identiteta u eri veštačke inteligencije, bezbednosne izazove na mreži i nove globalne trendove koji će oblikovati internet prostor do kraja decenije. Konferencija je počela svečanom ceremonijom otvaranja koja je uvela prisutne u teme koje će definisati naredne godine poslovanja na mreži.

Prvo predavanje pod nazivom „Otključajte nove mogućnosti uz sopstveni deo interneta – Da li ste spremni za novi gTLD program: rundu 2026?” održala je Marika Konings, potpredsednica organizacije ICANN. Ona je detaljno predstavila mogućnosti koje donosi nova runda aplikacija za generičke domene najvišeg nivoa planirana za 30. april 2026. godine. Konings je istakla da prilika za kreiranje sopstvenog domenskog prostora omogućava organizacijama da stvore digitalno okruženje koje u potpunosti odgovara njihovoj kulturi i potrebama korisnika, što predstavlja sledeći korak u evoluciji internet prisustva.

Nakon globalne perspektive usledila je dinamična diskusija „Debate – .COM vs .RS” u kojoj su učestvovali Mladen Savić iz kompanije True-False Hosting i Zoran Buhavac iz Gama Electronics. Ovaj “scenski duel” suprotstavio je argumente o tome koji od ovih domena bolje doprinosi izgradnji poverenja i jačanju brenda. Zaključeno je da izbor domena više nije puko tehničko pitanje već ključna odluka za razvoj digitalnog identiteta gde nacionalni domeni često pružaju viši stepen sigurnosti na lokalnom tržištu dok generički domeni ostaju standard za globalno pozicioniranje.

Centralni događaj konferencije bila je panel diskusija pod nazivom „Pametno poslovanje, pametniji domeni: Sledeći talas digitalnih brendova” kojom je moderirao Dušan Simić. Jedan od učesnika, Čaba Bodor, generalni direktor mađarskog .hu registra, naglasio je da su nacionalni domeni od presudne važnosti u eri veštačke inteligencije jer direktno povećavaju nivo poverenja kod korisnika koji su sve češće meta onlajn prevara.

Važan pravni aspekt digitalnog prisustva obrazložio je tokom panela dr Dušan Popović, profesor prava intelektualne svojine, koji je naglasio neophodnost integrisanog pristupa zaštiti brenda. Popović je istakao da je od suštinske važnosti da preduzeća u istom trenutku kada registruju domen izvrše i registraciju žiga kako bi se izbegli bilo kakvi budući pravni problemi ili zloupotrebe imena na internetu.

Kristijan Hansen iz danskog nacionalnog registra nadovezao se na priču o bezbednosti i vidljivosti ističući da AI pretraživači vide lokalne domene kao verodostojnije izvore informacija. „AI pretraživači i dalje gledaju domene iz lokalne zemlje kao primarni izvor informacija. Na taj način, to je zapravo jedini put ako želite da osigurate svoje mesto. Trenutno, a radio sam dosta istraživanja na Gemini-ju, on priznaje da će, ako postavite pitanje na svom jeziku, prvo tražiti lokalne domene”, istakao je Hansen.

Nakon pauze Miroslav Žeravić iz RNIDS-a je predstavio rezultate istraživanja pod nazivom „Upotreba internet domena u domaćim preduzećima sa više registrovanih domena”. Istraživanje na uzorku od preko 300 kompanija pokazuje da 14,93% firmi u Srbiji poseduje dva ili više domena. Domen .rs je glavni izbor za 82% preduzeća koja posluju na domaćem tržištu. Tačno 50% firmi koristi domen istovremeno za veb sajt i poslovnu poštu. Oko 42% ovih preduzeća posluje duže od 20 godina, dok 47% čine mali biznisi do 10 zaposlenih. Sektor usluga vodi sa 39% udela. Broj registrovanih .rs domena dostigao je 158,000 u decembru godine 2025.

Žeravić je rezultate komentarisao naglašavajući način na koji domaće firme upravljaju svojim adresama na mreži. „Jedan od rezultata koji se izdvaja je da 14,93% kompanija u Srbiji ima više od jednog internet domena, ali da se ti domeni u najvećem broju slučajeva ne koriste za različite veb-sajtove ili projekte. Umesto toga, kompanije ih najčešće koriste za isti veb-sajt ili brend, dok se nacionalni domen .rs najčešće koristi kao primarni domen kompanije”, objasnio je Žeravić.

Maja Bilić iz kompanije Google Cloud je u svom izlaganju donela uvid u praktičnu primenu tehnologije koja iz korena menja tržište rada. Ona je istakla provokativnu tezu da će ljudi sledeće godine dobijati otkaze zato što ne koriste veštačku inteligenciju u svom poslu. Bilić je objasnila da ekonomske koristi neće stići do svakoga ukoliko se ne premosti jaz u veštinama, jer će čak 40% radne snage morati da se prekvalifikuje u naredne 3 godine usled implementacije novih alata. Podaci koje je podelila pokazuju da 63% zaposlenih koji već koriste ove alate smatra da su postali produktivniji, dok 51% radnika veruje u pozitivan uticaj tehnologije na njihovu karijeru u narednih 5 godina. „Cilj nije da AI zameni ljude ili da magično vodi nečije poslovanje. Cilj je da AI bude pojačivač, odnosno da poboljša rezultate koje mi možemo imati kao ljudi”, izjavila je Bilić. Prema njenim rečima borba protiv veštačke inteligencije nema smisla jer ona ljude čini efikasnijim ukoliko se koristi na pravi način.

Program je zaokružen panel diskusijom pod nazivom „Lokalac na internetu” koju je vodila Marijana Borković iz RNIDS-a. Panelisti su kroz primere pokazali kako digitalne platforme stvaraju stvaran društveni uticaj i povezuju lokalne zajednice. Tijana Adamov Ignjatović objasnila je važnost društveno odgovornih kampanja dok je Mirjana Katić, direktorka Matematičke gimnazije u Beogradu, istakla značaj donacije koju je škola dobila kroz ovaj projekat. Miloš Pešić iz fondacije 1% zaključio je diskusiju naglašavajući da je podrška mladim ljudima u Srbiji od suštinskog značaja za njihov razvoj.

Ovogodišnji DIDS je potvrdio da preduzeća u Srbiji moraju aktivno upravljati svojim prisustvom na mreži kombinujući snagu nacionalnih domena sa pametnom primenom novih tehnologija kako bi osigurala dugoročnu stabilnost i kredibilitet.
 

Foto: Vojislav Vujanić