BIRN: Visok rizik po medijski pluralizam u Srbiji

U Srbiji je ugrožen medijski pluralizam. Osam najvećih vlasnika u svim medijskim sektorima u Srbiji ima gledanost i slušanost od 74,88%. Pored toga, visoki su rizici u oblastima koncentracije medijske publike i političke kontrole finansiranja medija, pokazuju najnoviji podaci iz istraživanja BIRN-a i nemačkog ogranka Reportera bez granica

 

Projekat je započet 2017. godine, ali najnoviji podaci ne pokazuju da je budućnost medijskog polja u Srbiji svetla. Istraživanje ukazuje na visoku koncentraciju medijske publike kod četiri najveća vlasnika – RTS, Pink Media Group, Kopernikus Corporation i Happy TV imaju udeo veći od 50% na TV-u, radiju i štampi.

Na početku predstavljanja istraživanja, koje je održano u Beogradu, koordinatorka projekta Tanja Maksić navela je da je u poslednje dve godine došlo do nekoliko važnih promena u strukturi medijskog vlasništva, jer je kompanija Borba postala vlasnik Novosti, Tanjug je i dalje u vlasništvu države, a televizije O2 i Prva imaju novog vlasnika.

Osim toga, visoka je i vertikalna koncentracija, jer osam vlasnika ima 74% udela na tržištu. To se odnosi na udeo RTS-a, Pinka, Kopernikus korporacije, Ringier-a, Insajder tima koji je vlasnik Informera, Maxim Media Grupe, S Media Team-a i Adria Media Grupe, zbog čega je ugrožen medijski pluralizam u našoj zemlji.

Vladimir Kostić iz BIRN-a naveo je da veliki problem predstavlja politička kontrola medija koje se odvija kroz direktno finansiranje i oglašavanje državnih kompanija u različitim medijima. Pored toga, ljudi bliski vlastima kontrolišu najveće medije u Srbiji.

„Ilustrativan primer je Srđan Milovanović, bivši vlasnik Kopernikusa, a sadašnji vlasnik Prve i O2 televizije. Njegov brat je poverenik Srpske napredne stranke u Nišu. U Srbiji se vodi i pravi „mali rat“ kablovskih operatera SBB i Telekoma da bi se smanjio uticaj jedine slobodne i nezavisne TV stanice u Srbiji. Smanjenje medijskih sloboda evidentirao je niz istraživanja, kao što su istraživanja Freedom House-a, Reportera bez granica, te izveštaj Evropske komisije. Ipak, paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, je ilustrativan primer zato što država vodi ovaj slučaj kao da su zapaljeni automobil i garaža, a da se požar tek naknadno proširio i na kuću. Takođe, država se i dalje nije izjasnila da li je umešan predsednik opštine u ceo slučaj„, zaključio je Kostić.

Za transparentan rad velikih internet kompanija i protiv monopola na internetu

Dragan Milić advokat, naveo je da je ovo prvi put da se koristio pojam „internet neutralnost“ kao deo projekta. „To se, pre svega, odnosi na obezbeđivanje da sadržaj nesmetano dođe do publike i da ne bude blokiran korisnicima, znači da ne bude trustova i monopola na internet tržištu“.

Kao najveći problem internet medija istakao je centralizaciju i monopolozaciju mreže:

„Koristimo svega 1-2% interneta, dok Facebook i Google čine manje od 1% interneta, ali su ključni gejtovi koji distribuiraju informacije. Potrebna je antimonopolska regulativa na svetskom nivou. Osim toga, nemamo uvid u algoritme Fejsbuka i Gugla, pa je način na koji ističu određen sadržaj na prvo mesto potpno netransparentan.“

U svom izlaganju osvrnuo se i na aktuelni nacrt Medijske strategije, koji se trenutno nalazi na ekspertizi u Briselu.

„Medijska strategija obrađuje goruće teme, što posebno važi za bezbednost novinara. Ona se tiče države, državnog aparata i zakona, ali udruženja novinara moraju da potenciraju bezbednost novinara. Dodatno, puno je rupa u zakonu koji se tiču zaštite konkurencije, ali i u samoj praksi – visoki su pragovi od 50% i 35%, a teško je utvrditi kriterijume da li neko drži monopol ili ne“, zaključio je Milić.
 

Izvor: birnsrbija.rs