Američki ministar kritikuje uredbu EU o zaštiti podataka

Američki ministar trgovine Vilbur Ros oštro je kritikovao u uvodniku u novinama, nov propis EU o zaštiti ličnih podataka (GDPR), koji, kako smatra, može da poremeti saradnju kompanija

 

Ros je rekao da su američki zvaničnici duboko zabrinuti zbog novog propisa koji je donet 2016. godine, a stupio je na snagu 25. maja.

„Ne razumemo potpuno šta treba uraditi da bi se uskladilo s tim propisom. To će poremetiti transatlantsku saradnju na finansijskoj regulativi, medicinskom istraživanu, saradnju hitnih službi i trgovinu„, napisao je Ros u članku za „Fajnanešel tajms“ (Financial Times).

Ros je ocenio da bi trošak zbog novog propisa mogao da bude znatan i da ugrozi javno dobro na obe strane Atlantika.

On je ocenio da će nove mere pre svega znatno koštati mala i srednja preduzeća i potrošače koji koriste digitalne usluge, a mogli bi i da izgube pristup ili mogučnost izbora zbog tog propisa EU.

Ros je rekao da je moguće da farmaceutske grupe ne budu u stanju da predaju američkim vlastima lekarske podatke iz međunarodnih testova kojima su obuhvaćeni pacijenti u Evropi, i dodao da bi zbog novog propisa EU moglo da kasni i odobravanje važnih lekova koji spasavaju živote.

Ukazao je i da je američka Pošta upozorila da bi nova pravila mogla da spreče evropske poštanske službe da daju potrebne podatke za obradu pošte.

Na kraju je upozorio da bi policijske vlasti mogle biti sprečene da utvrde ko preko interneta širi terorističke informacija i krade IP adrese.

Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR) koja se od 25. maja primenjuje u zemljama članicama EU, novi je evropski propis koji bi trebalo da bitno oteža zloupotrebu privatnih podataka koji se prikupljaju na internetu. Ta uredba se smatra najkrupnijom pravnom izmenom za zaštitu ličnih podataka još od nastanka veb-platformi. GDPR je zamenio direktivu o zaštiti podataka iz 1995. godine.

Novi propis je stupio na snagu dok je pitanje privatnosti podataka u centru pažnje nakon skandala s podacima 87 miliona korisnika Fejsbuka koji su završili u vlasništvu analitičke „Kembridž analitika“ koja je savetovala američkog predsednika Donalda Trampa u izbornoj kampanji 2016.

Cilj nove uredbe je da građanima EU omogući više kontrole nad njihovim privatnim podacima, a ujedno primorava kompanije da na siguran način prikupljaju, obrađu i pohranjuju podatke.

Po zvaničnim statistikama, više od 250 miliona Evropljana svakodnevno koristići internet ostavljamnoge lične podatke što otvara vrata potencijalnim rizicima.

Nov propis EU će najviše pogoditi kompanije koje prikupljaju velike količine korisničkih podataka, kao što su tehnološke kompanije, osiguravajuće kuće, banke…

Uredba se odnosi na sve kompanije koje posluju na teritoriju EU, ali i na one koje raspolažu podacima građana EU, nezavisno od lokacije. To znači da su odredbe GDPR dužne da poštuju i kompanije izvan EU koje u EU nude robu ili usluge, medju kojima su i Fejsbuk i Gugl.

Nekoliko nedelja pre stupanja Uredbe na snagu, društvene mreže Facebook, Twitter, kao AirBnb i kompanije za internet prodaju i razne institucije koje svoje publikacije šalju elektronskom poštom, počele su da traže od korisnika pristanak za korišćenje podataka da bi se uskladili s novim propisom.

Uredba građanima EU daje veća prava, a garantuje im pravo na informisanost, što znači da svaki korisnik interneta koji je stavio na raspolaganje deo svojih ličnih podataka, od sada ima pravo da zna čemu oni služe, koliko će vremena biti čuvani i da li će ti podaci napustiti EU.

Uredba takođe predviđa pravo građana na pristup svojim podacima, kao i pravo da se oni isprave ili izbrišu. Svaki korisnik neke usluge ima pravo da zatraži kopiju svojih podataka, kao i da povuče pristanak na njihovu upotrebu.

 

Izvor: Beta