Smanjuje se broj televizija u Grčkoj

U Grčkoj je u toku reforma audiovizuelnih medija čiji cilj je da se broj privatnih televizija prepolovi

Levičarska vlada Aleksisa Ciprasa zbog ovog plana našla se na meti optužbi da želi da ojača kontrolu nad medijima. Pozivajući se na studije, Cipras tvrdi da grčko tržište ne može da izdržava sadašnji broj televizija i da su zato uspostavljeni opasni odnosi s bankama.

Cilj reforme je da se smanje isuviše očigledne veze između medija, banaka i političara. Konkretno, bile bi izdate dozvole na 10 godina, a dobila bi ih četiri privatna kanala na međunarodnom tenderu. Danas radi oko osam privatnih televizija, koje imaju samo privremene dozvole, i takvo stanje u slučaju nekih traje i više od 20 godina.

Ministar zadužen za medije Nikos Papas navodi da su neke od tih stanica „u nastanku bile mutne… i takve su i ostale“.

Zakon „je izglasan i u toku je tender. Ovim se okončava doba proizvoljnosti. Do početka avgusta imaćemo novi audiovizuelni pejzaž u zemlji“, pohvalio se Cipras početkom juna.

Kako je Cipras u februaru objasnio u obraćanju poslanicima, cilj je da se osnuju „kanali koji su zajsita nezavisni i finansijski održivi“.

Opozicija međutim smatra da vlada želi da nametne kontrolu nad audiovizuelnim medijima. Tako je šef konzervativne Nove demokratije optužio vladu za „autoritarnu praksu“.

„Da vas je zanimao pluralizam dali biste više dozvola“, rekao je on.

Uskoro razmatranje prve žalbe

Više televizijskih kanala podnelo je žalbe na nacrt zakona. Vrhovni upravni sud u Grčkoj razmatraže prvu žalbu 17. juna. Reč je o žalbi kanalu Mega, jednog od najznačajnihih u pogledu obrta, zajedno sa kanalima Antena 1, Alfa (Alpha), Star i Skai.

„Ulaznica“ za tender je vrednost poslovanja od tri miliona evra,a rok za prijave je 4. jul. Prvi odabir kanala biće objavljen 14. jula, a zaključenje procedure planirano je pre sredine avgusta.

Odluka koja je najviše osporavana, da se broj kanala svede na četiri, nadahnuta je studijom Evropskog univerzitetskog instituta iz Firence. Ciprasova vlada poziva se na podatak da izuzev Italije koja ima 12 privatnih kanala, evropske zemlje veličine uporedive sa Grčkom, poput Austrije, Portugalije i Finske, imaju između dva i četiri kanaka.

Grčko udruženje privatnih televizija (EITISEE) međutim ocenjuje da se istraživanje oslanja na pogrešne proračune zasnovane na zastarelim tehničkim podacima.

Vlada ocenjuje da usled sloma tržišta oglašavanja u prethodne četiri godine većina stanica ne može da plaća zaposlene i u opasnoj je zavisnosti od banaka.

Jedan od upravnika medijske laboratorije Tehnološkog instituta u Masačusetsu – MIT-a Majkl Blecas (Michael Bletsas) izradio je protivstudiju u kojoj je ocenjeno da bi u Grčkoj bilo mesta za 16 stanica visoke definicije, ili čak 40 stanica standardne definicije. On se zapitao da li je broj od četiri bio „polazni postulat“.

Za korupciju je potrebno troje

Direktor odseka za komunikacije i medije Nacionatlnog univerziteta u Atini slaže se u načelu sa smanjenjem broja kanala, ali ne sa načinom na koji će se to sprovesti.

„Ne mislim da u Grčkoj može da funkcioniše visoka definicija, niti da tržište može da izdrži više od dva ili tri kanala. Ali na tržištu je da se uredi. Ovde je reč o državnoj intervenciji„, navodi on.

Studija koju su u 2015. uradili Siti univerzitet iz Londona (City University) i Londonska škola ekonomije (London School of Economics) procenila je da se čini da je grčki medijski sektor „haotičan“, ali u stvarnosti pod tesnom kontrolom države i privatnih interesa“.

Kao primeri u ovoj studiji navodi se da je veliki digitalni operater za televizijske usluge Digea ustvari konzorcijum glavnih klijenata preduzeća, privatnih televizija Mega, Antena, Alfa, Star i Skai.

Jedna od zvaničnika Grčkog sindikata novinara Sofija Kajmanta rekla je da ovaj zakon neće stati na put takvom sistemu.

„U pogledu nezavisnosti i korupcije uvek postoje tri partnera – politička vlast, poslovni krugovi i mediji, i nikakav zakon tu ništa ne može ukoliko zaista nema volje za transparentnošću i nezavisnošću medija“, navela je ona.

 

Izvor: www.euractiv.rs