3,5 milijardi ljudi koristi, a 3,9 milijardi ne koristi internet

U svetu će do kraja ove godine 3,5 milijardi ljudi koristiti internet, što je 48 posto svetskog stanovništva i oko 300 miliona više nego prošle godine, ali još uvek 3,9 milijardi ljudi ili oko 52 posto svetskog stanovništva nema pristup mreži, što stvara ‘globalni digitalni jaz’, poručili su ITU i UN-ova komisija za broadband

Te prognoze i poruke ITU-a (International Telecomunication Union – Međunarodna unija za telekomunikacije) te UN-ove komisije za broadband ili širokopojasni pristup objavljene su krajem prošle nedelje sa porukom da razvoj broadbanda doprinosi održivom razvoju u svetu.

„Broadband tehnologije mogu biti snažan podsticaj razvoju brojnih društvenih i privrednih delatnosti, ali to traži udružena ulaganja javnog i privatnog sektora u pristup, veštine i obrazovanje„, poručuju iz te UN-ove komisije upozoravjaući da se „pristup internetu približava zasićenju u bogatijim i razvijenijim zemljama, no povezanost i dalje ne napreduje dovoljno brzo da pomogne premostiti razlike u oblastima poput obrazovanja i zdravstva u siromašnim delovima sveta, gde se internet i najmanje koristi„.

Osim globalnog korišćenja, podaci ITU-a i UN-ove komisije pokazuju i da se i ove godine nastavio trend da su prvih deset zemalja po korišćenju interneta u domaćinstvima u Aziji i na srednjem Istoku, pri čemu je Južna Koreja prva u svetu sa 99 posto domaćinstava priključenih na internet.

Slede Katar, sa 96 posto, i Ujedinjeni Arapski Emirati, s 95 posto, dok je Island prvi među zemljama koje imaju najveći procenat stanovnika-osoba koje koriste internet, njih 98,2 odsto. Iza Islanda su Luksemburg, Holandija, Andora i Danska, u kojima internet koristi oko 97 posto stanovnika.

U korišćenju fiksnih širokopojasnih priključaka na internet zemlje-lideri su Monako i Švajcarska, sa penetracijom od oko 45 posto u tom segmentu ili sa više od 47 pretplata na sto stanovnika.

Znatno više mobilnih od fiksnih pretplata na internet

Najveći procenat aktivnih mobilnih širokopojasnih priključaka odnosno pretplata, 144 na 100 ljudi, ima pak Finska, koju slede Singapur (142) i Kuvajt (139), a prema podacima ITU-a, u azijsko-pacifičkom regionu nalazi se 1,7 milijardi ili 48 posto od ukupnog broja mobilnih širokopojasnih pretplata u svetu.

U obe Amerike ih je 778 miliona dolara, u Evropi 483 miliona dolara, u Africi 280 miliona, u arapskim zemljama 185 miliona, a u Rusiji i ostalim zemljama ZND-a 150 miliona.

S fiksnim broadband pretplatama situacija je nešto ‘slabija’, te ih je u regionu Azije-Pacifika 49 posto od ukupnog broja u svetu ili 432 miliona dolara, u Evropi ih je 199 miliona dolara, Amerikama 188 miliona, u ZND 43 miliona, a najmanje 19 miliona u arapskim zemljama i 6.400.000 u Africi.

Iz ITU-a i UN-ove komisije ističu i da je ove godine znatno porastao i broj ekonomija u kojima je više od 50 posto stanovništva online, na 91 sa 79 iz prošle godine. No, za razliku od 2014. i 2015., kada su u prvih deset privrede redom bili iz Evrope, ove godine na sedmo mesto se ‘probio’ Bahrein, a na deveto Japan.

Najveća internet tržišta Kina, Indija i SAD

Zanimljivim drže što je Indija ove godine postala drugo najveće internet tržište sa 333 miliona korisnika, čime je, kako navode, i preuzela to drugo mesto od SAD-a, dok je na prvom opet Kina u kojoj je 721 milion korisnika interneta.

Velikim napretkom označili su stvaranje nacionalnih broadband planova koje sada u svetu ima 151 zemlja, za razliku od njih 102 u 2010., kao i to što širokopojasnu vezu na globalnom nivou sada ima 52 posto domaćinstava, pri čemu u razvijenom svetu to ima 84 posto domaćinstava , dok je u zemljama u razvoju takođe prisutan porast, sa lanjskih 38 posto domaćinstava na 41 posto u ovoj godini.

Najveći optimizam vidi pak u segmentu mobilnog broadbanda jer već 165 zemalja sada imaju brze 4G mreže.

 

Izvor: poslovni.hr