19% stanovnika EU nikada nije kupovala preko Interneta

Gotovo dve trećine (65%) odraslog stanovništva EU-a izjavilo je da je u 2020. godini kupilo/naručilo robu ili usluge putem interneta.

 

Eurostat je za svoje svrhe e-trgovinu definisao kao kupovinu robe ili usluga putem elektronskih transakcija, uključujući slanje porudžbine za robu ili usluge putem interneta (plaćanje i krajnja isporuka robe ili usluge mogu se obavljati na internetu ili izvan njega).

Sklonost upotrebi e-trgovine, kao i mnoge druge internet aktivnosti, usko je povezana sa godinama. Na primer, broj osoba starosti od 25 do 34 godine bio je 2,5 puta veći od verovatnoće da su se koristili internetom za kupovinu/poručivanje robe ili usluga (83 %) u poređenju s osobama starosti od 65 do 74 godine (33%). Međutim, taj se digitalni jaz među generacijama postupno zatvara.

U otprilike jednoj petini evropskih regija (42 od 197 regija za koje su dostupni podaci), manje od polovine odraslog stanovništva 2020. godine naručilo je robu ili usluge putem interneta. Velika većina njih nalazila se u istočnim i južnim regijama EU-a. Posebno je mala sklonost upotrebi e-trgovine u Bugarskoj, Rumuniji i središnjim/južnim regijama Italije. To može odražavati, barem delomično, relativno nizak nivo pristupa internetu/korištenja interneta i relativno velik broj osoba koje nemaju bankovni račun (čime je teže plaćati na internetu).

U anketi Eurostata više od polovine (54%) svih odraslih osoba u EU-u potvrdilo je da su tokom prethodna tri meseca kupovali na internetu. Ukupno 11 % odraslih osoba poslednji put je kupilo na internetu otprilike 3 – 12 meseci pre ankete (što je 65% ukupnog broja odraslih osoba koje su poslednji put kupile na internetu bilo kada tokom 12 meseci pre ankete), a 5% ih je poslednji put kupilo na internetu više od godinu dana ranije. Udeo odraslih osoba koje su prijavile da nikad nisu kupovali na internetu iznosio je 19%.

U 13 evropskih regija najmanje tri četvrtine svih odraslih osoba reklo je da su kupovali na internetu tokom prethodna tri meseca; Te regije se nalaze u Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj. Najviši udeli zabeleženi su u Danskoj (79%), Niedersachsen, Nordrhein-Westfalen, Oost-Nederland i West-Nederland (svih 78%).

U 11 regija EU-a najuobičajeniji odgovor bio je da nikad nisu kupili na internetu. To je bio slučaj u svim regijama Bugarske i Rumunije, Suda i Isolea (Italija), kao i u Kentrikiju Elladi (Grčka), Kipru i Regiãou Autónomi Da Madeira (Portugal).

U EU-u su 2020. godine postojale tri regije u kojima je najmanje 9 od svakih 10 odraslih osoba internetom naručivalo robu ili usluge za lične potrebe. To su danske regije Hovedstaden (91%) i Midtjylland (90%) te holandske regija Utrecht (90%). Velik udio odraslog stanovništva iskoristio je e-trgovinu u tri preostale danske regije i u još dve holandske regije te u Prahi i Stockholmu – regijama glavnih gradova Češke i Švedske.

U 10 regija u EU manje od trećine odraslih osoba su tokom prethodnih 12 meseci kupovali na internetu. Te se regije nalaze isključivo u Bugarskoj, južnoj Italiji ili Rumuniji. Severen tsentralen u Bugarskoj (25%) imao je najniži udeo u EU-u.

 
Priredio: Gorden Knezović
Izvor: bug.hr