17. Slobodna zona: Emotivni susreti sa publikom

Za mnoge filmske autorke i autore iz cele Evrope ovogodišnja Slobodna zona, koja se u Beogradu, Nišu i Novom Sadu održava od 4. do 9. novembra, protiče u znaku prvih putovanja od početka pandemije, ponovnih susreta sa publikom, ali i upoznavanja sa srpskim gradovima i kulturom.

Tako je italijanski reditelj Roberto Salinas, autor filma „Plesač sa Kube”, od početka panedemije prvi put napustio Italiju tek sada, da bi krajem prošle sedmice došao na Slobodnu zonu. Predstavljajući film, u razgovoru sa medijima i publikom otkrio je da se filmska ekipa još uvek nije u celosti okupila od završetka snimanja, iako je film obišao brojne festivale širom sveta.

Nagrađivani reditelj Fredrik Gerten predstavio je na Slobodnoj zoni svoj novi film „Zlato Johanesburga”, insistirajući da prisustvuje projekciji, zajedno sa gledaocima koji su u velikom broju došli na njegov film. Razlog je jednostavan – ovo je prvi put da je Gerten imao priliku da pogleda film zajedno sa publikom, iako je do sada „Zlato Johanesburga” obišlo više festivala.

„Kada imate premijeru filma usred pandemije, to za mnoge autore znači da nikada neće upoznati film sa publikom. Na neki način, to je kao da dobijete bebu, a da je ne vidite. Ne znam, čudan je osećaj„, priznaje Gerten. „Premijera obično podrazumeva da svoj film predajete publici. Kada snimate ili montirate, mnogo vremena provedete sa filmom, veoma ste mu blizu i potrebno je neko vreme razdvojenosti, da ga pustite da ode, ali sa ovim filmom imam osećaj kao da je neka izgubljena beba i drago mi je da ste došli u ovolikom broju i hvala vam na tome.”

Hrvatski glumac i reditelj Damir Markovina predstavio je na Slobodnoj zoni svoj rediteljski poduhvat, dirljivo ostvarenje „Čekaj me”. Markovini je ovo prvi put na Slobodnoj zoni, a predstavljanje filma u DKC-u imalo je emociju zbog još jednog razloga.

„Veliko mi je zadovoljstvo predstaviti film baš ovdje, malo manje od dva kilometra od same lokacije na kojoj je sniman”, otkrio je on, dodajući da je Slobodna zona bio njegov prvi izbor. „Festival ima odličnu reputaciju u Hrvatskoj. Kada sam razmišljao o prijavi svoga filma na beogradske festivale – i zbog teme i lokacije, bilo mi je jako stalo da film ima beogradsku premijeru baš na Slobodnoj zoni.“

Markovina je ostvario i manju ulogu u filmu „Murina”, pa je tako njegovo prvo pojavljivanje na festivalu dvostruko značajnije. Njegova koleginica, mlada hrvatska glumica Gracija Filipović, zvezda pomenutog filma, prisustvovala je srpskoj premijeri „Murine”. Sa ovim filmom je prvi put otputovala u Kan, gde je uspešno održana svetska premijera koju su takođe obeležile pandemijske okolnosti. „Murina” je Graciji donela i prvo putovanje u Beograd, gde se rado odazvala pozivu da učestvuje na festivalu – i prvi put poseti srpsku prestonicu.

„Prvi put sam u Beogradu i jako mi se sviđa, baš je predivan grad”, navodi Filipović. „Veoma mi je žao što ne mogu duže ostati da obiđem neke stvari, ali mislim da ću se svakako vratiti.”

Albanski reditelj Ardit Sadiku takođe je prvi put posetio Beograd zahvaljujući ovogodišnjoj Slobodnoj zoni. On je ovom prilikom predstavio film „Slobodnim stilom za Montenegro”, koji govori o Toninu Điniju, čoveku koji je krajem osamdesetih, bežeći pred režimom Envera Hodže, plivao Jadranom iz Albanije za Jugoslaviju. Zanimajući se za tragove Jugoslavije ka kojoj je plivao Tonin, Ardit je svoj prvi boravak u Beogradu iskoristio kako za upoznavanje grada, tako i za uživanje u filmovima iz celog sveta, koje je najzad mogao da gleda na velikom platnu.

Za Svetlanu Rodinu, rediteljku filma „Izgubljeno ostrvo” ovo je bio drugi dolazak u Beograd, ali, kako kaže, u pitanju je „prva prava poseta”.

„Mnogo mi se sviđa grad. Možda je to samo prvi utisak, koji ume da bude varljiv, ali Loran i ja mnogo putujemo i ne ostavlja vam svaki grad baš ovako dobar prvi utisak. Osećam se ovde tako opušteno, ljudi deluju opušteno i ljubazno, svi odlično pričaju engleski, a mladi su obrazovani, zanimljivi”, navodi ona dok njen najbliži saradnik Loran Stup, dodaje: „Dok smo šetali gradom, čuli smo ljude kako pričaju. U prvih par sekundi pomislili smo da svi pričaju ruski, a onda shvatimo da je to ipak srpski. Ali, ima sličnosti. Vi ste negde između Evrope i Rusije i to mi se mnogo dopada. Festival je sjajan, videli smo neke zaista odlične filmove.”

Festival će biti zatvoren 9. novembra projekcijom filma „Spenser” Pabla Laraina, koji pred srpsku publiku stiže svega nekoliko dana nakon američke i britanske bioskopske premijere. Na svečanom zatvaranju u Domu omladine Beograda, pre projekcije „Spensera”, biće dodeljene nagrade za najbolje angažovane filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, najbolji film u okviru selekcije 14+, najbolji film u okviru selekcije 8+, nagrada Human Rights i nagrada publike.

Slobodna zona na bis

Povratak bioskopske publike doneo je i prve festivalske favorite, koji će tokom 10. novembra biti još jednom prikazani na festivalu. Tako se već sada u prodaji mogu naći karte za tri dodatne projekcije u DKC-u.

Sa početkom u 17 časova biće prikazan film „Balada o beloj kravi”, u 19 časova na programu je film „Spenser”, dok će od 21 čas biti prikazano ostvarenje „Najgora osoba na svetu”.

Nakon toga, najveći deo festivalskog programa biće dostupan od 10. do 20. novembra i filmofilima širom Srbije putem onlajn platforme KinoKauch.

Ovogodišnji festival su podržali: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.

Foro: Tanja Drobnjak, Olivera Inđić, Saša Arsić, Natalia Novikova