Agencije

VLADA ČEH, autor izložbe „Rat i humor 1914-1918“: ”Kada se sužava prostor slobodnog izražavanja u kriznim i posebno ratnim uslovima, prva žrtva je – istina“

Razgovarali smo sa Vladom Čehom, osnivačem Instituta za istoriju oglašavanja i autorom izložbe „Rat i humor 1914-1918“ koja je u toku u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu…Razgovor vodio Nenad Danilović

 

Dragi Vlado, pre dvadeset dana je otvorena vaša izložba, u koautorstvu sa dr Milanom Ristovićem…Dajte nam osnovne podatke iz ID Karte ove vaše izložbe, a to je, šta je njen sadržaj, koji su ciljevi izložbe i koga “tipujete” kao potencijalni agregat posetilaca?

– Izložba „Rat i humor“ ukazuje na način kako je u Prvom svetskom ratu u medijima korišćen humor kao delotvorno propagandno sredstvo namenjeno mobilisanju javnosti. Moto izložbe je Napoleonovo izjava sa početka devetnaestog veka: „Više štete mi je naneo britanski karikaturista Džejms Gilrej, nego sve evropske vojske zajedno.“

null
Ilustracija snage propagande poruke svakako je i iskaz jednog korumpiranog američkog političara sa kraja devetnaestog veka: „Nije me briga za tekstove u novinama. Moji glasači ionako ne umeju da čitaju. Brinu me karikature, jer ne mogu da ih sprečim da gledaju slike“.
Projekat „Rat i humor“ se bavi baš tom temom: „umetnošću ubeđivanja karikaturom“, sportskim rečnikom rečeno, u napadu i u odbrani.

U napadu, humor koristi država u manipulaciji populacijom:
– svojom – prikrivajući ciljeve i animirajući za saradnju
– protivničkom – prikrivajući istinu i šireći strah.

Humor je korišćen u svim verbalnim i vizuelnim formama, u svim raspoloživim medijima tog doba: plakat, razglednica, satirični časopis, dnevne novine.

U odbrani ga koriste karikaturisti, pojedinci koji nisu pristali da budu „influenseri“ u ime države kada je izbio rat, već su svoje antiratne stavove iznosili i posle toga. Tamo, gde je to bilo moguće, s obzirom na aktivnosti državne cenzure.

Necenzurisano, u odbrani humor koriste vojnici u rovovima:
– boreći se protiv ratne propagande
– braneći se od svojih strahova.

Činili su to „rovovskim novinama“, možda najzanimljivijem delu izložbe, s obzirom na činjenicu da se o toj vrsti medija malo zna. „Rovovske novine“ bile su uobičajena pojava na ratištu širom Evrope, sa obe strane fronta. Neke su bile jednostrana, rukopisna „izdanja“, druge su bile pravljene na štamparskim presama koje su vojnici nalazili u ratom razorenim gradovima.
Pored novina, velike tiraže imale su u vreme Velikog rata humorne poruke na razglednicama. Imitirajući tada veoma popularne praznične čestike, ratne razglednice postale su ono što su danas „emotikoni“: alatka za „nadogradnju“ pisane poruke.

Institut za istoriju oglašavanja obezbedio je podatke i građu iz britanskih, francuskih, nemačkih, austrijskih, kanadskih, ruskih i američkih muzeja i biblioteka. Odabrani artefakti su na izložbi posmatrani kao istorijski dokumenti, komunikacione alatke, bez vrednovanja ideja koje prenose, iz političkog, vojnog, društvenog ili nacionalnog aspekta.

Što se posetilaca tiče, najveći deo su mladi ljudi koji su redovni posetioci Biblioteke. S obzirom na najavljena autorska vođenja kroz izložbu dva puta nedeljno, imao sam prilike da vidim ljude do čijeg mi je stava stalo, kao i lep broj poznanika koje odavno nisam sreo, što je svakako kompliment za ideju i realizaciju izložbe.

null

Ambasador Velike Britanije g-din Denis Kif sa suprugom Kejt i Vlada Čeh

Sjajno je raditi intervju o humoru, pa makar i u ratu… Suštinski gledano, u kakvom su odnosu humor i rat?

Ako se (ipak) pozabavimo idejom koja je promovisana na izloženim rešenjima, mogao bih da kažem da je humor u vreme Velikog rata bio upotrebljavan i zloupotrebljavan.

Zloupotrebljavala ga je država (u napadu), a upotrebljavali, bez cenzure, pojedinci (u odbrani): vojnici u rovovima i karikaturisti u pojedinim redakcijama.

Kakav je ratni humor? Kakve su njegove estetske karakteristike? Uvereni smo da postoji neka specifična forma junaka, enterijera/eksterijera, izbora boja…

– Ratni humor je – satiričan, ironičan, sarkastičan. Često crn. Što se estetskih karakteristika tiče, veće su sličnosti nego razlike u crtačkim školama. Bitno je znati da su najveći deo ilustracija i karikatura tog doba radili poznati i priznati, školovani umetnici. Primetio sam, ne želeći da izigravam kvalifikavanog istoričara umetnosti, da su u većini država na karikaturama prevladavali crveni i crni tonovi, osim u dobrom delu ruskih ilustracija, optimističkih boja u pesimističkim porukama.
U segmentu sa nemačkim artefaktima, mogu se videti rešenja od pre 100 godina, čiji crtež izgleda isto kao što izgledaju neki od stripova sedamdesetih godina prošlog veka. Kad sam prvi put video ta rešenja, učinilo mi se da sam nabavio pogrešno godište časopisa…

Pripremajući ovu izložbu stekli ste uvid u kvalitet “nacionalnih škola ratnog humora”…Ko je svoj propagandni posao, na nacionalnom nivou, obavljao najbolje?

Humor je jedino sredstvo komunikacije koje ljudima omogućava da se smeju i misle u isto vreme. Zbog toga je neophodno pažjivo, između redova, „čitati“ poruke koj se šalju.

U vreme rata, nemački i francuski humor bili su često osvetoljubivi. Mada ima i drugih primera: na jednoj francuskoj razglednici vojnik govori drugom vojniku u rovu o ratnim nedaćama: „Nadajmo se da će oni izdržati!“ „Ko?“ „Naravno, civili…
Poznato i je da Britanci mogu da se smeju sebi samima i jedan drugom, zajedljivim iskazima kao što je dijalog: „Draga mama, ovde strava. Prodaj svinju. Iskupi me odavde“. „Dragi Džone, svinja otišla. Vojnik ostaje.“
Britanski humor imao je bitan uticaj ne samo na populaciju, nego i na razvoj ove ratne
discipline.
Teško bih mogao da izdvojim čija je škola bila „najbolja“. Za mene je prijatno iznenađenje bila činjenica da nisam bio u pravu: godinama sam mislio da su Nemci i Austrijanci „operisani“, da nemaju smisla ni osećanja za humor… Greška. Briljantna rešenja, bez obzira na poruku koju šalju, daju se na izložbi videti na nemačkim i austrijskim karikaturama.

null

Ambasador Austrije g-din Nikolaus Luteroti, direktor Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu g-din Johanes Iršik i Vlada Čeh

Prvi svetski rat je bio prelomna tačka u formiranju XX veka, njegove estetike, poetike, nauke itd…Koliko je ratni plakat imao uticaja na način izražavanja u periodu između dva rata?

– Najlakše pitanje.
S obzirom na činjenicu da je o tome u našim novinama „Rat i humor“ koje smo izdali povodom izložbe pisao dr Milan Ristović. Citiram: “Prestanak vojnih dejstava u poznu jesen 1918, nije u potpunosti sklonio sa scene satirično, karikaturalno, stereotipno, raspravljanje o ratu i njegovim rezultatima. Pobednici i poraženi zacementirali su viđenje i poimanje jednih i drugih onako kako su bili prikazivani tokom rata, koji je zbrisao s političke mape velika carstva (Austrougarsku, Nemačku, Osmansku i Rusku carevinu), na čijim su razvalinama nikle nove nacionalne države, od Baltika do Jadranskog mora (baltičke republike, obnovljena Poljska, Čehoslovačka republika, Republika Austrija, Mađarska, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca). Za „slikom drugog“ korištenom u ratu, povremeno je posezano u novim sukobima i nadgornjavanjima evropskih država tokom međuratnog perioda.”

null
Izložba ima i jednu sjajnu digitalnu dimenziju, a to je mogućnost da posetioci izložbe putem interaktivnog touch screen-a kreiraju poštansku kartu, i pretvore je u štampani primerak koji mogu da pošalju. Moram priznati da je ova upotreba digitalnih tehnologija sjajan primer korišćenja medija za promociju estetskih i istorijskih vrednosti…Recite nam nešto više o ovom segmentu vaše izložbe.

– Digitalnu dimenziju izložbe nazvao bih „promociju promocijom“. Sastavni deo izložbe su četrdesetak originalnih karikatura sa Međunarodnog salona antiratne karikature, koji se u Kragujevcu, bijenalno, organizuje već četrdeset godina. Antiratne karikature su pretvorene u antiratne razglednice, koje možete da vidite na ekranu osetljivom na dodir, iznad koga piše “Knjiga utisaka”. Odaberete razglednicu, adresirate i „napunite“ utiscima sa izložbe ili ličnom porukom ispisanom tastaturom, rukom ili, ako vam je to draže, da na razglednicu u prostor za poruku stavite „selfi“. Dodirivanjem marke, razglednica će krenuti na put sa ekrana u poštansko sanduče.

Marka je štampana povodom izložbe. Na njoj je karikatura Jugoslava Vlahovića, koja je dobila Gran pri Salona pre nekoliko godina.

Tako „vremenska mašina“ vraća poruku iz digitalne u gutembergovu galaksiju i promovišući kragujevački Salon promoviše našu izložbu.

Pokrovitelj ovog dela izložbe je Alma Quattro. Sredstva koja budu utrošne za realizaciju slanja razglednica biće pridodata sredstvima za pokretanju projekta arhiviranja i digitalizacije objavljenih oglasnih poruka. Inicijativu je pokrenuo Institut za istoriju oglašavanja, u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti i podršku Alma Quattro, smatrajući da „keiranje platforme za arhiviranje oglasnih poruka kao važnih artefakata komunikacije savremenog doba uveliko nadilazi istoriografske ciljeve, zalazeći u kompleksne umetničko-istraživačke intencije“.

Cilj projekta je formiranje web poligona na kome će se mapirati stare prakse, ali i istraživati aktuelna, inovotivna, kreativna i buduća kretanja u ovoj multidisciplinarnoj, stvaralačko-proizvodnoj delatnosti.

Ovo je sjajna prilika da našim čitaocima prenesete antiratnu poruku

Kada se sužava prostor slobodnog izražavanja u kriznim i posebno ratnim uslovima, prva žrtva je – istina. Ovom stavu dr Milan Ristović je dodao da, kada je reč o humoristično-satiričnom viđenju, stradaju i osećanje mere i ukusa.

null
Pozovite naše čitaoce da posete vašu izložbu

– U ime autorskog tima pozivam vas na vođenje kroz izložbu „Rat i humor 1914–1918” u utorak, 11. i četvrtak 13. decembra u 13. časova u Izložbeni hol Narodne biblioteke Srbije.

Moći ćete da vidite retko viđenu originalnu građu Narodne biblioteke Srbije, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” i Instituta za istoriju oglašavanja:
– luksuzno izdanje dve knjige sa ilustracijama Lujsa Remerkersa štampane 1917. godine pod brojem 200 za Mihajla Idvorskog Pupina, koji svojim potpisom potvrđuje da ih 1932.godine poklanja Beogradskom univerzitetu. Predgovor je napisao Teodor Ruzvelt.
– rukopisne „rovovske novine” koje su srpski vojnici pisali na Solunskom frontu kao i niz sačuvanih primeraka satiričnih srpskih časopisa. Ovu građu je za izložbu pripremila dr Nataša Jovanović.
– primerke američkih, britanskih i francuskih satiričnih časopisa iz perioda Velikog rata iz arhiva Instituta za istoriju oglašavanja.

Na izložbi je dat pregled kako su rat videli satirični časopisi, plakati i razglednice u Austriji, Velikoj Britaniji, Italiji, Kanadi, Rusiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Francuskoj i, naravno, u Srbiji.

Autorski tim čine Vladimir Čeh, prof dr Milan Ristović i dr Nataša Jovanović, u saradnji sa Prvoslavom Plavšićem, uz svesrdnu pomoć Miloša Ristovića i timova Alma Quattro, Beoexpo i Digital Mind.

Podršku su pružile ambasade SAD, Velike Britanije, Austrije i Kanade.

Biće mi drago da se vidimo u utorak ili četvrtak u Narodnoj biblioteci Srbije, Skerlićeva 1.

Izvor: Advertiser Serbia
Autor: Nenad Danilović

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Agencije

MCCANN BEOGRAD najuspešnija agencija u Adriatik regionu na Golden Drum Festivalu

Advertiser Serbia19. oktobra 2019.

LEO BURNETT i VIP MOBILE osvojili Golden Drum za kampanju „Mame, dobro došle na svet“

Advertiser Serbia19. oktobra 2019.

HOWtoWOW dovodi jednog od top 10 svetskih advertajzing reditelja

Advertiser Serbia18. oktobra 2019.

Danas počinje 26. GOLDEN DRUM

Advertiser Serbia17. oktobra 2019.

MCCANN BEOGRAD i LEO BURNETT BEOGRAD u finalu festivala Golden Drum 2019

Advertiser Serbia16. oktobra 2019.

DIRECT MEDIA United Solutions i IPSOS Strategic Marketing predstavili rezultate istraživanja o Lajk generaciji – Mladi u Srbiji: Sreća nije u materijalnom bogatstvu

Advertiser Serbia16. oktobra 2019.

LEO BURNETT i VIP MOBILE donose prvi Euro Effie u Srbiju!

Advertiser Serbia16. oktobra 2019.

Jubilarna 20. KOMferencija postaje dvodnevni epicentar komunikacijske industrije

Advertiser Serbia15. oktobra 2019.

Autorski članak BORISLAVA MILJANOVIĆA: Represent Communications od sada i na TikTok-u – Šta će to nama?

Advertiser Serbia14. oktobra 2019.

„Cobi, jesi ti radio trrraku za novi neXt JOY?“ – Lansiranje novog ukusa neXt JOY u velikom stilu

Advertiser Serbia11. oktobra 2019.

21. SEMPL, VIKKI ROSS: „Za inspirativnu priču potrebno nam je više od samih podataka, od kojih polazi robot“

Advertiser Serbia11. oktobra 2019.

Jedinstvena receptura, jedinstveno oglašavanje

Advertiser Serbia11. oktobra 2019.

ALMA QUATTRO & ORANGE STUDIO – Saga o višedecenijskom prijateljstvu koje još uvek traje

Advertiser Serbia11. oktobra 2019.

[GOLDEN DRUM 2019] SHAILIN DHAR, CEO Method Media Intelligence: „Mislim da je prekomerna automatizacija advertajzinga znak naivne gluposti“

Advertiser Serbia10. oktobra 2019.

26. GOLDEN DRUM počinje za nedelju dana

Advertiser Serbia10. oktobra 2019.