Analize

Televizija je i dalje najjači medij u Srbiji

Na srpskom medijskom tržištu, televizija uzima najveći deo kolača, oko 53 odsto, za razliku od svetskog trenda, gde su internet i televizija izjednačeni i dele trećinu

 

U regionu, na ex-YU prostoru, pa tako i u Srbiji, televizija je najjači medij. Svaki građanin bar petnest minuta dnevno provede ispred ekrana, tako da je tu prostor za najveći broj oglašivača.

Radio je, međutim, priča za sebe. Registrovano je preko 320 stanica i tu skoro da nema nikakve evidencija oglašavanja, a bar 250 njih živi od toga, ističe direktor za medijska istraživanja IPSOS-a Dejan Radosavljević.

Činjenica je da se u medijima prepliće kompleks ekonomskih, političkih i statusnih interesa. Ipak, tržište reguliše neke stvari. Dramatičan prelazak na internet govori o tome da su konvencionalni mediji izgubili svoju primarnu funkciju – kvalitetnu informaciju. Danas sve može da se proveri na internetu, pa u suštini nema potrebe ni za radijom niti za televizijom da biste saznali gde se, šta i zašto dogodilo.”

Print je u velikoj meri izgubio ulogu da analizira, da sagledava stvar iz više uglova. Galerija radio stanica je uglavnom čista zabava. Internet je postao pravo mesto informisanja, a konvencionalni mediji su postali mesto za zabavu. To je neka vrsta samoregulacije. Problem je što je internet teško regulisati. Evropska unija priprema novu regulativu za internet, jer svaki video sadržaj postaje smostalni kontent, koji je otišao u etar, u kabl i više niko ne može da ga kontroliše,” objašnjava Radosavljević.

U takvom medijskom ambijentu, oglašivači ozbiljno vode računa u kakvom sadržaju će se pojaviti reklama za njihov proizvod. Veliki brendovi koji drže do sebe ne mogu se zamisliti u rijalitiju.

Sve više se vodi računa gde ćete komunicirati svoj proizvod, ne samo koliko je ljudi, muškaraca žena, već kontekst u kome će se proizvod pojaviti. Nije svejedno kako će proizvod izgledati u ambijentu rijalitija ili u ambijentu pristojne, ušminkane emisije ili nekom političkom kontekstu gde će se bacati flaše, čaše, leteti glave.

Ekonomska kriza je donela pročišćenje, pa su ljudi koji ulažu novac u medije kroz advertajzing počeli da razmišljaju kakav je kvalitet medija gde će se pojaviti njihov proizvod. Nije bitno koliko vremena i koje si medije konzumirao, nego kakav stav imaš prema tome. Količina vremena i auditorijuma nije uvek korespodentna sa poverenjem i respektabilnošću medija. To treba vrlo dobro razlučiti,” ističe direktor za medijska istraživanja IPSOS-a.

On napominje da su radio i štampa prepoznali drugačije potrebe slušalaca i čitalaca i da menjaju koncept, dok televizija još ne reaguje jer je još bezbedna zbog najveće količine novca. Ali trendovi u svetu upućuju da će i ovaj medij morati da razmisli šta gledalac očekuje od TV programa.

Na pitanje kako oglašivači reaguju na političku obojenost medija, Radosavljević kaže da veliki oglašivači, multinacionalne kompanije baš i ne vole polititičku priču, da beže ako prepoznaju jasnu vezu, jer smatraju da im se to može obiti o glavu. Zato vlasnici nekih štampanih medija često koketiraju, pa su malo dobri sa vlašću malo nisu, da bi ostavili utisak kredibilnosti pred klijentima.

Dok majstori advertajzinga svakodnevno smišljaju različite modele za medijsko pakovanje proizvoda i usluga prema potrebama određenih generacija, najveći izazov im postaje generacija dvadesetogodišnjaka, takozvani „milenijumsi”.

Oni su mnogo više na internetu, blokiraju reklame i bave se drugim poslovima: usavršavaju se, obrazuju, komuniciraju sa prijateljima, bloguju, postuju. Oni su potpuno drugačiji konzumenti.
Globalno istraživanje pokazuje da milenijalci ako hoće reklame, uključe televizor. Njihova rekacija na reklame je bolja nego starije generacije, brže upamte, brže reaguju i emotivniji su.

 
Izvor: Nova Ekonomija, NUNS

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Analize

Preko 50% Google pretraga završi se bez klikova

Advertiser Serbia15. avgusta 2019.

Najpopularniji profili na društvenim mrežama imaju više od pedeset odsto lažnih pratilaca

Advertiser Serbia13. avgusta 2019.

Istraživanje: Kako provodimo vreme online?

Advertiser Serbia9. avgusta 2019.

Netflix vredi više od BDP-a pet balkanskih zemalja

Advertiser Serbia4. avgusta 2019.

ATLANTIC GRUPA: Rast prihoda uz dvocifreni rast profitabilnosti

Advertiser Serbia31. jula 2019.

Investicije u oglašavanje u Srbiji i zemljama regiona će rasti u narednim godinama

Advertiser Serbia16. jula 2019.

Đorđević: Robu preko interneta kupovalo 1,8 miliona Srba

Advertiser Serbia16. jula 2019.

RTS i Novak Đoković postigli rekordnu gledanost

Advertiser Serbia15. jula 2019.

10 najgledanijih reklama na YouTube-u u drugom kvartalu 2019

Advertiser Serbia10. jula 2019.

Zenith: Usporava se rast online oglašavanja

Advertiser Serbia9. jula 2019.

Generacija Z ne koristi Facebook, prešli su na Instagram i YouTube

Advertiser Serbia9. jula 2019.

Eurostat: 52 odsto Srba koristi društvene mreže

Advertiser Serbia1. jula 2019.

Da li nas je više osvojio GOT ili Černobilj?

Advertiser Serbia28. juna 2019.

Digitalna piraterija „košta“ SAD preko 29 milijardi dolara godišnje

Advertiser Serbia20. juna 2019.

Neki od trenutno najvažnijih internet trendova

Advertiser Serbia18. juna 2019.