Internet

Osnivač svetske mreže pokreće borbu za bolji internet

Internet

Tim Berners-Li je pre 30 godina osmislio svetsku mrežu (world wide web) s nadom da će internet pomoći čovečanstvu. Sada, uznemiren zloupotrebama i manipulacijama, predlaže principe za bolji internet

 

Osnivač svetske mreže Tim Berners-Li (Berners-Lee) pokrenuo je globalni plan za spasavanje interneta od lažnih vesti, kršenja privatnosti, političke manipulacije, balkanizacije i drugih zloupotreba koje prete stvaranjem digitalne distopije, pišu svetski mediji.

Berners-Li je upozorio na opasnost digitalne distopije i proćerdanih prilika za internet dok pokreće globalni plan za suzbijanje zloupotreba na svetskoj mreži, ističe londonski Tajms.

Šezdesetčetvorogodišnji kompjuterski naučnik, ukazuje Tajms, predlaže niz standarda zbog straha od povećanja pretnji na internetu kao što su mešanje stranih sila u izbore, govor mržnje, dezinformacije i ugrožavanje privatnosti.

Berners-Li je smislio svetsku mrežu 1989 s namerom da olakša razmenu informacija među naučnicima, a sada je njegova World Wide Web Foundation sastavila Ugovor za mrežu (Contract for the Web) koji poziva vlade, kompanije i pojedince da osiguraju da internet bude bezbedna, slobodna i otvorena platforma za sve.

Ugovor, međutim, ukazuje Tajms, ne bi trebalo da bude zamena za oštrije propise za internet kompanije, čije uvođenje obećavaju političari širom sveta.

Berners-Li je u ponedeljak u Berlinu, na predstavljanju Ugovora za mrežu u okviru foruma Ujedinjenih nacija za upravljanje internetom, rekao da je taj dokument „mapa puta za izgradnju bolje mreže“, prenosi agencija Frans pres.

On je smislio mrežu – univerzum vebsajtova povezanih internetom – dok je radio u CERN-u, ali je, ukazuje AFP, poslednjih godina sve više uznemiren zloupotrebom tehnologije u društvu, poslovanju i politici.

Njegova fondacija je istakla da je sajber siledžijstvo u porastu, kao i da političari sve više koriste mrežu za manipulaciju medijima. Takođe je ukazala da pristup internetu u zemljama u razvoju zaostaje za pristupom u industrijski razvijenim državama, pri čemu 46 odsto ljudi širom sveta nema pristup internetu.

Devet principa za bolji internet

Ugovor za mrežu, na kojem je 80 organizacija radilo više od godinu dana, izlaže devet centralnih principa za sprečavanje političke manipulacije, lažnih vesti, kršenja privatnosti i drugih malignih sila na internetu, ističe Gardijan, ukazujući da su po tri principa namenjena vladama, kompanijama i pojedincima.

Dokument koji je objavila Veb fondacija Berners-Lija, ima podršku više od 150 organizacija, od Microsoft-a, Google-a i Facebook-a do grupa za digitalna prava ili Reportera bez granica. Zasad, ukazuje Gardijan, Amazon i Twitter nisu podržali te principe.

Principi ugovora nalažu vladama da urade sve što mogu da osiguraju da svako ko želi, može da se poveže na mrežu i da se poštuje njegova privatnost. Ljudi bi trebalo da znaju koji se njihovi lični podaci čuvaju, kao i da imaju pravo da spreče da se ti podaci procesuiraju.

Kompanijama se nalaže da omoguće dostupan internet, kao i da procene rizike svojih novih proizvoda po širenje dezinformacija ili ugrožavanja dobrobiti ljudi, kao i da pojednostave korisnicima postavke za privatnost što bi doprinelo izgradnji poverenja na internetu. Takođe se pozivaju da diverzifikuju radnu snagu i da se konsultuju sa širim zajednicama, kao i da razvijaju usluge za ljude s posebnim potrebama ili one koji govore manjinskim jezicima.

Principi za pojedince pozivaju korisnike da stvaraju vredan i relevantan sadržaj, grade snažne internet zajednice gde bi se svako osećao bezbedno i dobrodošlo i na kraju da se bore da svetska mreža bude svuda otvorena za sve, ističe Gardijan.

Internet na prekretnici

Berners-Li u tekstu u „Mišljenjima“ u Njujork tajmsu navodi da se pre 30 godina nadao da će stvaranja svetske mreže pomoći čovečanstvu, ali da je realnost mnogo kompleksnija i da se zajednice rasturaju dok se predrasude, mržnja i dezinformacije šire internetom.

Dok su, s jedne strane, projekti kao Wikipedia, OpenStreetMap i open sours softver konstruktivna oruđa za koje se nadao da će proisteći iz svetske mreže, na drugoj strani, ukazuje Berners-Li, prevaranti koriste internet za krađu identiteta, žrtve se uznemiravaju, a loši akteri potkopavaju demokratiju digitalnim taktikama.

Osnivač svetske mreže ocenjuje da je svet sada na prekretnici i da će odgovor na zloupotrebe na internetu sada, odrediti da li će svetska mreža ispuniti svoje potencijale kao globalna sila dobrog ili će odvesti u digitalnu distopiju, ocenjuje Berners-Li i ističe da je svetskoj mreži potrebna radikalna intervencija svih koji imaju moć nad njenom budućnošću – od vlada preko kompanija i civilnih grupa do pojedinačnih korisnika.

Ugovor za mrežu, prema rečima Berners-Lija, izlaže načine kako da se poboljša sistem kako bi se iskorenili klikbejtovi ili širenje dezinformacija. Vlade, dodaje on, moraju podržati svoje građane na internetu i osigurati da su njihova prava zaštićene, a kompanije moraju gledati dalje od kvartalnih rezultata i shvatiti da dugoročni uspeh znači pravljenje proizvoda koji su dobri za društvo i u koje ljudi mogu imati poverenja.

Prihvatanjem tog ugovora, vlade i kompanije se obavezuju na konkretne mere po nekoliko pitanja. Za neke promene će biti potrebno duže vreme, ali će se pratiti njihovi napori i ako ne ostvare napredak, izgubiće status potpisnica ugovora, istakao je Berners-Li.

Balkanizacija interneta

Dok Berners-Li objavljuje ambiciozna pravila za upravljanje internetom, jedan od najvećih izazova je, prema njegovim rečima, sve veća balkanizacija interneta, navodi agencija Asošiejtid pres.

Balkanizacija interneta, odnosno deljenje svetske mreže na zasebne celine, povezana je, kako ukazuje AP, s vladama kao u Kini, Rusiji i Iranu koje povećavaju tehničku kontrolu nad domaćim mrežama, pojačavajući cenzuru i nadzor.

Trend balkanizacije zaista zabrinjava i on je sada ekstreman u Iranu„, rekao je Berners-Li, dodajući da snažne vlade dopuštaju da njihovi građani čuju glasove drugih, opozicione glasove, kao i glasove iz inostranstva.

Osnivač svetske mreže je rekao da bi jedan pristup za sprečavanje vlada da ograničavaju internet unutar svojih granica mogao biti finansijski pritisak. Multinacionalne banke bi, prema njegovim rečima, mogle usloviti niže kamate spremnošću neke države da pusti slobodan protok informacijama u okviru domaće mreže.

Izazovi internet džinova

Nije jasno koliko će promena doneti Ugovor za mrežu, ali on dolazi u kritičnom vremenu za velike internet kompanije poput Facebook-a i Google-a koje su pod povećanim pritiskom regulatora zbog načina na koji rukuju podacima korisnika, ocenjuje američka televizija CBNC.

Prošle godine, ukazuje CNBC, Facebook je bio pod oštrim kritikama zato što je podatke s profila 87 miliona korisnika dao konsultantskoj kompaniji Cambridge Analytica koja je koristila te podatke za targetiranje glasača na predsedničkim izborima u SAD 2016.

Nedavno je izbila kontroverza s platformama društvenih medija u vezi s prodajom političkog oglašavanja na internetu, dodaje CNBC. Twitter je zabranio političko oglašavanje, dok je Google saopštio da će okončati mikrotargetiranje. Facebook je, međutim, ostao pri svojoj politici da dopušta oglase političara i partija, čak i kada sadrže lažne informacije.

S druge strane, kao način da se ograniče internet džinovi, ukazuje CNBC, pojedini političari sve snažnije traže da se velike tehnološke kompanije poput Facebook-a, Google-a i Amazona razbiju na više manjih usled zabrinutosti zbog stvaranja monopola.

Direktor World Wide Web Foundation Adrian Lovett je, međutim, odbio da kaže da li bi velike tehnološke kompanije trebalo podeliti, navodeći da svaka antimonopolska mera treba da bude u „interesu kreativnosti i preduzetništva, da da svakoj kompaniji šansu da uspe„, ukazuje CNBC.

 

Izvor: Slobodna Evropa

Kliknite da postavite komentar

You must be logged in to post a comment Login

Postavite

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Više u Internet

Facebook odustao od prikazivanja oglasa u WhatsApp-u

Advertiser Serbia17. januara 2020.

Chrome će za dve godine ukinuti podršku za third-party cookies

Advertiser Serbia17. januara 2020.

Oglašivači ljuti na YouTube zbog videozapisa u kojima se tvrdi da su klimatske promene prevara

Advertiser Serbia16. januara 2020.

Izvršni direktor Instagrama potvrdio: Testiranja su počela, nova opcija stiže uskoro

Advertiser Serbia15. januara 2020.

Google Search desktop rezultati dobijaju favikone za sajtove i istaknutije oznake za reklame

Advertiser Serbia14. januara 2020.

Google više neće biti automatski pretraživač na Androidu

Advertiser Serbia13. januara 2020.

Facebook dostigao najveću vrednost u istoriji

Advertiser Serbia13. januara 2020.

Vermont: Predložen zakon koji bi zabranio korišćenje i posedovanje mobilnih telefona osobama mlađim od 21 godine

Advertiser Serbia13. januara 2020.

Facebook ne ukida političke reklame koje sadrže lažne informacije

Advertiser Serbia10. januara 2020.

Twitter uvodi opciju zabrane odgovaranja na tvitove

Advertiser Serbia10. januara 2020.

Facebook zabranjuje deepfake video sadržaje

Advertiser Serbia9. januara 2020.

Poznate osobe koje su u 2019. godini najviše zaradile na Instagramu

Advertiser Serbia6. januara 2020.

eMarketer: 5 digitalnih trendova koji će obeležiti 2020. godinu

Advertiser Serbia27. decembra 2019.

Rusija uspešno testirala sopstveni internet

Advertiser Serbia24. decembra 2019.

Google kažnjen sa još 150 miliona evra zbog zloupotreba kod pretrage reklama

Advertiser Serbia23. decembra 2019.